Kako su narodne mudrosti jedino opšte znanje u koje možemo biti sigurni, tako se poslovica „Ono si što jedeš“ može preformulisati u „Ono si što gledaš“. A gledamo sve i svašta, i svašta je probavljivo ukoliko se servira preko tv-a. Za fast-food doručak imamo top deset pjesama, za užinu vijesti, za ručak reprizu omiljene turske serije, a za večeru novu epizodu – i tako svaki dan, na svakom državnom/entitskom programu. Jedina stvar koja ovdje nedostaje jeste zdravi obrok sastavljen od obrazovnog programa, toliko rijetkog da bi se gledalac (naročito ako se radi o učeniku osnovne ili srednje škole) s čudom mogao zaustaviti ako bi ga našao na nekom od domaćih kanala.
Kad kažem obrazovni, mislim ništa
Na državnom TV-kanalu (BHT1) dječiji i omladinski program uglavnom je sastavljen od emisija prilagođenih uzrastu do 13 ili 14 godina, a i te emisije su zabavnog karaktera ( Be Ha Te Bebe, BeHaTeens, Nema problema), pa se čak i reprizira emisija iz 1982. godine, Nedjeljni zabavnik. 
Za četrnaestogodišnjake i one starije, sudeći po pregledu ostalog programa, ostaje bogat izbor turskih i drugih serija, informativno-političkog programa i ponekog serijala iz oblasti kulture (Dimenzija više). Na FTV-u, jednom od entitetskih televizija, situacija je još gora; dječijeg programa jedva ima (npr. U zmajevom gnijezdu), ali opet, samo za najmlađe. Rubrike obrazovnog programa uopšte nema, a nešto je bolji izbor dokumentarnog programa – strane produkcije. Jedini je izuzetak emisija za mlade Hayd u park, ali opet – ne u produkciji FTV-a. Slična je situacija i sa RTRS-om. Pored emisija za djecu (Čika Blagoje u svijetu igračaka, Mali dnevnik, Mala TV), drugih programa obrazovnog karaktera za mlade nema. Takva je situacija sa državnim televizijama; ako pretpostavimo da stvari nisu bolje ni na pojedinim gledanim privatnim kanalima, nećemo pogriješiti. Programska shema OBN-a, HAYAT-a i drugih manjih televizija nema mjesta za obrazovanje, pored silnih kulinarskih, muzičkih i drugih takmičarskih programa. Jedina stvar koja ih veže za fokusnu grupu „mladih“, jeste upravo to što su „mladi“ ti koji su većinski gledaoci i učesnici ovakvog programa. Čini se da se situacija, nažalost, neće bitnije promjeniti.
Prioriteti nisu isti
Urednica obrazovnog programa BHT1, Maja Anzulović, u prošlogodišnjem je intervjuu za Školegijum rekla da je fokus stavljen upravo na programe koji su naijsplativiji u smislu gledanosti i marketinga, iako je zakonska obaveza državnog RTV servisa da prvo obrazuje, pa onda zabavlja. Nedostatak sredstava i interesa je, čini se, učinio svoje. Ionako mali izbor emisija obrazovnog karaktera dodatno je smanjen, a nimalo optimistična prognoza ove urednice se ostvarila. Tako će mlade naraštaje nastaviti obrazovati serija, skandal i song.
