Ovih dana udarne vesti novinskih agencija dolaze sa francuskih ulica, gde policija nasiljem nastoji ugušiti demonstracije đaka i studenata, kojima su se pridružili i roditelji, nastavnici i profesori.
Sve je počelo 21. septembra 2026. godine u srednjoj školi Saint-Exupéry u Kreteju, kada su se učenici, roditelji i nastavnici okupili ispred njene kapije sa konkretnim zahtevom: više sredstava za obrazovanje.
Ona bi se mogla namaći korekcijama u poreskoj politici, konkretno, provođenjem takse Zuckman (nazvana po ekonomisti koji je sročio predlog zakona). Predlogom se predviđa da se uvede minimalni porez od 2% na celokupnu imovinu poreskih obveznika čije bogatstvo prelazi 100 miliona evra. Cilj ove mere je da spreči milijardere da različitim načinima poreske optimizacije izbegavaju plaćanje poreza. Minimalna stopa od 2% trebalo bi da obezbedi da milijarderi, srazmerno svojim stvarnim prihodima, plaćaju porez u istoj meri kao i ostali građani. Danas je njihov udeo u ukupnim obaveznim davanjima, u odnosu na prihode, upola manji, a ponekad ga uopšte i nema. Ovaj predlog je usvojen u francuskoj Narodnoj skupštini 20. februara 2025. godine, ali ga je Senat odbacio četiri meseca kasnije. Predlog je i dalje u parlamentarnoj proceduri i uživa široku podršku Francuza različitih političkih opredeljenja: prema dostupnim istraživanjima javnog mnjenja, podržava ga 86% građana Francuske.
Protestima se do kraja septembra pridružuju i drugi srednjoškolci, koji potom blokiraju svoje škole širom regiona Île-de-France. Pokret se rasplamsava na celu zemlju: Lil, Lion, Marselj, Nica, Nant, Ren, Bordo, Tur… širom Francuske mladi se organizuju, blokiraju svoje škole i protestuju tražeći svoja prava, sa transparentima u rukama: “Nisu samo odrasli ti koji mogu da se bore za svoja prava“; “Koliko hoćeš praznih časova, a nemate vremena da nas saslušate?“; “Naša budućnost nije izborni predmet!“.
Jedan od povoda nezadovoljstva srednjoškolaca i njihovih roditelja su restrikcije u korištenju mobilnih telefona tokom boravka u školi. Obrazovne vlasti su tom merom (oduzimanja i zaključavanja mobitela tokom boravka u školi, ali i tokom nastavnih aktivnosti izvan nje) imale nameru poboljšati opšti uspeh, za čiji se konstantni pad (zabilježen i rezultatima PISA testiranja) okrivljuje adiktivni ekran. Međutim, zbog nedostatka nastavnika i velikog broja izbornih predmeta, što je dovelo do rupa u rasporedu, pokazalo se da vlada nema čime ispuniti vreme mladima kojima je uskratila surfanje i skrolanje. Odjednom je postalo jasno da su mobiteli posledica lošeg obrazovanja, a ne uzrok slabih obrazovnih rezultata.
Šta demonstranti hoće?
Osim suzavcem i gumenim projektilima, vlast je odgovorila i hapšenjima. Tokom dve nedelje privedeno je preko 5.000 osoba, od toga 85% maloletnih. U međuvremenu je pokrenuta online peticija, kojom se zahteva ispunjenje deset hitnih mera u oblasti obrazovanja. Od vlade se traži:
– (1) da donese hitan plan obnove dotrajalih i neuslovnih školskih i univerzitetskih objekata; da se oni protom prilagode posledicama klimatskih promena, tako što će se ugraditi sistemi za rashlađivanje tokom toplotnih talasa, kao i odgovarajuća izolacija i grejanje za periode ekstremne hladnoće; istovremeno svakoj obrazovnoj ustanovi osigurati neophodne ljudske i materijalne resurse za održavanje prostorija, kao i čiste i funkcionalne sanitarne čvorove.
– (2) da pokrene opsežan plan zapošljavanja osoblja u sistemu obrazovanja kako bi se u svakoj obrazovnoj ustanovi obezbedilo najmanje:
1 medicinska sestra ili tehničar na 500 učenika;
1 psiholog/inja na 500 učenika;
1 savetnik/ca za profesionalnu orijentaciju na 500 učenika.
Takođe se traži otvaranje dodatnih stalnih radnih mesta za nastavnike, umesto angažovanja zaposlenih na određeno vreme, kako bi svako odeljenje za svaki predmet imalo nastavnika i kako bi se ukinule nejednakosti među obrazovnim ustanovama i uspostavljanje posebnog statusa za osoblje koje pruža podršku učenicima sa invaliditetom, gde treba otvoriti dodatnih 800 radnih mesta.
– (3) da pokrene reformu organizacije školskog vremena, oslanjajući se na rad Građanske konvencije o organizaciji vremena dece u okviru nacionalnog obrazovnog sistema, i započne odgovarajući rad na reformi u visokom obrazovanju, kako bi se u većoj meri uvažavale potrebe i dobrobit učenika i studenata.
(Posebno obezbediti pauzu za ručak u trajanju od najmanje sat i po, kako bi svaki učenik i student mogao da ruča u odgovarajućim uslovima. Istovremeno se traži i odustajanje od već uspostavljene reforme mature i srednje škole!)
– (4) da ukine upis na fakultete putem platformi Parcoursup i Mon Master i već od naredne školske godine otvori 250.000 dodatnih mesta u visokom obrazovanju, kako bi maturanti mogli da upišu studijski program u oblasti po svom izboru bez algoritamske selekcije, te kako bi svim studentima koji to žele bilo omogućeno da nastave školovanje na master studijama. Međutim, samu centralizovanu nacionalnu platformu za podnošenje prijava treba zadržati, kako bi ponuda dostupnih studijskih programa bila preglednija, ali bez selekcije kandidata. U najkraćem: Položena matura mora garantovati pristup osnovnim studijama, a završene osnovne studije pristup master studijama.
– (5) da uvede glasanje za izborne liste na izborima za Srednjoškolsko veće u svakoj srednjoj školi, kao i za Nacionalno srednjoškolsko veće, kako bi se omogućila sindikalna zastupljenost, pri čemu bi predstavnike neposredno birali svi srednjoškolci iz odgovarajućeg područja. Takođe, povećati broj mesta za predstavnike učenika u upravnim odborima srednjih škola.
– (6) da se povećaju studentske stipendije za 200 evra mesečno, koje bi se isplaćivale tokom svih dvanaest meseci u godini, pri čemu treba omogućiti da dodatnih 300.000 studenata bude obuhvaćeno sistemom stipendiranja. Dugoročno, uvesti studentski prihod za samostalan život u iznosu od 1.337 evra mesečno, kako bi svaki student imao materijalna sredstva neophodna za studiranje. To znači da se od vlade traži da odustane od budžetskih mera kojima se smanjuje pomoć mladima za troškove stanovanja, da odustane od promene načina obračuna pomoći, zbog čega bi 147.000 studenata ostalo bez ovih sredstava, kao i da ponovo uvede to pravo za strane studente.
– (7) da se svim studentima obezbedi stvarna mogućnost da koriste obrok u menzi po ceni od 1 evra i da se univerzitetskim službama zaduženim za studentski standard obezbede neophodna sredstva kako bi mogle da odgovore na potrebe svih studenata.
– (8) da ukine plan Bienvenue en France i njime uvedene više školarine za studente koji dolaze iz zemalja izvan Evropske unije, čime se u visoko obrazovanje uvodi princip nacionalne preferencije i rasistička logika. Takođe i da se ukine taksa za studentski život i kampus koju univerziteti koriste za poboljšanje zdravstvene i socijalne podrške studentima i za razvoj kulturnih i sportskih aktivnosti i projekata u oblasti zaštite životne sredine.
– (9) da se ponovo zamrznu stanarine u državnim domovima Regionalnih centara za studentsku i školsku podršku na nivou na kojem su bile zamrznute pre 2023. godine; da se renoviraju neuslovni studentski domovi i da se od 2027. godine pokrene izgradnja 15.000 novih smeštajnih jedinica u okviru državnih Regionalnih centara. Kao hitnu meru obezbediti i da najmanje 10% studenata može da dobije smeštaj u državnim studentskim domovima.
– (10) da se zaustave svi oblici represije povezane sa srednjoškolskim i studentskim pokretom; da pripadnici snaga reda koji počine nasilje budu krivično gonjeni; da se garantuje da se izostanci povezani sa učešćem u protestima ne evidentiraju ni sankcionišu. Uopšteno, ukinuti sve oblike represije u obrazovnim ustanovama i garantovati mladima slobodu izražavanja i slobodnog organizovanja, nasuprot represije primenjivane tokom protesta protiv genocida u Palestini.
Socijalizam u obrazovanje
Iako se protesti sada doživljavaju kao protesti učenika, zahteve su najpre formulisali studenti. (Što se i vidi iz sadržaja nabrojanih zahteva.) Đaci su im se pridružili i protest učinili masovnim, razumevajući da se tako bore za svoju vrlo skoru budućnost, a nastavnici i profesori štrajkom 29. septembra.
Deset zahteva od vlade traže ogromna sredstva i sasvim drugi odnos prema obrazovanju i mladima. Traži se, sasvim pojednostavljeno, da novac koji trenutno ulaže u naoružanje i pripreme za rat (s Rusijom?), u kojem bi to oružje mogli koristiti i s njim ginuti upravo studenti i đaci, preusmeri u njihovu mirnu i sigurnu budućnost. Iz tog ugla gledano, ovi protesti nisu samo za bolje obrazovanje, oni su i protiv desničarske Evrope, koja srlja u novi rat, kao da nikad ni o jednom prethodnom ništa u školi nije naučila. Stoga pitanje nije kada će se prekinuta nastava nastaviti, nego kada će se i u drugim zemljama Evrope prekinuti.
Fotografija: Nicolas
