„Daj čovjeku ribu i nahranit ćeš ga za dan, nauči ga pecati i hranit ćeš ga cijeli život.“ Izreka je stara, praktična i nepotpuna. Ne pita čije je jezero.
Obrazovanje, po definiciji, nije samo teorija. Njegov je zadatak da razvije i vještine, da dijete iz škole ne izađe sa znanjem o udici, nego s udicom u ruci. U zemljama u tranziciji, kakva je i Bosna i Hercegovina, na putu iz siromaštva prema bogatstvu uče nas da koristimo alat, ali ne i da pitamo ko ga je napravio i za koju svrhu. Jer svijetu trebaju ljudi koji znaju raditi, ne ljudi koji znaju zašto rade.
U kapitalizmu koji živimo alat je i novac. Uči li nas naše obrazovanje da ga koristimo? Da postavljamo pitanja o njemu?
Djeca u ovoj zemlji uče, naprimjer, prošlost. Historija je obavezan predmet, nekad se zove Istorija.[1] Čuju o renesansi, čuju o socijalizmu, komunizmu. Prošlost je pokrivena, uredno, datumima. Sadašnjost čeka ispred škole, u prvoj plati, u prekoračenju na računu i u kartici „na rate, bez brige“. Nju niko ne predaje.
Učili smo kosinus i tangens, a većina ih nikad nije upotrijebila. Kamatu plaćamo svakog mjeseca, ali kome i zašto, to se škole ne tiče.
Nije svugdje tako.
Evropska komisija i OECD objavili su 27. septembra 2023. Okvir finansijskih kompetencija za djecu i mlade: 238 kompetencija, tri uzrasta, od šest do osamnaest godina.[2] Austrija ga je preuzela. U izradi su učestvovali njeno ministarstvo finansija, centralna banka i ministarstvo obrazovanja, a ministarstvo finansija ga je objavilo kao svoj okvir, uz napomenu da će po njemu Komisija raspisivati projekte, pa vrijedi naučiti ga koristiti. U škole ga nije uvela kao program, nego kao orijentir za buduće materijale i planove.[3] Komisija je u strategiji iz septembra 2025. obećala da će njegovu upotrebu promovisati i u projektima koji traže novac EU.[4] Primjena je dobrovoljna, pa niko ne žuri. Mi ga nismo preuzeli, a ni preveli. Komisija ga nudi na jezicima EU, među njima i na hrvatskom. Svih jezika ove države nema.[5]
Centralna banka BiH je 14. marta 2025. okupila radionicu o uvođenju finansijske edukacije u škole.[6] Za stolom su sjedili fakulteti, Udruženje banaka i udruženje osiguravača. Ministarstava obrazovanja, kojih u zemlji ima dvanaest,[7] među navedenima nema.[8] Banku ne krivim. Nema nadležnost ni nad jednim od njih. Tokom cijele 2025. ugostila je više od 2.300 učenika i studenata, manje od jedan posto od oko 357 hiljada učenika u zemlji.[9] Finska centralna banka je 2020. preuzela izradu nacionalne strategije i 2021. je predala ministrici pravde. Jednoj. Naša nema tu privilegiju.[10] Lekciju o ribolovu, dakle, pomažu pisati i prodavači udica. Nije zločin. Samo je zanimljivo.
Okvir je, budući da nemamo ništa, odlična stvar. Ne govori šta raditi sa novcem, nije mu to namjena. Opisuje procese oko novca, ne novac. Dijete će po njemu naučiti da prepozna novčanicu, da razlikuje cijenu od vrijednosti, da zna da štednja nosi kamatu. Ne govori kako novac nastaje.[11] Mi mu to možemo šapnuti. Većina novca u modernoj ekonomiji, piše centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, nastaje kad komercijalne banke daju kredite.[12] Dijete će saznati da kamata postoji, ali neće, ako mene pitate, da je ona instrument ekstrakcije, kojim se vrijednost sa jedne strane stola seli na drugu. I to mu možemo šapnuti.
A kad se budu svađali oko jezera, moći će se svađati brojevima koje razumiju. U Bosni i Hercegovini banke drže 87,7 posto imovine cijelog finansijskog sektora.[13] Krediti stanovništvu rastu 11,2 posto godišnje, najbrže od svjetske finansijske krize, a krajem aprila 2026. dosegli su 15,05 milijardi maraka.[14] U taj ciklus djeca ulaze bez predmeta koji bi ih za njega pripremio.[15]
Zato predlažem da se Okvir Evropske komisije i OECD-a što prije prevede na bosanskohercegovački :-).
Prema uzrastima, on nudi, otprilike, sljedeće:
Da dijete između šeste i desete godine razlikuje potrebe od želja, odolijeva impulsivnom trošenju, shvata šta je budžet i zna da novac u banci može donijeti kamatu.[16]
Da djeca do petnaeste znaju da i besplatno neko plaća, samo negdje drugdje, da razumiju platni listić i da razlikuju jednostavnu od složene kamate.[17]
Osamnaestogodišnjak prvi put potpisuje nešto što ima iznos, stojeći, jer mu je neko rekao da je to formalnost. Okvir traži da zna razliku između bruto i neto plate, da prepozna piramidalnu šemu i da uporedi javne i privatne penzije.[18] Ja bih dodao da barata rizikom i vjerovatnoćom, pa ne bi tražio investiciju u kladionici.
Razlog zašto predmeta Finansijska pismenost nema u našem obrazovanju leži u matematičkoj radnji mnogo prostijoj od kosinusa i tangensa: dijeljenju. Država nema ministarstvo obrazovanja. Ima dvanaest ministarstava i jedno odjeljenje u Brčkom. Trinaest budžeta.[19] Svako ima svoje planove, svoje narative, svoje lekcije, za djecu iste države. U 56 škola djeca dijele zgradu, ne i školu.[20] Na PISA testu učestvovali smo samo jednom, 2018, i bili pri dnu tabele. Od tada nismo učestvovali. Neko smatra da nam ne treba: za 2022. Narodna skupština Republike Srpske potvrdila je da test ugrožava njene vitalne interese.[21] Na ljestvici korupcije smo isto na začelju, među četiri najkorumpiranije države Evrope.[22] Tri finansijski najpismenije zemlje svijeta, Danska, Norveška i Švedska, nalaze se među najmanje korumpiranim.[23] Slučajnost?
Jedina lekcija koju sva djeca ove države uče jednako je tišina o novcu. Djeca koja umiju pročitati novac bila bi objektivna i vjerovala bi u broj, a ne u riječ. Možda bi se tad mijenjala i politika. Ministar je političar, a ministara ima dvanaest.[24] Kome treba birač koji može pročitati broj i shvatiti ga? Postavljali bi pitanja koja se ne pitaju.
Nauči ga pecati, kaže izreka. Nauči ga i gdje. U presušenom jezeru obično treba više dozvola. I nauči ga brzo. Njegov svijet će biti drugačiji.
[1] Kurikulumi historije Kantona Sarajevo i Srednjobosanskog kantona (2025): obavezan predmet od VI do IX razreda osnovne škole. Za ostale kantone, entitete i Brčko podatak nije provjeren. Primjeri sadržaja su ilustracija.
[2] Evropska unija i OECD (2023), „Financial competence framework for children and youth in the European Union“, 27. septembra 2023, finance.ec.europa.eu: 238 kompetencija, tri uzrasta, dobrovoljna primjena. Navedene stavke: 47, 48, 72, 93 (od 6 do 10 godina), 56, 65, 95 (od 11 do 15), 25, 124, 200 (od 16 do 18), uzrast prema koloni u tabeli. U tekstu nema ničega o nastanku novca (pretraga pojmova „money creation“, „wealth“, „inequality“).
[3] Bundesministerium für Finanzen (Austrija), „AT Competency Framework on financial literacy for children and youth“ (bmf.gv.at, bez datuma) i „Erläuternde Note“ od 2. novembra 2023: u izradi učestvovali ministarstvo finansija, OeNB i ministarstvo obrazovanja; okvir je orijentir za buduće materijale i moguće planove, naročito za uzrast od 14 do 18 godina, i osnova za projekte Komisije.
[4] Evropska komisija, Strategija finansijske pismenosti za EU, COM(2025) 681, 30. septembra 2025: promocija upotrebe okvira u inicijativama i projektima, uključujući one koji traže novac EU (prema sažecima PwC Legal i Regulation Tomorrow).
[5] Evropska komisija, stranica publikacije (finance.ec.europa.eu): dokument na jezicima EU, uključujući hrvatski, bez bosanskog i srpskog. Prijevod na bosanski nije pronađen.
[6] Centralna banka BiH, saopštenje od 14. marta 2025 (cbbh.ba): prisutni su fakulteti, Udruženje banaka BiH, agencije za bankarstvo i nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje depozita i udruženje osiguravača FBiH. Ministarstva obrazovanja nisu navedena, što ne znači da nisu učestvovala. Učesnici su radili na akcionom planu za uvođenje finansijske edukacije u formalni sistem, odakle slijedi da još nije dio njega (zaključak autora).
[7] IEA, TIMSS 2023 Encyclopedia: Bosnia and Herzegovina (2024): 13 institucija i 13 budžeta za obrazovanje (dva entitetska i deset kantonalnih ministarstava te brčansko odjeljenje); ETF (2020): nema državnog budžeta za obrazovanje. Da CBBiH nema nadležnost nad planovima, zaključak je iz te raspodjele. Brojevi u literaturi variraju (od 12 do 14).
[8] Centralna banka BiH, saopštenje od 14. marta 2025 (cbbh.ba): prisutni su fakulteti, Udruženje banaka BiH, agencije za bankarstvo i nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje depozita i udruženje osiguravača FBiH. Ministarstva obrazovanja nisu navedena, što ne znači da nisu učestvovala. Učesnici su radili na akcionom planu za uvođenje finansijske edukacije u formalni sistem, odakle slijedi da još nije dio njega (zaključak autora).
[9] CBBiH, godišnji susret s medijima, 23. decembra 2025: više od 2.300 učenika i studenata posjetilo je CBBiH. Agencija za statistiku BiH, 2025/2026: 248.585 osnovaca i 108.413 srednjoškolaca, ukupno 356.998. Udio 0,64 posto je izračun autora, a stvarni je manji jer su u brojiocu i studenti. Podatak je godišnji, zbir od početka programa nije pronađen.
[10] Bank of Finland (2021) i Ministarstvo pravde Finske: Banka je 2020. preuzela izradu strategije dogovorom s ministarstvom i u januaru 2021. predala je ministrici pravde. Danas njome koordinira Državna služba za pravne usluge.
[11] Evropska unija i OECD (2023), „Financial competence framework for children and youth in the European Union“, 27. septembra 2023, finance.ec.europa.eu: 238 kompetencija, tri uzrasta, dobrovoljna primjena. Navedene stavke: 47, 48, 72, 93 (od 6 do 10 godina), 56, 65, 95 (od 11 do 15), 25, 124, 200 (od 16 do 18), uzrast prema koloni u tabeli. U tekstu nema ničega o nastanku novca (pretraga pojmova „money creation“, „wealth“, „inequality“).
[12] McLeay, Radia i Thomas (2014), „Money creation in the modern economy“, Bank of England Quarterly Bulletin 2014 Q1: većina novca nastaje kad komercijalne banke daju kredite.
[13] CBBiH, prema Akta.ba: banke drže 87,7 posto aktive finansijskog sektora na kraju 2024 (52,18 milijardi KM).
[14] CBBiH, prema Paragraf.ba, Akta.ba i Capital: u trećem kvartalu 2025. krediti stanovništvu rasli su 11,2 posto godišnje, najbrže od svjetske finansijske krize, a krajem aprila 2026. iznosili su 15,05 milijardi KM. Sekundarni izvori, bez uvida u izvorni bilten CBBiH.
[15] Centralna banka BiH, saopštenje od 14. marta 2025 (cbbh.ba): prisutni su fakulteti, Udruženje banaka BiH, agencije za bankarstvo i nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje depozita i udruženje osiguravača FBiH. Ministarstva obrazovanja nisu navedena, što ne znači da nisu učestvovala. Učesnici su radili na akcionom planu za uvođenje finansijske edukacije u formalni sistem, odakle slijedi da još nije dio njega (zaključak autora).
[16] Evropska unija i OECD (2023), „Financial competence framework for children and youth in the European Union“, 27. septembra 2023, finance.ec.europa.eu: 238 kompetencija, tri uzrasta, dobrovoljna primjena. Navedene stavke: 47, 48, 72, 93 (od 6 do 10 godina), 56, 65, 95 (od 11 do 15), 25, 124, 200 (od 16 do 18), uzrast prema koloni u tabeli. U tekstu nema ničega o nastanku novca (pretraga pojmova „money creation“, „wealth“, „inequality“).
[17] Evropska unija i OECD (2023), „Financial competence framework for children and youth in the European Union“, 27. septembra 2023, finance.ec.europa.eu: 238 kompetencija, tri uzrasta, dobrovoljna primjena. Navedene stavke: 47, 48, 72, 93 (od 6 do 10 godina), 56, 65, 95 (od 11 do 15), 25, 124, 200 (od 16 do 18), uzrast prema koloni u tabeli. U tekstu nema ničega o nastanku novca (pretraga pojmova „money creation“, „wealth“, „inequality“).
[18] Evropska unija i OECD (2023), „Financial competence framework for children and youth in the European Union“, 27. septembra 2023, finance.ec.europa.eu: 238 kompetencija, tri uzrasta, dobrovoljna primjena. Navedene stavke: 47, 48, 72, 93 (od 6 do 10 godina), 56, 65, 95 (od 11 do 15), 25, 124, 200 (od 16 do 18), uzrast prema koloni u tabeli. U tekstu nema ničega o nastanku novca (pretraga pojmova „money creation“, „wealth“, „inequality“).
[19] IEA, TIMSS 2023 Encyclopedia: Bosnia and Herzegovina (2024): 13 institucija i 13 budžeta za obrazovanje (dva entitetska i deset kantonalnih ministarstava te brčansko odjeljenje); ETF (2020): nema državnog budžeta za obrazovanje. Da CBBiH nema nadležnost nad planovima, zaključak je iz te raspodjele. Brojevi u literaturi variraju (od 12 do 14).
[20] Misija OSCE u BiH (2018), „Two schools under one roof“: 56 škola. Noviji podatak nije pronađen.
[21] OECD, popis učesnika PISA: BiH samo 2018. Radio Slobodna Evropa i UNICEF BiH: 62. mjesto od 79. Konrad Adenauer Stiftung (30. septembra 2020): Narodna skupština RS-a je 29. jula 2020. potvrdila stav da PISA ugrožava vitalne interese RS-a, a BiH nije učestvovala 2022. godine. Da nije učestvovala ni 2025. vidi se iz OECD popisa, razlog nije provjeren.
[22] Transparency International, CPI 2025 (10. februara 2026): BiH 34. od 100, 109. mjesto od 182; Transparency International u BiH: među četiri najlošije pozicionirane zemlje u Evropi. Indeks mjeri percepciju korupcije u javnom sektoru.
[23] S&P Global FinLit Survey (Gallup, 2014): finansijski pismeno je 71% odraslih u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj, najviše u svijetu. Transparency International, CPI 2025: Danska 89 (1. mjesto), Norveška 81, Švedska 80. Podaci su iz različitih godina i pokazuju povezanost, ne uzrok.
[24] IEA, TIMSS 2023 Encyclopedia: Bosnia and Herzegovina (2024): 13 institucija i 13 budžeta za obrazovanje (dva entitetska i deset kantonalnih ministarstava te brčansko odjeljenje); ETF (2020): nema državnog budžeta za obrazovanje. Da CBBiH nema nadležnost nad planovima, zaključak je iz te raspodjele. Brojevi u literaturi variraju (od 12 do 14).
