Наjлошији из математике, природних наука и читања у БиХ лажу босански, дуално

Некад, не тако давно, проведено је тестирање ученика петих, шестих, седмих и осмих разреда. Тестирано је 78 ђака, од којих 21 из петог, 20 из шестог, 19 из седмог и 18 из осмог разреда. Сваки од ученика је радио два теста од по десет питања, а то значи да су требали одговорити на укупно 1560 питања, од чега је било 32% тачних, 14% половичних и 54% нетачних одговора. Резултати су поразни. На питање Шта је техника? тачан одговор дао је један ученик, 13 је било дјелимично тачних, а 64 су била нетачна.

Шлаг на ову извјештајно горку торту представља чињеница да су тестирани најбољи од најбољих ученика кад је у питању ТЕХНИКА, а да би дошли на тестирање морали су побиједити на опћинском, а затим на кантоналном такмичењу. Десило се ово у Бугојну 2004. године на Државном такмичењу младих техничара, односно 43. Смотри научно-техничког стваралаштва младих БиХ (Извор: Записи о техници и народној техници, Ешреф Корјенић, Сарајево, 2006).

Аутор Ешреф Корјенић је урађену детаљну анализу представио на девет страница у наведеним Записима о техници, а осим анализе, на тим страницама изнио је своја запажања, писао је о могућим узроцима незнања ученика кад је у питању техника, као и о мјерама које треба подузети како би се стање поправило.

Истину је рекао и написао Ешреф.

Послије овог бугојанског тестирања из 2004. услиједила су међународна тестирања као што су:  TIMSS 2007, PISA тестирање 2018,  TIMSS 2019 и  TIMSS 2023, а резултате са сваког тестирања у скраћеној верзији можете прочитати у наставку, док детаљне приказе можете пронаћи на датим линковима.

Табела 1. Приказ броја тестираних ученика у БиХ, школа, просјечног броја освојених бодова... 

Кад је у питању TIMSS 2007 у Босни и Херцеговини, међународна скала постигнућа из математике и природних наука ученика осмих разреда изгледала је овако:

-          Напредни међународни ниво (625 бодова);

-          Високи међународни ниво (550 бодова);

-          TIMSS просјек (500 бодова);

-          Средњи међународни ниво (475 бодова);

-          Просјек БиХ 466 бодова (природне науке);

-          Просјек БиХ 456 бодова (математика);

-          Ниски или основни ниво (400 бодова).

Истраживања PISA 2018, кад су у питању постигнућа петнаестогодишњака из БиХ према просјечним нивоима постигнућа и по областима, приказана су у табели 2.

Табела 2. Бодовна PISA скала по нивоима знања

Истраживања TIMSS 2019, кад су у питању постигнућа ученика 4. разреда из БиХ према просјечном нивоу постигнућа у математици и природним наукама, изгледају овако:

-          Напредни међународни ниво (625 бодова);

-          Високи међународни ниво (550 бодова);

-          TIMSS просјек (500 бодова);

-          Средњи међународни ниво (475 бодова);

-          Ниво БиХ 459 бодова (природне науке);

-          Ниво БиХ 452 бода (математика);

-          Ниски или основни ниво (400 бодова).    

Истраживања TIMSS 2023, кад су у питању постигнућа ученика 4. разреда из Босне и Херцеговине (овог пута без РС-а и једне жупаније) према референтним нивоима постигнућа у математици и природним наукама, изгледају овако:

Ученици су на тесту из математике остварили 447 бодова (просјек 503 бода), а на тесту из природних наука 448 бодова (просјек 494 бода).

Постигнуће остварено на свим до сада реализованим тестирањима од 2007. до 2023. позиционира бх. образовни систем испод просјека TIMSS и PISA скале без обзира на то да ли се ради о ученицима четвртих или завршних разреда основне школе, и разлика у односу на просјек сваки пут је статистички све значајнија.

Анализирајући до сада објављене извјештаје, уочио сам да у свим областима (читање, математика и природне науке), на свим до сада реализованим тестирањима:

-          ниска постигнућа имају ученици из руралних подручја;

-          ниска постигнућа имају ученици који имају мање расположивих породичних ресурса;

-          ученици који говоре босански језик имају најлошије резултате из читања и математике. Најбоље читају они који говоре хрватски, а најбоље рачунају они који говоре српски језик. Кад су у питању природне науке, за нијансу су бољи они који говоре хрватски од оних који говоре српски језик, а за оне који говоре босански опет је резервисано посљедње мјесто;

-          Резултати TIMSS 2023 опет су показали како само 1% ученика у БиХ остварује резултат у напредној референтној вриједности из математике, а из природних наука таквих је 0%.

Закључак:

-          Најслабија постигнућа на наведеним тестирањима имају сиромашни ученици из руралних средина који говоре босански језик, и то оправдава усвајање закона о дуалном образовању у Кантону Сарајево. Агонију коју ти ученици проживљавају у школи треба скратити и што прије их научити да раде за минималну плату седам дана у седмици, 365 дана у години.

-          Није проблем што су бх. основци у просјеку постигли исподпросјечне резултате; проблем је што исти ти ученици током основног школовања добијају у просјеку изнадпросјечне (најчешће одличне) оцјене од својих учитеља и наставника.

Мјере које треба предузети:

-          Дошло је вријеме да образовни послодавци коначно поставе сљедеће питање образовним синдикатима: да ли је повећање плате учитељима/наставницима гаранција за постизање исподпросјечних резултата. Ако јесте, ништа од повећања!

-          Мијењајте и циљеве и исходе учења јер су узастопни лоши резултати дошли као неминовна посљедица лоше одабраних циљева, као и неразумљивих, немјерљивих и нејасних исхода.

-          Укинути екстерну провјеру знања ученика деветих разреда, јер је то масовна образовно-одгојна превара, непотребан трошак и непотребно исцрпљивање и ученика и родитеља и наставника и ОСТАЛИХ.

-          Што прије ЛАЖ као облик комуникације, извјештавања и представљања искоријенити у одгојно-образовним установама!!!

Добра школа је захтјевна школа, у њу се редовно долази, у њој се пуно учи и ради.

Жели ли неко стварно и искрено такву школу?