Учинковитост деф. У којој мјери се реализују планиране активности и постижу планирани резултати. Обрнуто, то значи да је активност стварно учинковита само ако је планирани резултат у потпуности остварен у жељеном квалитету.
или
Учинковитост или корисност је физичка величина која описује енергетско дјеловање неког система, а кад је у питању учинковитост неких направа (машина, апарата, уређаја, елемената), она није иста, а зависи од различитих фактора. Тако су исти ти физичари учинковитост изразили у процентима (%) за неке направе, а та учинковитост кад су у питању машине се израчунава по формули:
Ƞ = излазна снага / улазна снага x 100
Тако је напримјер учинковитост дизеловог мотора од 15 до 55%, учинковитост бензинског мотора од 10 до 37%, учинковитост електромотора од 20 до 99,5%, учинковитост електричног генератора од 95 до 99,5%. Али исто тако је учинковитост сијалице са жарном нити од 3 до 5%, док је код ЛЕД-а та учинковитост од 5 до 25%, итд.
Према овоме, учинковитост образовања може се израчунати овако:
Ƞ = реализовани исходи / исходи учења x 100, при чему је Ƞ образовна учинковитост
У пракси, укупан број дугорочних исхода за 15 предметних курикулума износи 340, али, колико их је реализованих? Уколико сви наставницу напишу да су сви исходи реализовани, онда је учинковитост 100%.
Пошто сам прорекао да 9 од 26 дугорочних исхода учења није могуће испунити са тенденцијом да се број неиспуњених повећа на 18 до краја 9. разреда, учинковитост се смањује на 94,7%
(Ƞ = 340-18 / 340 x 100;
Ƞ = 322 / 340 x 100;
Ƞ = 94,7%).
Није лоше, штавише, скоро као генератор.
Али ја сумњам да су сви исходи и на другим предметима испуњени. Напримјер: ученици до четвртог разреда требају равноправно користити оба писма, и ћирилицу и латиницу, али то није тако. А зашто није, то је непознато. Оно што знамо је сљедеће: да би ученик савладао читање и писање било ћирилице или латинице, потребно је одређено вријеме. Е сад се поставља питање: шта су ученици радили, односно на шта су њихови учитељи потрошили вријеме које је било предвиђено за савладавање читања и писања и оног другог писма без обзира да ли је оно друго писмо ћирилица или латиница. Можда су пливали, можда пјевали, можда цртали, можда спавали, али оно што је сигурно је да оно друго писмо нису савладали.
Изабрао сам писмо за примјер, јер је писмо уставна, законска, планска, програмска, па и курикуларна категорија, и сваки пут кад одрасла особа каже да не зна писати и/или читати оно друго писмо, иста та особа поручује свима, и свом учитељу, да требају вратити новац који су добили за реализацију ове активности, а за коју су лажно извијестили да је реализована.
Исходи учења су жива материја и могу се мијењати, додавати, спајати, одузимати и брисати, а ако узмемо у обзир да ће се брисати они исходи учења за које је из неког разлога извијештено да нису реализовани, из тога произилази да је довољно обрисати нереализоване исходе да би се повећала образовна учинковитост.
Или извијестити да су реализовани, иако нису. И свима је све потаман.
У оба случаја учинковитост расте, али не образовања, него неписмености.
И министарство, све док не зна прочитати шта сам овдје написао (ћирилицом), долази на 100%.
