Измјене у образовању се врше на дневном нивоу, сваки радни дан (261), сваки радни сат (2.088), сваке радне минуте (125.280), па и сваке радне секунде (7.516.800) у једној смјени радне године. Стално се нешто мијења, допуњава, коригује, дограђује, цијепа, преграђује, усавршава и амандманише.
Образовање се профанише.
Мијења се све, од течног сапуна, тоалет-папира, паркета, столова, клупа, столица, уџбеника, столарије, преко тоалета, таблета, кухиња, фасада, кровова, па све до циљева, исхода, индикатора, уговора, закона, фушнота, стандарда, јарбола итд.
Урушавање образовања измјенама је почело у посљедњој деценији прошлог вијека и од тада није стало. Радили су то, и још увијек раде, сви. Мијењају образовни систем и просвјетари и родитељи и ученици и директори и синдикати и институти и агенти и агенције и заводи и послодавци и законодавци и министри и премијери и сарадници несавјетници и несарадници савјетници и међународне и домаће и владине и невладине организације. Већина набројаних ради то несвјесно или несавјесно, намјерно или ненамјерно, али раде то стално и увијек учинковито. Некад у инат, а некад заинад.
Нажалост, постоје и они који имају ПЛАН за образовне измјене, а ходограм тих измјена представљен је у наставку.
Први корак у том плану је да се све помијеша, тако да ни ученици ни њихови учитељи не знају шта је тачно, а шта нетачно, шта је истина, а шта лаж, шта је чисто, а шта прљаво... Све се то мијеша у образовним казанима.
Образовни казани се пуне поквареним законима и нестандардним стандардима и окреченим уџбеницима и ушминканим правилницима и плановима и курикулумима и силабусима и програмима и жртвама и злочинима и злочинцима и метама и кометама и планетама и ратовима и мировима и хировима.
Просвјетари, као праве казанџије, садржаје који су у казанима мијешају. Мијешају просвјетари, гдје год да су, оно што су они радили са оним што смо ми радили, мијешају просвјетари злочинце и хероје, мијешају просвјетари правду и неправду, мијешају просвјетари добро и лоше, мијешају истину и лаж, мијешају пар и непар, мијешају дан и ноћ, мијешају чисто и прљаво. Мијешају ли мијешају просвјетари, а патока од знања* која тече из тог образовног казана опија младе нараштаје који требају поправити оно што је непомијешано.
Други корак у том плану осмишљен је тако да се давно и тешко изборене три осмице и викенд замијене са седам деветки без викенда. Добри покераши су наши балкански послодавци. Покераши варалице, чуј седам деветки (часне и поштене овдје не спомињем јер нису заслужили, нечујни су, мало их је и зато су у загради). Послодавци покераши су са законодавцима договорили да запосленицима пауза за ручак улази у радно вријеме, али деветочасовно, тако да запосленици раде девет сати са паузом од један сат. Даље су договорили да запосленици не раде у недјељу, већ да у недјељу раде, и све ово су потписали. Кад седам дана у седмици раде бх. електране, зашто не би и бх. гранапи, тржни центри и пилане. 7 x 9.
Трећи корак у том плану је припрема младих нараштаја запосленика за осмочасовни рад и деветочасовни боравак код послодавца. Ова припрема почиње још од раног дјетињства у обданишту, па све до пунољетства и дуалног завршетка образовања. Дјеца се већ од треће године навикавају на боравак од 11 до 12 сати у простору у којем се организују неке радне активности по цијени од око 500 КМ. Та обука се наставља кроз основну школу и мало више кошта, а завршава се дуалним радом у средњој школи, кад полазници могу чак и зарадити дио минималца.
Основна школа траје 35 седмица по пет дана. А како за будуће запосленике изгледа радни дан сваке од тих 35 седмица у основној школи – приказано је на слици.
Прво што се може уочити је трајање школског радног дана. За млађе ученике он траје ујутро од 8 до 10 сати, за оне мало старије од 8 до 12, а за ученике седмих, осмих и деветих разреда од 8 до 13:10, а са додатним активностима и до 14:00 сати. Пошто ученици раде двократно и дволокацијски, други дио радног дана настављају радећи од куће 2–3 сата, а најчешће је то послије ручка. Кад се све зброји, радни дан за старије ученике у основној школи траје у просјеку девет сати пет дана у седмици. Викендом неки ученици раде више, неки мање, али сви раде, што је изузетно важно за стицање викенд радне навике.
Кад је у питању рад у школи или од куће, он се огледа понајвише у читању и писању латинице или ћирилице. Деси се у току дана да ученици некад нешто и израчунају, нацртају, запјевају или заиграју, али углавном читају и пишу. Читају текстове из књижевности на домаћем и два страна језика, затим читају историју, па географију, читају и биологију и хемију, итд. Сваки од 15 уџбеника исписан је или само латиницом или само ћирилицом, а учи се и ћирилица и латиница. РАВНОПРАВНО.
Ово РАВНОПРАВНО читање и писање латиницом и ћирилицом наставља се у дуалној средњој школи, односно све док ученици не замрзе то читање и писање до те мјере да једноставно не пожеле никад више да читају и пишу. Кад се ово деси, образовање се завршава. Циљ је остварен и сви исходи су реализовани. Нова генерација послушних запосленика, спремних за било какав рад (осим читања и писања) по минималној цијени (чију минималност одређује сам послодавац), опијена патоком знања, успјешно је окончала дуално образовање.
Нова генерација младих запосленика је спремна за равноправну експлоатацију на Б/Х/С тржишту рада, баш као што је и ћирилица равноправна у Б/Х и латиница у С језику.
* патока од знања штети људском уму, има наркотичко дјеловање на примаоца, јако ломи свјетлост, изазива краткотрајне халуцинације и трајно лудило, осигурава Хелверове моћи и ноћи, дрхтање руку, повећање мозга до величине орахове ријезге ... (деф. Н. А.)
