У новим Педагошким стандардима који су објављени 14. 3. 2024. године у Службеним новинама, на страни 85, између осталог, пише:
Наставници ликовне културе су за реализацију специфичних облика наставе* који се реализују у 9. разреду добили по један час седмично за свако одјељење за које се она реализује и који улазе у наставну норму.
Претходна реченица је просто проширена, а формула за израчун цијене специфичних облика наставе је просто једноставна и гласи овако: ако је по три одјељења деветих разреда у свакој школи, то значи да наставници имају умањену норму за три часа, и ако је у Кантону Сарајево 76 школа, то значи да укупно умањење норме износи 228 часова. Па опет, ако је норма наставника ликовне културе 20 часова седмично, то значи да укупно умањење норме има вриједност 11,4 наставника. А ако 11,4 помножимо са просјечном бруто платом од цца 3000 КМ, резултат износи 34.200 КМ, и на крају то помножимо са 12 мјесеци, па добијамо износ од 410.400 КМ + топли оброк + превоз + регрес + плаћена нереализација часова +, +, +; крајњи резултат, по овој формули, износи преко 600.000 КМ на годишњем нивоу.
Реализација специфичних облика наставе* у 9. разреду из наставног предмета ликовна култура кошта 600.000 КМ. И то није све; ту су и плаћени ,а нереализовани часови, улазнице које нису бесплатне као ни карте за превоз, сок, сендвич, грицкалице...
Лако је Граду Сарајеву, он има умјетничке галерије, ликовне академије, музеје и пуно кућа које треба обићи и доласком деветаша почастити. Неки ученици из централног дијела градских опћина у посјету могу доћи и на великом одмору, али шта са онима којима треба више од сат да дођу и исто толико да се врате. Па гдје је пребројавање, бројање и прозивање на доласку, иста та контрола у путу и у повратку, да неко не залута, да не остане, да се не изгуби... За такве је потребо одвојити цијели радни дан за посјету, а ако је више посјета планирано, потребно је и више дана, а деветаши их ионако имају мање за пет од осталих.
Проблема и потешкоћа је било и биће их, али снаћи ће се и деветаши и њихови наставници. Наставници ће уписати да су све реализовали, а ученици ће рећи да су, као и раније, били присутни.
Присутни, гдје? У посјети или на настави?
Планирање разноврсних посјета ученика се шири као пандемија па је због тога у наслову пландемија, а реализација тече по плану, уз мале потешкоће које ћемо занемарити.
Знам да сте као и ја збуњени и смушени, па ћу због тога извући засмушак:
Наставницима је по стандардима умањена норма, а они раде више.
Одржано је пуно мање часова, план је у потпуности испуњен, а за мањак одржаних часова бакшиш је исплаћен.
Ученици не раде, а преоптерећени су. Не знају, а имају просјек изнад 4,50.
Има ли овдје логике.
Нема!
Логика је одсутна, а часове јој правда већ трећу деценију заставничко вијеће чији сам и ја поносни члан.
* Изложбене активности – посјете је специфичан облик наставе из наставног предмета Ликовна култура који похађају ученици деветог разреда основних школа и организира се и реализира у објектима од културног значаја (нпр. Академија ликовних умјетности, Средња школа примијењених умјетности, Земаљски музеј, Музеј ратног дјетињства, Деспића кућа, Сабурина кућа, Сврзина кућа, Умјетничка галерија Босне и Херцеговине, галерија Препород, галерија Collegium Aartisticum, галерија Роман Петровић...), гдје су осигурани оптимални услови за рад. Овај облик наставе има за циљ упознавање галеријских и музејских активности, јер се заснива на темељито планираним активностима изван учионице, који су садржајно и методички адекватно припремљени.
