Завршени су избори у просвјетном синдикату Кантона Сарајево ССООиОФБиХ, а судећи по извјештајима портала, колега Саудин Сивро је пети пут изабран за предсједника, на мандат у трајању од четири године. 5 x 4 = 20, још мало па пензија.
Честитам!
Не знам ко су били противкандидати и колико их је било (ако их је било), али без обзира на ту чињеницу, сматрам и знам да је изабран опет најбољи. Чак сам то и на ранијим изборима говорио. Значи, поновио сам то више пута, јавно, да је најбољи, а то што је он најбољи пуно говори, али не о предсједнику, већ о нама. И о мени, наравно. Без обзира на то што нисам члан тог покрета, али тамо припадам.
Прошло је 28 година од формирања кантоналног просвјетног синдиката и избора првог предсједника, а овог једног гледамо већ преко 55% посто времена. А ако узмемо у обзир и овај мандат, то гледање и слушање овог предсједника износиће преко 62% времена.
Предсједника који представља нас око 4000 просвјетара, од којих готово половина нису чланови, мало умањује овај једногласни повјеренички избор, али шта је, ту је. Једино што можемо рећи је да предсједник није предсједник већ полупредсједник. Предсједник који представља 50% просвјетара, што и није тако лоше, јер у овој држави неки су предсједници, а не представљају ни 10% популације.
Али ми и даље, идемо даље.
Избору предсједника претходили су избори у подружницама (основним школама и вртовима, односно вртићима) и у већини су изабрани повјереници, а њих је укупно 71 (то су они који су послије бирали опет овог предсједника). Ситуација са избором синдикалних повјереника у подружницама је слична са оном предсједничком, па су и у овом случају изабрани нови/стари повјереници. И они су сигурно најбољи које смо имали и могли кандидовати, а то је опет ишарет паметном. Већина њих је на тој позицији трећи или четврти мандат. Предали су се, више се и не опиру. Помирили су се са судбином да буду изабрани. Блиједи, уплашени, неупућени и немоћни да заштите себе и своје интересе, прихватили су да штите друге и интересе других. Тешко онима које буду штитили.
Шта ћеш, све је легално и легализовано. По статуту и закону, јер већина је закон!
Сад кад су изабраници изабрани иде оно КЛАП, а један тренутак послије слиједи АКЦИЈА, односно почиње четверогодишњи ИГРОКАЗ.
Прво их Влада прими (ове новоизабране) да чује њихове захтјеве, затим слиједи изношење захтјева, од којих је једини и најважнији повећање основице за 2%, а послије саслушања они напусте састанак (читај: представници власти их истјерају). Следећи корак је најава протеста, а убрзо затим и протести. Протестима обавезно присуствују повјереници (оних 71) и по три до пет чланова из сваке подружнице, од којих од једног до три члана изабере повјереник (обично је то један), а остале директор (директори бирају чланове колектива који ће учествовати на протестима како би послије добили повратне информације о свим дешавањима на протестима; и немојте се изненадити ако директори знају ко је стајао на киши и вјетру, а ко је пуштао вјетрове, мокро-протестне). Шетња 100-метарска, паркирање транспарената у парку, фотошутање, пиштаљке и тако то, а затим шетња назад, раздуживање и одлагање транспарената, чај за непостаче, а сарајевска ЧАЈАНКА заврши бацањем врећица чаја у Миљацку, размјеном фотографија и видео-записа. И онда кући. Није то ни близу оној Бостонској познатој чајанци, али полако.
Овдје није крај.
Послије свих ових договорених дешавања Влада ће повећати основицу за 10% и, по изјавама свих оних који имају натпросјечна примања, биће најгора. Јах, шта ћеш.
И онда опет, изнова...
Писма премијеру и министрици, захтјеви за пријем на разговор (њих буде највише и уредно се најављују и објављују, јер предсједник синдиката то ради), тужакање, пресице, јадиковање и састанчење, а онда семинар и годишњи одмор. Затим нова школска година, опет захтјеви, опет састанак и опет ИГРОКАЗ, и тако до краја још једног мандата предсједника синдиката.
Јер синдикат нас учи, а четири су педагошке димензије учења: учити знати, учити чинити, учити живјети заједно и учити бити. Осим свега наведеног синдикат нас учи издати, изда ти, јер они то знају.
Колико чланове синдиката просвјетно-кантоналних кошта ово учење?
Ако синдикат броји 2000 чланова и ако је просјечна образовна плата 1500 КМ, онда се за синдикат издваја мјесечно око 30.000 КМ. Сваки члан издваја 1% од своје плате. 2000 x 1% = 2000%, а ако је 1% плате = 15 КМ, онда је 2000 x 15 КМ = 30.000 КМ.
Једноставно, а није јефтино. Требало је вријеме да се ово научи.
Пошто мандат траје четири године, а свака година има 12 мјесеци, то значи да синдикат по мандату кошта 48 x 30.000, а то је 1.440.000 КМ. Пет мандата по 1.440.000 износи 7.200.000 КМ.
Било како било, 7.200.000 КМ нема, појела маца, а овамо инспекције преврћу гранап са 100 КМ промета. Добро, знам да 15 КМ није пуно, али набрало се 7.200.000.
Минимално.
ПРИЈЕДЛОГ: забранити рад синдиката, а свим радницима од плате одузимати по 1% за повећање. Послије истека од годину дана прикупљена средства користити за повећање плате од 1% и ето га ЗАГАРАНТОВАНО повећање плате од 1% сваке године. Још ако влада издвоји додатних 1% средстава за повећање плате, захтјев синдиката, али БЕЗ СИНДИКАТА, био би у потпуности испуњен.
По 2% сваке године, за 20 година повећање ће бити 40% без синдиката, ИГРОКАЗА, смарања и умарања било кога и било гдје. Ха, шта велите?
Други разлог за укидање синдиката је његово лудистичко понашање. Они ономад лудисти су уништавали средства за рад, с тим да ови данашњи синдикално-просвјетни лудисти уништавају генерације ученика, уништавају и расељавају радну снагу и капитал. Они уништавају наставне планове, наставне програме, уџбенике и све што им падне и припадне у руке јуначке. Просвјетни лудисти су поклопци за сваки лонац. Они морају бити у свим комисијама, оним у школи, али и оним у министарству, морају бити чланови школских одбора, морају бити чланови експертних тимова, ангажују их при изради и рецензирању стручне литературе, закона и правила из области одгоја и образовања. Свугдје су и знају радити све. Експерти за уништавање. Напросто и просто, просвјетни слудисти.
И онда се питамо откуд толико коцкара, алкохоличара, дилера, наркомана, криминалаца, лицемјера, насиља и мржње, а у већини случајева то су особине ових нових генерација.
Е па, господо, ако те учи лудиста, сигурно је да нећеш бити нудиста.
Просвјетни лудисти производе багру интелектуално-капиталистичку и економске штитоправце за капиталце и минидалце.
Лудисти се боре за појединце и у тој борби уништавају и колективе и колективитете. Просвјетни лудисти су аутори или коаутори већине прописа, планова, програма, куриКУЛума за које кажу да су добри, да су кул, да су ин, да су УМ.
Хм.
Прихваћено је све, 100%, реализовано 100%, усвојено 100%, пролазност 100%, а резултат на тестирању ЛУДИСТИЧАН, ИСПОДПРОСЈЕЧНО.
Закључак:
Просвјетни радник, био синдикалац или не, који не смије изнијети супротан став, приједлог или мишљење директору, и није неки радник, а директор који не смије критиковати рад института и министарства, рад запосленика тих установа, и није неки директор. Неспособни су и први и други, јер се боје мултидисциплинарне одмазде, а та одмазда је контрола, провјера и инспекција. Ако нисте спремни за то, неспособни сте.
Лакше је шутјети и не таласати, али гдје то води. У стагнацију, назадак и изолацију.
Буди храбар и научи!
