Звање, знање или...
Напредовање. Шта је то, колико времена треба да се стигне до врха, како се напредује и ко је дужан да то напредовање прати кад је у питању област одгоја и образовања? Ово је врло јасно прописано, и то: Законом о одгоју и образовању у основној и средњој школи, затим Колективним уговором и, на крају, Правилником.
Профил и стручну спрему наставника утврђује Министарство посебним актом на приједлог Института, уз сагласност Владе (став 1 члана 97 Закона) или, да будем прецизнији, профил и стручна спрема наставника је прописана у НПиП-у за сваки наставни предмет појединачно, као и у дијелу Курикулума са ознаком ПК6.
Наставник са завршеним наставничким факултетом и стеченим знањем који није положио стручни испит има статус приправника (став 1 члана 100 Закона). Програм оспособљавања приправника за самосталан одгојно-образовни рад регулисан је Колективним уговором (члан 26, 27, 28, 29 и 30) и Правилником о полагању стручног испита. Оспособљавање приправника за рад у учионици траје једну годину, а рад приправника обавља се под будним оком наставника ментора и, на крају, слиједи полагање испита пред комисијом. Кад се, и ако се све ово успјешно заврши, односно ако наставник приправник положи стручни испит, стиче право да самостално обавља одгојно-образовни рад и да у том раду напредује.
Рад наставника који је стекао право на самостално обављање одгојно-образовног посла се систематично и континуирано прати и оцјењује, Законом је то предвиђено у ставу 1 члана 104. Оцјењивање се врши на основу Правилника о оцјењивању, напредовању и стицању стручних ЗВАЊА НАСТАВНИКА..., којим је прописано да се наставник оцјењује сваке двије године. Даље, предвиђени су и услови за напредовање и стицање СТРУЧНИХ ЗВАЊА, а та звања су:
- МЕНТОР,
- САВЈЕТНИК и
- ВИШИ САВЈЕТНИК.
За стицање звања МЕНТОР потребно је да наставник буде два пута оцијењен оцјеном НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ (од 31 до 35 бодова), а оцјењивање се врши сваке друге године, што значи да за стицање звања требају проћи четири године. Слично је и са звањем САВЈЕТНИК (пет година и два пута оцјена НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ), као и са звањем ВИШИ САВЈЕТНИК (пет година и два пута оцјена НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ). Значи да је потребно 15 година рада у струци за стицање највишег звања.
Наставник може стећи највише звање и по скраћеној процедури за девет година, али под условом да је увијек добијао оцјену НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ са максималним бројем бодова (35), а такви су они који имају особине из члана 14 Правилника о оцјењивању, напредовању и стицању стручних ЗВАЊА НАСТАВНИКА.
Који је интерес наставника да се стално доказује, да ради и да се максимално залаже, у чему је квака? Одговор на ово питање је врло једноставан; разлог је најчешће финансијске природе, а детаљно је образложен у члану 51 Колективног уговора. О чему се ради:
Наставник који је завршио факултет (ВСС) и положио стручни испит налази се у платном разреду број 7, а коефицијент за тај платни разред је 4,36. Кад стекне звање МЕНТОР, овај наставник прелази у платни разред 6, чији је коефицијент 4,48. Послије стицања звања САВЈЕТНИК и преласка у платни разред 5, коефицијент се повећава на 4,60 и на крају је звање ВИШИ САВЈЕТНИК и прелазак у платни разред 4, са коефицијентом 4,83.
Како све ово изгледа у пракси показаћу на примјеру ВИШЕГ САВЈЕТНИКА:
Основица за обрачун плате је 400 КМ, а та основица се множи са коефицијентом који је у овом случају 4,83 (овај коефицијент је повећан 20% за 2025. годину и износи 4,93), али, ево, нека је по старом, резултат је: 4,83 x 400 КМ = 1932 КМ, док наставник који има коефицијент 4,36 има плату: 1744 КМ. Основна плата у овом примјеру се разликује за 188 КМ, а ако томе додамо и разлику која се добија даљим израчунима повећања по основу радног стажа, затим повећања од 10% за сваку наредну оцјену НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ послије стицања звања ВИШИ САВЈЕТНИК, разлика у плати може бити и преко 600 КМ.
У регистру је регистровано
Зашто све ово пишем? Зато што у Регистру запослених, кад су у питању основне школе, од 505 наставника ВИШИХ САВЈЕТНИКА са ВСС-ом, за чија имена сам сазнао на основу њихових примања наведених у Регистру, само за њих троје је у колони ЗВАЊЕ уписано ВИШИ САВЈЕТНИК.
Број ВИШИХ САВЈЕТНИКА по школама изгледа овако: Алекса Шантић 45, Прва основна школа 28, Хилми еф. Шарић 27, Исак Самоковлија 27, Муса Ћазим Ћатић 26, Седма основна школа 24, Хаџићи 23, Подлугови 22, Пета основна школа 21, Хашим Спахић 21, Подлугови 21, Алија Наметак 20, Меша Селимовић 18, Малта 17, Центар за слијепу и слабовиду дјецу 16, Осман Накаш 15, Мехмедалија Мак Диздар 15, Младен Позајић 14, Умихана Чувидина 14, 9. Мај 12, Мирсад Прњаворац 12, Џемалудин Чаушевић 11, Четврта основна школа 11, Храсно 6, Друга основна школа 4, Стари Илијаш 3, Осма основна школа 3, Анекс 3, Владислав Скарић 3, Владимир Назор 3, 6. март 3, Заим Колар 2, Сокоље 2, Ћамил Сијарић 2, Сафвет бег Башагић 2, Шеста основна школа 2, Десета основна школа 2, Девета основна школа 1, Грбавица I 1, Зајко Делић 2, Ковачићи 2, Осман Нури Хаџић 1, Авдо Смајловић 1, Хамдија Крешевљаковић 1, Захид Баручија 1, Нафија Сарајлић 1. Укупно 505 ВИШИХ САВЈЕТНИКА.
Претпостављам да је број наставника са највишим звањем пуно већи, али пошто неки раде у двије, три или више школа, онда је то тешко установити на основу плате. Претпостављам да их је око 1000, а из тога произилази да је разлика у плати око 600.000 КМ на мјесечно-кантоналном нивоу. Како све то пратити, ако не знате тачан број ВИШИХ САВЈЕТНИКА, САВЈЕТНИКА, МЕНТОРА... и ако то неко вјешто крије? Никако, осим ако не посједујете ГПРШ свих школа или приступ ЕМИС бази података са највишег нивоа.
Овај проблем се може ријешити на једноставан начин. У колону ЗВАЊЕ Регистра запосленика умјесто оних преко 100 различитих наслова ЗВАЊА треба уписивати једну од пет опција које су законом предвиђене: ПРИПРАВНИК, НАСТАВНИК, МЕНТОР, САВЈЕТНИК и ВИШИ САВЈЕТНИК, и онда ће праћење бити увелико олакшано.
Стручна спрема
Кад је у питању стручна спрема, предвиђено је да ВИШИ САВЈЕТНИК, САВЈЕТНИК, МЕНТОР, НАСТАВНИК И ПРИПРАВНИК могу имати средњу (ССС), вишу (ВШС) и високу (ВСС) стручну спрему, с тим да се у ВСС убраја завршен факултет са 180 и 240 ЕЦТС, затим МА, мр. и др.
Што се тиче наведених 505 ВИШИХ САВЈЕТНИКА, један је доктор наука, шест је магистара наука, осамнаест магистара, 20 мастера, 18 bachelora (180 ЕЦТС), затим 19 bachelora (240 ЕЦТС), док ВСС VII степен има њих 415, и на крају је, изгледа грешком, наведено и осам њих са ВШС (VI степен). Сматрам да се поткрала грешка кад је у питању ових осам са ВШС, мада плата каже да то грешка није, али ето вам па пратите.
Звање или знање распоређено по активима
Кад су у питању стечена звања, највише их имају они којих је највише у зборници, а то су чланови актива како слиједи: разредне наставе 198, енглесkог језика и књижевности 42, босанског језика и књижевности 31, музичке културе 17, исламске вјеронауке 14, хисторије 14, географије 13, њемачког језика 13, тјелесног и здравственог одгоја 13, техничког одгоја 11, математике 8, биологије 7, физике 3, информатике 3, ликовне културе 3, хемије 1, грађанског образовања 1, арапског језика и књижевности и дипломирани англиста 1, арапског језика и књижевности (дипломирани ираниста) 1, оријенталиста, арабиста и турколог 1, библиотекара 9, дефектолога 3, педагога 15, психолога 3, социјалних радника 2, економиста 7 и правника 15.
Ту су и они који не само да раде у више школа, него су и чланови више актива, а такви су чланови актива: математике-информатике 17, математике-физике 12, биологије-хемије 1, хисторије-географије 1, техничког одгоја-информатике 4, техничког одгоја-културе живљења 2, хемије-културе живљења 3, педагог-психолог 6, техничког одгоја-културе живљења-информатике 2 и на крају физике-информатике-техничког одгоја 1.
Рутинери или...
Из свега наведеног је видљиво да Кантон Сарајево међу просвјетарима у основним школама има преко 1000 врхунских стручњака, који су доказани и имају вишегодишње искуство и распоређени су по активима. Сви ти стручњаци имају привилегију на знатно већа примања од осталих колега, а одговорност им је никаква. Неискориштени су, а већина је постала оно што није требала постати, а што је истицао проф. Хајрудин Хаџихасановић: Не дозволите да постанете рутинери*, јер је то опасно за просвјетни позив и за ученике са којима радите. Али, ето...
Пратите ли???
* Рутинери су просвјетни радници који послије пет до десет година преданог рада стекну такво искуство да све послове обављају са лакоћом. Ништа не мијењају и противници су свих промјена.
