Ових неколико дана сам читао НОВИ Закон о одгоју и образовању у основној и средњој школи у Кантону Сарајево. Нови да новији не може бити, а при томе још увијек није кориштен. (Кориштење/примјена овог закона почиње од 2. 9. 2024. године.)
Скупштина Кантона Сарајево са Елведином Окерићем на челу је два половна закона замијенила овим једним. Новим. Добро су трговали, стари закони су из 2017, а већ исте године су неки дијелови мијењани; затим слиједе измјене дијелова у 2019, 2020. и 2021. години. Све у свему, пуно измијењених дијелова је отежавало кориштење, тако да је замјена старо за ново добро дошла свима, како законима тако и корисницима.
Квалитет новог закона није могуће утврдити само његовим читањем, већ је потребно урадити анализу, а она коју сам радио изгледа овако:
Закон је донесен 9. 7. 2024. године на 16. Радној сједници Скупштине Кантона Сарајево.
Нови закон има 35 страница, а потписао га је Елведин Окерић. Има 22 поглавља, 141 члан, 693 става, 3976 редова, 27.166 ријечи и 184.957 карактера са размацима, а без размака их је 157.830, око 1000 реченица...
Стари закони су у збиру имали 56 страница, 41 поглавље, 304 члана...
Ако упоредимо бројеве који се односе на нови и старе законе, уочавамо одређена смањења, односно новим законом се остварују уштеде. Прво, смањен је број закона, а затим је и мање страница, мање је поглавља, мање је реченица, чланова, ставова, редова, ријечи, мање карактера...
Очигледна је уштеда свега наведеног, с тим да треба нагласити да је евидентна и уштеда времена потребног за читање и анализу.
Шта је законодавцу важно и ко је законодавцу важан показао је трошењем, а како је и на шта трошио чланове, реченице, ријечи, редове и карактере кад је у питању нови закон приказаћу кроз неколико примјера:
Највише ријечи (3628 од укупно потрошених 27.166), највише карактера (21.323 од укупно потрошених 157.830), али не и највише чланова (12 од 141) законодавац је потрошио на поглавље 14 које носи назив Органи управљања и руковођења и стручни органи.
Најмање чланова (1 од 141), најмање ријечи (100 од укупно 27.166) и најмање карактера (576 од укупно 157.830) законодавац је потрошио на поглавље 16 које носи назив Синдикат.
Законодавац је нагласио шта је важно, а шта неважно у процесу предуниверзитетског одгоја и образовања, а да ли је корисницима овог закона то јасно, остаје да се види. Како је законодавац потрошио више од 140 чланова, преко 27.000 ријечи и готово 160.000 карактера приказао сам у табели.
Интересантно је и које врсте ријечи је законодавац најчешће користио. Везник и је кориштен 1.438 пута, а је кориштено 88 пута, ако 25 пута, или 178 пута...
Скраћеница БиХ је кориштена 26 пута, бос- (босански, босанскохерцеговачки) је кориштенo 18 пута, Федер- (Федерација, федерални) је кориштенo 13 пута, док је именица Кантон, написана великим почетним словом, кориштена 80 пута, и још неколико пута написана je малим словом.
Законодавац је на основу потрошених ријечи био јасан по питању важности и значаја Кантона, Државе и Федерације, само да то схвате и ученици.
Кад су у питању ријечи родитељ, радник и директор, написане малим или великим почетним словом, ситуација је сљедећа: ријеч радник написана је 69 пута, а великим почетним словом кориштена је шест пута. Ријеч родитељ (малим словом) кориштена је 94 пута, а Родитељ девет пута. Кад је у питању директор, избројано је 140 понављања, а Директор се понавља 14 пута.
Директор и директор 154 пута, Родитељ и родитељ 103 пута, Радник и радник 75 пута, а у Кантону је око 100 директора основних и средњих школа, око 50.000 ђака (око 100.000 родитеља) и око 5000 радника у основним и средњим школама. Ко је у овом случају законодавцу важан?
Како је кориштено осталих 60 ријечи или коријенских основа које се понављају 12.134 пута и чине 44,97% новог закона приказао сам у табели.
Бићу слободан да закључим да су у установама предуниверзитетског образовања најважнији директори и органи управљања и руковођења... и Кантон. Школе постоје због њих и због њих се оснивају, због њих се доносе закони и на њих се троши највише чланова, ријечи, линија, редова, карактера...
Владајуће странке се боре за ове позиције и то им је најважније у комплетном систему предуниверзитетског одгоја и образовања у којем ученици не уче, већ студирају, радници извјештавају да реализују, а не реализују, и оно што је најважније – све то је било у складу са старим законима и биће у складу са новим Законом од 1. 9. 2024. године.
Закон који регулише ову област предвидио је казну за оне који нешто не реализују, али није предвидио казну за лажно извјештавање, и сви су већ давно схватили да је битно извијестити да је све реализовано па и ако није, јер у казненим одредбама је предвиђена казна за нереализацију, али није за лажно извјештавање. Можда би само требали размислити о опорезивању лажи, какав би то био прилив новца у све буџете.
Лаж није кажњива и не опорезује се, па је због тога у свим школама, и основним и средњим, све реализовано, тако пише у извјештајима, али добро је...
Тек сад схватам зашто су Грци некад давно школу сматрали доколицом (на старогрчком школа је доколица). Само се поставља питање ко сад у школи доколичари: ученици, радници, директори или сви наведени.
