Od marta 2026. (januar i februar su bili zagrijavanje) Rektorat Univerziteta u Sarajevu je preko svojih dekanatskih filijala uputio zaposlenicima na javnu raspravu, redom:
1. (2026-03-05 10:16) Nacrt_Uputstvo o postupku oduzimanja zvanja.docx(~117 KB)
2. (2026-03-27 15:31) Nacrt Pravilnika o osnivanju privrednih društava.rar(~168 KB)
3. (2026-03-27 15:31) Nacrt_Dopuna Pravilnika počasni doktorat.rar(~353 KB)
4. (2026-03-27 15:05) Nacrt_Pravilnik _podrska studentima.rar(~115 KB)
5.(2026-03-27 15:05) Nacrt Politike AI na UNSA.rar(~342 KB)
6. (2026-03-27 15:05) Nacrt Politike AI_studenti.rar(~358 KB)
7. (2026-05-28 12:35 Nacrt Pravila studiranja na Univerzitetu u Sarajevu.docx(~393 KB)
8. (2026-07-02 12:22) Nacrt Pravilnika_stambene jedinice UNSA.docx(~110 KB)
9. (2026-07-02 12:22) Nacrt Pravilnika o finansiranja SPUS.docx(~163 KB)
10. (2026-07-02 12:22) Nacrt_Pravilnik o nagradjivanju bibliotekara na UNSA.pdf(~519 KB)
Svaki od ovih deset nacrta pratio je i uvijek isti, šablonski, Obrazac_javna rasprava.doc(~43 KB).
Iako u članu 3. Statuta UNSA (upotreba jezika) izričito stoji da na Univerzitetu kao službeni jezici ravnopravno se koriste bosanski, hrvatski i srpski na latiničnom i ćiriličnom pismu, nijedan od ovih dokumenata nije došao ravnopravno na tri službena jezika, i nijedan nije stigao ravnopravno do zaposlenika na ćirilici. Na stranici UNSA korisnik može birati između opcija english i bosnian.
Možda Rektorat ne zna šta je ravnopravnost.
Možda zna, ali misli da nije važno poštovati je. Pa već u članu 8. zaboravlja član 3. ostavljajući znak (!) univerziteta – okruglog oblika koji ima dva koncentrična kruga, gdje u prvom, vanjskom krugu stoji tekst UNIVERSITAS STUDIORUM SARAIEVOENSIS a u drugom krugu je tekst UNIVERZITET U SARAJEVU – bez dva službena jezika i bez jednog službenog pisma.
Možda vjeruje da ravnopravnost poštuje tako što joj iskaže čast da je na početku pomene u Statutu?
Ili, možda, ne želi ispasti smiješan kao bivša Fabrika duhana sa onim Pušenje ubija dvaput latinicom i jednom ćirilicom? Jer, naravno, jezik je jedan, sa tri imena, i glupo je, neracionalno, nepotrebno... trošiti resurse da bi se zadovoljila očigledna kvazilingvistička ubleha. Ali je šteta da institucija takvog ugleda nema petlju da se toj ublehi suprotstavi zdravim razumom našavši rješenje koje će i lingvistički i pravno biti dosljedno i na papiru i u praksi. Ovako nam ostaje da nagađamo kako je uopšte moguće da Rektorat Sarajevskog univerziteta neke članove vlastitog statuta smatra obavezujućim, a neke neobavezujućim, ostavljajući sebi i drugima na slobodu i volju da biraju prema ličnim razlozima šta će uvažavati, a šta neće, na pravnim principima švedskog stola.
Koji je lični razlog odgovorne osobe u Rektoratu da član 3. Statuta UNSA smatra neobavezujućim, pa na službenoj stranici UNSA.BA korisnik može birati samo između službenih jezika engleskog i bosanskog, ali ne i srpskog i hrvatskog, i ništa na ćirilici. Možda je to neka lex specialis ravnopravnost.
Možda Rektorat naprosto ne raspolaže kapacitetima, lektorskim i korektorskim, da svoje službene akte proizvodi ravnopravno na tri svoja službena jezika i dva službena pisma?
Nema razloga nastavljati niz ovih sad već za većinu zaposlenika UNSA iritantnih pitanja.
Zaključimo da su pragmatični razlozi u nekim slučajevima iznad pravnih.
Na taj način se jedna zajednica relaksira od zakona. Ugodno je živjeti u zajednici koja svojim članovima ostavlja slobodu da čine drugačije od onoga što bi trebalo važiti za sve. U takvim povoljnim zakonskim bezuvjetima uvijek se može računati na podršku većine šutnjom. Sve dok su granice dozvoljenog fluidne, na ličnu odluku o tome šta se mora ili ne mora i šta se smije ili ne smije činiti u zajednici utiče pragmatičnost.
Proliferacijom pravnih akata (u prosjeku jedan svakih 12 dana) akademska zajednica Sarajevskog univerziteta istrajava na prividu pravne uređenosti. Većina zaposlenika ne smatra ih bitnim i ne učestvuje u procesima njihovog kreiranja i usvajanja. I zato propisi ostaju nedorečeni, dvosmisleni i u sebi kontradiktorni, zavisni od naknadnih autentičnih tumačenja.
Umjesto da pružaju sigurnost i zaštitu svakom članu akademske zajednice, oni ga upućuju na pragmatična (koristoljubiva) savezništva u kojima se principi premeću u politike.
Najbolji primjer za to je Nacrt politike AI iz martovskog paketa nacrta.
(U nastavku, AI Karmela)
https://skolegijum.ba/kolumna/akademski-integritet-skr-ai/
