- ČIN – (NE)SIGURNI POČETAK
„Dobar dan šestačići medeni kolačići“, pišem ja na platformi office 365. „Jutro nastavnice, jeste li se naspavali, odmah da Vam kažem da ja nisam“... i tako teče priča prvog dana online nastave. Iskaču srca, lajkovi, gifovi. U neko doba neki savjesni učenik napisa: „A nastavnice šta ćemo mi danas raditi“. Raditi?? Pa da, ovo je čas i to samo jedan u sedmici sa šestim razredima. „Pošaljite nam assignments“ piše Nejla. Meni stotine upitnika iznad glave. Pokušavam u sjećanje dozvati jučerašnju obuku od samo nekoliko sati u kabinetu informatike. Sreća da sam snimila ključna objašnjenja i naveče ih pogledala, ali jedino što sam zapamtila je da smo svi zbunjeni i oni koji kao nešto više znaju i oni koji se baš i ne snalaze. Pošaljem ja na kraju nekako taj pripremljeni assignments sa datumom koji je sutra i vremenom koje označava 11:59 PM, ali za nekih 10 min. djeca šalju „doviđenja nastavnice“, „ugodan dan nastavnice“... I tako kreće avantura zvana online nastava ili nastava na daljinu. Ključna riječ u svemu ovome je ova „na daljinu“. Kako sada sve ono što smo radili u učionici koja je napravljena kao poticajno mjesto za učenje u koju su učenici ulazili sa rječima „jeees sad je historija“ ili „hvala Bogu da je sada historija“, prebaciti „na daljinu“ Ja sam nastavnik žive riječi, trudim se da motivišem, inspirišem i da svojom energijom pokrenem njihovu. „E pa nastavnice Vi ste najluđi, vi nam kroz te šale i podvaljujete historiju“, rekao mi je na početku godine jedan učenik. Meni je to zvučalo kao kompliment, a sigurna sam da nekima ne bi. Hvata me panika. Kako da tu istu emociju potaknem na platformi, kada ispred sebe nemam njihova lica koja se ozare kada im kažem „ma bravo“ ili kad im nije jasno, a ja jasno vidim upitnike iznad njihovih glava, kada im se okice zacakle kada im kažem da ćemo danas glumiti Spartance. Nakon nekoliko dana zbrke kažem sebi: „Moraš pronaći sebe i svoj stil, onaj isti koji je u učionici plijenio njihovu pažnju“. Ali kako?? Tamo smo glumili, pjevali, repali pjesmu o Kulinu banu. Pomislim „pa dobro ako je sada njihov dom učionica, pokušaću unijeti u njega nešto interesantno“.
- ČIN – I CAN DO IT
Preturam po ormaru, tražim odjeću koja bi mi mogla poslužiti za kostime i prerušavanje u historijske ličnosti i događaje. Šijem, prekrajam, dodajem lente, lijepim petokrake, motam turbane. Kažem „ako neće brdo Muhamedu hoće Muhamed brdu“ tj. ako ne mogu njih gledati kako glume, oni će mene. Pogledam plan i program, ide mi na ruku. Lekcije kao stvorene za kreacije. Stavim vijenac od lišća oko glave, šal kao togu, obujem sandalice i eto ga, zaplovismo Jadranskim i Jonskim morem, pravac u Rim. Uđoše u njihove domove i Rimljani i Jevreji i Romi i sultani i partizani... „Vi ste najkreativniji nastavnik ikada“ piše Rijad. Meni oči pune suza, da to je to, našli smo se, ponovo smo se konektovali .
Ja sve sigurnija, snimci sve bolji, učenici sve zadovoljniji. Izazivam ih (challenge) da i oni meni šalju njihove kreacije i prerušavanja u historijske ličnosti. Zatrpana sam na svim mogućim sredstvima komunikacije. Sate i sate provodim za kompjuterom, ali zadovoljna i sretna. Kažem im da mi je od ove nastave na daljinu veća dioptrija i za daljinu i blizinu. Svaki dan počinjemo drugačije. “Danas radimo u grupama, svi koji su još u pidžami su jedna grupa, a ovi koji su se umili i obukli druga”. Ispostavilo se da ovu drugu čine samo tri učenika. :)
Trebali bi i da se ocjenjujemo, to mi je uvijek bio problem, jer kako te iskrice i zanatiželju pretvoriti u brojeve od 1-5. Srećom platforma nudi niz načina za kreaciju, kvizova znanja , prezentacija I jednostavan uvid u niihove aktivnosti. Na kraju učenike koji su već dobili pet petica između redova zamolim da ne moraju više da mi šalju i da se mogu malo odmoriti ( čitaj da se ja odmorim). Ubrzo stiže odgovor od Sumeje iz VIII-2 : “A ne, nećete se Vi mene tako lako riješiti”. Kažem da I ne želim.
- ČIN – ČEKAM ZAGRLJAJ U SEPTEMBRU
Malo smo se umorili, puno poželjeli i sve češće tražimo video call. Sada smo već sigurni da se u ovoj školskoj godini nećemo zagrliti. Šaljem maturantima čestitku, želim im svaku sreću u životu i budućem radu. Zamišljam ih kako su porasli i kako ih je ova situacija uozbiljila. Tješim ih da ćemo ući u historiju kao pioniri nečega novog i drugačijeg, boljeg ili goreg vrijeme će pokazati. Ono što je sigurno je da smo se osnažili i da smo u onu našu kutiju dodali još alata koji će nam pomoći u koračanju kroz ovaj neizvjesni život. Nadam se da će nas ti koraci opet dovesti do naše učionice i da ćemo se moći zagrliti u septembru.