E-espresso

Šta bi tinejdžeri i tinejdžerke promijenile u seksualnom obrazovanju

30.11.2016

O seksualnom obrazovanju govori se dosta, i uglavnom iz perspektive odraslih. U Školegijumu smo pisale o važnosti seksualnog obrazovanja i, posebice, o njegovoj odsutnosti ili neadekvatnosti. Prenosile smo članke objavljene širom svijeta, i pozitivne kao i negativne prakse. Međutim, rijetko smo imale priliku čitati o tome šta đaci misle o seksualnom obrazovanju koje se nudi u njihovim školama.

Ilustracija: Andrea James, Wikimedia Commons

Nedavno je objavljena globalna analiza koja se bavi učeničkim iskustvima u vezi sa ovim obrazovanjem i generalni zaključci su da ga đaci doživljavaju kao nešto što je bez takta, neosjetljivo, negativno, pa čak i diskriminatorno. Oni se također žale kako su nastavnici često vidljivo stidni kada moraju predavati ovo gradivo, te da im takvo nešto ne šalje poruku kako je seks normalna i zdrava stvar, odnosno sastavni dio naših života.

Studija uključuje 55 kvalitativnih studija đaka između 12 i 18 godina, a provedena je u 10 različitih zemalja. Rezultati su prikupljani u posljednjih 25 godina. U studiju su uključeni đaci koji u školama imaju časove seksualnog obrazovanja, ali i oni koji u svojim školama imaju obrazovanje koje propagira apstinenciju.

Toksične rodne uloge otežavaju situaciju

U nekim razredima se dešava da učenici ne žele postavljati pitanja jer misle da će na taj način otkriti ostatku razreda koliko su neiskusni. Slično je i sa onima koji žele svoju nesigurnost i anksioznost prikriti nedoličnim ponašanjem i ometanjem časa, najčešće dobacivanjem i zadirkivanjem. S druge strane, djevojke se najčešće žale da, kada su aktivne na časovima, njihove ih muške kolege zadirkuju, aludirajući na njihovu seksualnu reputaciju. Nastavnici se, najčešće, ne znaju nositi sa ovakvim situacijama u razredu, a učenici/e smatraju da bi manje grupe u razredu značile više vremena i intimniju atmosferu u kojoj bi časovi bili mnogo produktivniji.

Nastavnicima je neugodno pričati o seksu

Ako je vašem nastavniku neugodno pričati  seksu, kako onda vi da pričate?, kaže jedna učenica iz Kanade. Naravno da ćete zbog toga početi vjerovati da seks nije nešto o čemu se treba razgovarati.

Većina ispitanih đaka, osim toga, misli da im seksualno obrazovanje treba predavati neko ko ih ne poznaje tako dobro kao njihovi nastavnici/e, bilo da se radi o medicinskom osoblju, vanjskim saradnicima ili njihovim vršnjacima, a kao razlog navode stid i nemogućnost iznošenja intimnih stvari, iz straha da to ne naruši mišljenje koje nastavnici imaju o njima.

Lekcije su previše tehničke i propovjedačke prirode

Đaci se žale da se na časovima često priča jedino o biološkoj strani seksa, dok se vezama i seksualnoj želji ne poklanja nikakva pažnja. Mnogi smatraju i da je prezentacija seksa često u formi moraliziranja te da se o seksualnosti priča samo u uskom, legitimnom smislu. Ne spominju se istospolne veze niti homofobija, kazala je jedna učenica iz Britanije.

Ne priča se o seksualnoj želji, učešću niti pristanku

Niti se priznaje kako đaci sami sebe doživljavaju kao seksualna bića. Najčešće se ne razgovara ni o masturbaciji ili seksualnom činu koji ne uključuje snošaj. Učenice smatraju da se u gradivu koje im se predaje žene predstavlja kao pasivne žrtve muškog seksualnog nagona, a ne kao voljne učesnice seksualnog čina. Također smatraju da ovakvo obrazovanje dođe prekasno i dosta njih, kao izvor informacija, navodi pornografiju. Smatraju da je potrebno da se razgovara o pitanjima kao što su kako reći ne, o tome kako razgovarati o seksualnom uznemiravanju i na koji način izgraditi samopouzdanje kada je u pitanju razgovor o seksu.

Za mlade iz konzervativnih kultura, ovi časovi mogu biti jako bitni

Mnogi su đaci naveli kako se u njihovim porodicama i zajednicama uopće ne razgovara o seksu, te kako su im ovi časovi bili jako korisni. Često su informacije koje su prethodno imali bile nepotpune ili zasnovane na mitovima.

Tekst na engleskom možete pročitati ovdje.

Prevela: Merima Dervišić

Školegijum redakcija