O fudbalu i obrazovanju

Nenad Veličković

11.12.2024
Fudbal
Foto: Omnibus

O fudbalu i obrazovanju

Naši su se glasovi pretvorili u apanaže nekolicine članova vrhovnog štaba i dnevnice za njihova putovanja preko Atlantika i noćenja u Briselu, a obrazovanje je ostalo pod nogama odmetnutih bojovnika Stranke demokratske akcije.

Sve što ste obećali narodu, narod vam je omogućio da imate.

Tako nekako glasi aforizam velikog Viba, adresiran svojevremeno na jugoslavensku komunističku vlast. To bi se sasvim lako moglo prebaciti u naše vrijeme, na Trojku s Našom strankom u njoj, u kojoj su neki od nas vidjeli nadu da se obrazovanjem može odgovorno i transparentno upravljati.

Naši su se glasovi pretvorili u apanaže nekolicine članova vrhovnog štaba i dnevnice za njihova putovanja preko Atlantika i noćenja u Briselu, a obrazovanje je ostalo pod nogama odmetnutih bojovnika Stranke demokratske akcije. Safer-vizija obrazovanja Naroda i pravde nema se o koga u Vladi saplitati.

Ta vizija, mutna kao magla ispod klizišta na Trebeviću, nezaustavljivo gazi utabanim esdeazama partokratije – sve po zakonu. Prvo se ponudi nekakav očajno sklepan nacrt za neki nedomišljen zakon, pa se onda troši vrijeme i pažnja malobrojnih aktera kojima je do obrazovanja stalo, da se na kraju s 18+ ruku usvoji nekakav krpež od amandmana i dvosmislenih formulacija, pravi frankenštajn koji traje par godina, do nove skrivene potrebe za većom kontrolom resursa. Ja, i?

Tako je i sa aktuelnim Nacrtom zakona o dualnom obrazovanju, u kojem se plata hinjski naziva nagradom u novcu, u kojem učenici treba da rade za gazde, ali se taj rad ne zove rad nego učenje, pa onda za taj rad ne važi zakon o radu, zbog čega osiguranje učenicima ne plaćaju gazde nego škola ili roditelji, u kojem poslodavac nije dužan svoju podobnost dokazivati odnosom prema radnicima (npr. radnim vremenom, visinama plata, socijalnom brigom...), a za šta će ministarstvo obrazovanja na prijedlog privredne komore i udruženja poslodavaca nagraditi poslodavce subvencijama iz budžeta. I nema ni riječi u cijelom zakonu o nastavnicima koji ostaju u školama dok su djeca na radu, ali ima cijelih paragrafa o tome kako se postaje mentor nakon 40 sati kursa iz metodike i pedagogije, pred komisijom čiju većinu čine nemetodičari i nepedagozi.

Sve to događa se uglavnom u tišini provincijalne žabokrečine, koju jednom sedmično uznemiri glas nastavnika tehničke kulture Nusreta Ahmetovića. Nastavnika koji bi po svemu morao biti uključen u pravljenje zakona koji ga se životno tiču, ali ga je vlast stavila na ignor.

Taj glas neumoljivo iznosi aritmetički postrojene činjenice iz školske prakse i opisuje njihov evidentno poguban uticaj na čitavo društvo. U nešto više od pola godine prozvao je i indirektno optužio i aktive, i zbornice, i Institut, i Ministarstvo, hvatajući ih u laži koja je u obrazovanju uvijek i krađa. Ali Trojka je odlučila, kao ona tri majmuna s rukama na očima, ustima i ušima, da ignoriše razum, dokaze, činjenice, poštenje... Oni imaju pametnija posla: idu kantonalni izbori za dvije godine, a sarajevski im se prašnjavi leteći ćilim para pod guzicama. I sad su počeli da se klofaju između sebe.

 

 

Neki dan se (9.12.2024) kantonalna ministrica pravde Darja Softić Kadenić, kako izvještava Avaz, pravdala na društvenim mrežama zašto je nekakva registracija nekakvog fudbalskog udruženja, do čega je nešto posebno stalo esdepeovom kantonalnom ministru kulture i sporta Kenanu Magodi, zaustavljena u njenom Ministarstvu.

Ali prije pola godine, kada je problematizirano učešće istog tog Ministarstva u propuštanju cijelog jednog zakona o obrazovanju (šta zna zakon šta je registracija!), isti poriv da objašnjava svoj patriotizam kroz strogo poštovanje zakona nije imala. Tada je bila pomenuta, pristojno, kao odgovorna osoba čiji se potpis našao na saglasnosti na tzv. Procjenu uticaja (zakona) za koji smo pokazali da je bio "činovničko kopiranje i lijepljenje fraza, tumbanje i pretumbavanje floskula, pasivnih konstrukcija i tvrdnji koje nigdje i ničim nisu konkretno i jasno potkrijepljene". Ili joj je, dakle, fudbal politički bitniji od obrazovanja (iako joj je taj svijet prema vlastitom priznanju stran), ili će se naći p(r)ozvanom da obrazlaže svoje odluke samo ako je vulgarno napadnuta, ili svjedočimo prepirci kladioničara nakon što je konj Naroda i pravde klecnuo u oktobru.

Možda nam sada, svojim profesionalnim i doktorskim integritetom, objasni kako se njen ministarski potpis našao na jednom suštinski pravnom falsifikatu. Ako Ministarstvo pravde nema nadležnosti da se bavi krađama u obrazovanju, ima li ona, makar i na društvenim mrežama, profesionalnu, ljudsku i političku potrebu da ih osudi? Kakve veze, recimo, ovaj najnoviji Nacrt dualnog zakona uopšte ima s pravnom naukom i kako je takav pravni dunđeraj uopšte mogao proći kroz Vladu?

Najnovije

 
Svjetlost na početku tunela
Marko Ban
09.12.2024
Kallosu oduzeta licenca za rad
Anisa Mahmutović
08.11.2024
Ko je odgovoran za neefikasnu prevenciju vršnjačkog nasilja u Tešnju?
Mirela Buljubašić
05.11.2024
Šta znaju roditelji šta je dobrobit djece
Nenad Veličković
04.11.2024
Mjesec odrona
Marko Ban
01.11.2024
O šamarima i džipovima
Nenad Veličković
30.10.2024
Bombaški proces
Nenad Veličković
15.10.2024
Ofenzivna preventiva
Nenad Veličković
10.09.2024
Dom za nezbrinute naučnike
Andrej Madunić
23.08.2024
Aktuelni udžbenici historije više govore o savremenom trenutku
Aiša Isaković
25.07.2024
Čekajući Feniksa
Nenad Veličković
16.07.2024
Mi smo ti koji dozvoljavamo
Zerina Birdžo
12.07.2024
Maratonci teturaju počasni krug
Marko Ban
04.07.2024
Došli divlji, i dalje se zna....
Nenad Veličković
03.07.2024
Dokimologija ili nastavnici su mjerni instrument
Smiljana Vovna
11.06.2024
Formirala se ideja
Nenad Veličković
30.05.2024
Seks u škole!
Nenad Veličković
28.05.2024
Duplo knjigovodstvo
Nenad Veličković
23.05.2024
Učimo učitelje: budite huligani!
Svjetlana Nedimović
20.05.2024
Četrdesetosatna radna sedmica
Aiša Isaković
16.05.2024
O pravilima takmičenja iz Bosanskog jezika i književnosti
Sandra Zlotrg
14.05.2024
Pedeset nijansi smeđe
Nenad Veličković
13.05.2024
O plivanju, davljenju i smrti logičkog razmišljanja
Andrej Madunić
11.05.2024
Vraćanje laboratorija u život
Sumeja Buljugija
09.05.2024
Već viđeno, a neprovodivo, i k tome nepotrebno
Aiša Isaković
07.05.2024
Prvomajski praznicizam
Nenad Veličković
06.05.2024
Predizborno pompanje
Marko Ban
04.05.2024
Studeni u svibnju
Nenad Veličković
29.04.2024
Komunikacija, matematika i kvalitet života
Nenad Veličković
18.04.2024
Ujarmi pa ujagmi
Nenad Veličković
03.04.2024
Sve u ime djece, pa ko koga prevari
Marko Ban
01.04.2024
Zagadi pa vladaj
Nenad Veličković
01.04.2024
U funkciji stvarnih potreba građana/ki
Nenad Veličković
13.02.2024
Prvo nije bilo crvenog mesa, a onda je nestalo bijelog
Marko Ban
01.02.2024
Glava u pijesku
Savka Skarić
29.01.2024
Četiri škole pod jednim krovom – solarnim
Nenad Veličković
23.01.2024
Ne sam, SAFER-e
Savka Skarić
22.01.2024
Pokušaji poboljšanja našeg obrazovanja se rade pogrešnim putevima
Lamija Tanović
11.01.2024
Ako neće škola u PISA-u, hoće SIPA u školu
06.01.2024
Usudite se znati i osloboditi se autoriteta
Smiljana Vovna
30.12.2023
Lud, zbunjen, postnormalan
Nenad Veličković
29.12.2023
U eri e-dnevnika, pišimo olovkom
Smiljana Vovna
13.12.2023
Djeca s teškoćama sada nemaju ni obrazovanje ni rehabilitaciju
Nura Varcar
11.12.2023
Prodavanje golog (studentskog) života
Svjetlana Nedimović
08.12.2023
Medijska nepismenost medija
Nenad Veličković
05.12.2023