Iz dječije perspektive

Žohar u žitu 13

Rame za psovanje

Žuži Žo

03.06.2014

Zovem se Žuži Žo, idem u gimnaziju. Ovo je moj dnevnik.

&

Bila sam sa žoharkom u nekom butiku i ona mi je pokazivala majice.

- Lajkaš li ovu?

- Naaaaah. Baš je hejtam.

Zvučala sam si kao jedna od mawih nafuwanih. Onih koji više pažnje obraćaju na like'n'hate nego rock'n'roll.

&

Ne mogu vjerovati kako vrijeme nedjeljom brzo prolazi. Dugo spavala, razvlačila se po kući i tek u podne se sjetila da za sutra moram pročitati pola lektire i naučiti biologiju. A tata i mama htjeli poslije ručka otići na vikendicu. Ako odem s njima, tamo nema interneta, ni televizije, možda nešto i uspijem? Ako ostanem, ništa od posla. Ministri, ili nam puštajte internet u školu, ili nam ga ukidajte kod kuće. Poludismo ovako.

&

Zanimljiva matematika:

1+ 53 + 33 = 153

163 + 503 + 333 = 16 50 33

1663 + 5003 + 333=166 500 333

16663 + 50003 + 33333 = 1666 5000 3333

Pa u nedogled...

&

-       Zakasnit ćeš u školu.

-       Neću.

-       Pa vidi koliko je sati.

-       Vidim na svom satu!

Naljutim se i izjurim iz kuće, jer ipak kasnim. Nema šanse da to priznam, jer sam ipak ja pametnija od svojih roditelja.

&

Časovi historije su iznenada postali praćeni. Kako? Pa radimo Osmansko carstvo. U početku niko nije obraćao pažnju, ali čim je profesor uporedio pravu situaciju sa serijom na TV-u, svi su naćulili uši.

&

Žoharki druga žoharka pravi frizuru. Drugoj pravi treća. Sve to na času njemačkog jezika. Jadna treća žoharka. Njoj niko ne pravi pletenice. Možda bi mogla profesorica?

&

Išla sam sa žoharkom u kino. Iza nas su sjedili neki momci koji su komentarisali svaki detalj. Uvijek sam mislila da muškarci pričaju samo o sportu (jako površno od mene), ali...

-       Vidi je šta je obukla...

-       Šteta takvog komada.

-       Ja vala ne bih ovo jeo da mi ko plati.

-       Buahaa u pravom životu bi joj se razmrljala maskara.

Heroj je pobijedio zlikovca i svi su u kinu počeli pljeskati. Rasplakala sam se koliko sam se smijala.

&

-       Hej Žuži... Ako te moja mama pita, reci joj da pratim na času. Mislim, pratim ja, ali ono... Tebi će više vjerovati.

-       Šta je to bilo?

-       Fizika. Imam dvije kece i sad kad me pita... Znaš šta će biti ako dobijem još jednu. Izgleda da se prolazi samo ako se plače. Eno ti Dada. Ja sam bolje znao od nje, a ona... Koja suzica i prošla.

-       Dobro.

Jedan od žohara je oduvijek moj prijatelj. Roditelji su bliski, a i mi smo, iako se ne družimo često. Jako je pametan, ali se ponaša kao da ga boli briga za sve.

Čula sam se s njegovom mamom i rekla joj da joj je sin dobar na časovima. Skoro sam rekla čitavu istinu. Ne priča, ali ni ne prati. Kada ga nekada pogledam, uhvatim ga kako bulji kroz prozor, kako je u nekom svom svijetu.

Čas fizike je došao. U međuvremenu sam mu nešto objašnjavala, ohrabrivala ga i vidjela da zna. Znao je dosta toga. Profesor ga je prozvao.

Žoharu su ruke drhtale i bio je bijel. Prvo pitanje,... drugo, treće. Nije ni progovorio, a prije pola sata mi je znao reći sve odgovore.

-       Opet nisi naučio?

Zvoni. Profesor je promumljao kako ga ostavlja za idući čas, a žohar je skočio prema svome mjestu. Svi su buljili u njega. Bacio je knjige u ruksak, psovao na glas.

Moj drug ima jako kratak fitilj. Moj drug ima šesnaest godina. Ovo nije bio prvi put da se to desi.

Profesor me je pitao šta se desilo žoharu. Nisam znala. Otrčala sam za njim i počela mu pričati kako ga je profesor ostavio, da se ne brine, jer zna da mu samo treba više samopouzdanja.

Začepio mi je gubicu jednom od svojih domišljatih psovki i grubo zamolio da odmaknem od njega.

Šta se desilo? Dobio je pozitivnu ocjenu i gotovo. Sretan kraj. Mi smo ponovo super prijatelji. Pitam se da li ću uvijek biti rame za psovanje.

&

Večeras je matura naših gimnazijalaca. Kako nemaju sreće. Sve do danas je bilo sunčano vrijeme, a sad... – Tako da kad sam nani nosila ručak, da sam morala obući džemper na majicu dugih rukava i plus jaknu.

Ne znam kakav je običaj u drugim gradovima, ali... Gimnazijalci će proći kroz pola grada u svojim večernjim haljinama, a pod haljina sad mislim i muška odijela ili šta god oni nose. Nisam baš sigurna u mušku modu, jer da sam momak, sigurno bih bio neprihvaćen, jer ne bih znao držati loptu.

Facebook je pun lijepih ženskih ruku sa nadograđenim noktima i lica sa punom šminkom. Momci manje postavljaju dijelove tijela na internet, ali zato ne manjkaju slike poklona za završeno srednjoškolovanje.

Čojkbirekooo da će postati pametniji. Ipak su oni maturanti, ali eto... Nisu baš neka reklama za kvalitetno obrazovanje.

&

Na etici je izazvano jedno od onih smijanja gdje u nevjerici mašete rukama i kažete tobejarabiii ili spomenete neku višu silu.

- Kako se zove Biblijski prorok koje je proveo tri dana u utrobi velike ribe?

- PINOKIO. 

Nastavite sa čitanjem dnevnika:

Sezona izleta

Sportska djevojka

 

 

Najnovije

Priča

Mjesto za svakog

Denis Suljaković, Zerina Hadžić

Priča

Kuraž

Almina Džunuzović

Priča

Carevo novo ruho

Zerina Hubjer

Bosanski, hrvatski, srpski

Jezik ne zovem, on sam dođe

Hana Huskić

Pitalice

Želim da me pitaš…

Anes Osmić