Sandman Neila Gaimana kao specifični obrazovni roman

Dejan Ilić

24.04.2020
5ea34c1452d3c_article.jpg
Neil Gaiman — Sandman / Ljubaznošću izdavača, Fibra, Zagreb
Strah od odrastanja

Sandman Neila Gaimana kao specifični obrazovni roman

Naprosto, popularna kultura, a ne, recimo, veronauka kakvu imamo u školama, danas je glavni posrednik između novozavetnih slika i poruka s jedne strane, i publike, s druge.

S jedne strane, ovde se nadovezujemo na već objavljene tekstove gde smo tvrdili da bi na časovima veronauke razgovor o stripovima mogao biti od koristi učenicima da bolje razumeju novozavetne spise. Reč je bila o stripovima Propovednik Gartha Ennisa, Stvorenje iz močvare Alana Moorea te Živi mrtvaci Roberta Kirkmana. Sada im dodajemo Sandmana Neila Gaimana.

S druge strane, imamo novu temu – priče o odrastanju. Sandmana ćemo čitati i kao specifični obrazovni roman. U srednjoškolskoj lektiri, barem u Srbiji, nema nijednog obrazovnog romana. Kako su autori kurikuluma uspeli da naprave taj propust – da mladima ne ponude narativ na osnovu koga bi oni mogli da artikulišu i reflektuju svoje odrastanje – neobjašnjivo je.

Ali nije neočekivano. Obrazovni programi u našim školama uglavnom nemaju neposredne, a često ni posredne veze sa životom učenika van škole. Od tog, reklo bi se pravog života đaka, sastavljačima kurikuluma važniji su arbitrarno određeni imaginarni (nacionalni) identiteti zajednice u čije ime oni sebi daju za pravo da govore i odlučuju.

Utuviti učenicima taj arbitrarno definisani kolektivni identitet ispostavlja se kao najbitniji, ako ne i jedini cilj nastave književnosti i veronauke. [U]svajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj [učenici] istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta – eksplicitno stoji kao cilj nastave veronauke u ovdašnjim srednjim školama.

Kao da je kriterijum za sklapanje školskog programa – izostaviti sve što bi zaista moglo biti važno za mlade ljude. U njima nema ni popularne kulture, gde mladi najčešće posežu za identitetskim obrascima, pronalaze ih i preuzimaju, niti objašnjenja odrastanja, odnosno barem pokušaja da se odgovori na pitanje: šta to znači postati/biti zrela osoba? Pa u vezi s tim: kakva bi bila uloga vere u tom procesu?

Krenućemo izokola s preporukama i objašnjenjima. Poći ćemo od grafičkog romana za starije tinejdžere, po kome je snimljen i odličan film, Ja ubijam divove Joea Kellyja. Strip će poslužiti kao uvod u kratki pregled studije o simbolima Antropološke strukture imaginarnog Gilberta Duranda. Durand će nam dati interpretativne smernice za dalja čitanja.

Proverićemo ih prvo na još jednom poznatom delu za tinejdžere: romanu Neila Gaimena Koralina, po kome je takođe napravljen dobar animirani film. Koralina ide u žanr tinejdžerskog horora. Negde na obodu tog žanra stoji i Ja ubijam divove. Uz Koralinu, osvrnućemo se kratko na još jedan Gaimenov horor, slikovnicu Vukovi u zidovima za predškolce i mlađe osnovce.

Spajanje horora sa pričom o odrastanju uvešće nas u tumačenje čuvenog Gaimanovog serijala Sandman. Završićemo tekst analogijom između narativnih obrazaca i slika u Sandmanu i u Novom zavetu. U fokusu će stalno biti predstave o promeni te strah od nje, posebno kada se promena vidi kao odrastanje. Sa idejom promene tesno je vezana svest o proticanju vremena, a sa njom – svest o smrti.

To su naše teme u ovom tekstu.

 

1.

Ja ubijam divove je tinejdžerski grafički roman scenariste Joea Kellyja i crtača J. M. Kena Niimure.[1] Kelly je čitaocima stripa verovatno poznat pre svega kao scenarista Deadpoola.[2] Iščašeni humor iz Deadpoola, natopljen jakim emocijama, začudo otpornim na ironiju koja dominira stripom, ostavio je traga i u Kellyjevoj priči o devojčici Barbari Thorson, izuzetno duhovitoj, informisanoj i obrazovanoj štreberki.

Kelly u tri koraka gradi lik Barbare. Prvo je vidimo kako u ograđenom, reklo bi se mističnom/svetom prostoru baje i priprema magično oružje za borbu protiv čudovišta. Zatim je gledamo u školi kao klasičnog dvostrukog školskog autsajdera: kao čudakinju odbacuje je zajednica (đaka i profesora) čiji ona član ionako ne želi da bude, jer naprosto zna istinu koje ostali nisu svesni – postoje divovi koje Barbara prati, lovi i ubija. Konačno, vidimo je kako živi u kući sa bratom i sestrom. Od njih troje, sestra je najstarija i vodi računa o svima – radi za platu, te kuva i sprema po kući.

Neko vreme zaplet u priči vrteće se oko Barbarinog odbijanja da se prilagodi pravilima i kod kuće i u školi (što je klasičan topos u pričama o odrastanju). Lov na divove činiće se uglavnom kao narativno sredstvo da se naglasi mera Barbarinog otuđenja od porodice i zajednice. U Barbarinom paralelnom univerzumu pored divova postoje i mala prijateljska bića koja devojčicu opominju na opasnost. Naporedo postojanje dva sveta, onog pravog i Barbarinog, Niimura je grafički upečatljivo rešio ispunjavajući stvarni, osenčeni svet plošnim imaginarnim bićima.

Tek kada se pojavi Sophia, nova devojčica u školi, aktivira se i drugi, do tada potisnuti, ali ustvari osnovni tok priče. Dve autsajderke (Sophia je kao nova u školi to po definiciji) zbližiće se. Perspektiva čitaoca u priči tako se pomera od likova kojima nije dopušteno da uđu u Barbarin svet ka Sophiji, kojoj će Barbara detaljno objasniti kako se postavljaju zamke za divove i kojim se oružjem bori protiv njih. U isto vreme kada i Sophia, u priču ulazi i školska psihologinja. Obe imaju istu funkciju, da za čitaoce otvore i objasne pravi Barbarin svet.

Ispostaviće se, naravno, da Barbara nije ni poremećena ni čudakinja. Barbarina majka je nasmrt bolesna. Nespremna da se suoči sa stvarnošću, Barbara oko te strašne istine podiže svoj imaginarni svet u kome na mestu (majčine) smrti postavlja divove. Devojčica je izričita: Ovime mogu zaustaviti svakoga diva. Ubiti svakog diva. Ako sam dovoljno jaka. Ako ostanem usredotočena i ako budem dostojna... mogu zaustaviti i samu smrt.[3]

Dok nam se ne otvori narativni put u unutrašnjost Barbarinog sveta, majku ne vidimo. Vidimo samo niz simboličnih zamena i pomeranja kojima Barbara gradi svoj paralelni svet, gde može lakše da se nosi sa strašnim stvarima. Na mestu bolesne majke stoji, očekivano, sama smrt; na mesto smrti Barbara zatim postavlja divove kojima, za razliku od smrti, može da se suprotstavi i bori se protiv njih. Na početku vidimo samo to: Barbarinu borbu protiv divova. Imaginarni divovi, ponovimo, za devojčicu su lakši protivnik od majčine bolesti i smrti: protiv imaginarnih divova efikasno je imaginarno oružje. Ili bi barem trebalo da bude, veruje devojčica. Tako se Barbara nosi sa strašnom istinom, koju će čitalac saznati nešto kasnije.

Zajedno sa Sophijom i psihologinjom, otkrićemo da u kući, pored Barbare, njenog brata i sestre, živi i bolesna majka, u sobi na spratu – koju Barbara dosledno i uporno izbegava (pa je zato ni čitalac ne vidi, dok se ne uvedu perspektive Sophije i psihologinje) – u krevetu iz koga ne može da ustane. Tako je postavljena scena za kraj priče – Barbara treba da skupi hrabrost, popne se na sprat i uđe u majčinu sobu. Ali, put ka sobi ne vodi preko racionalnog prihvatanja istine o bolesti, jer nijednog trenutka to nije stvar puke racionalnosti. Stvari će se rešavati, kako nam sugeriše priča od samog početka, u ravni imaginarnog.

Odlučna da se suprotstavi smrti, u liku divova, po svaku cenu i pobedi je, Barbara će ući u borbu zaista epskih razmera protiv čudovišta koje izranja iz okeana. U stvarnosti, zbila se oluja, a ogromni talasi su povukli Barbaru sa obale u vodu. Pod vodom, Barbari se obraća imaginarni (ili stvarni?) div: Nisam došao zbog nje [majke]... došao sam zbog tebe, dijete... sve što živi, umire. Zato moraš pronaći radost života dok još raspolažeš vremenom, umjesto da se bojiš kraja. Tko to niječe, niječe život. Tko se toga boji... boji se života. Ali, tko to prigrli... Možeš li to prigrliti?[4]

Pošto ispliva na obalu, Barbara je spremna da se popne kod majke.[5]

 

2.

Ja ubijam divove istovremeno je, kao što to inače biva, i priča o odrastanju i priča o umiranju. Odrasta se, kao što to kaže na kraju ipak dobri div, tako što se miri sa činjenicom da sve što živi – umire. Činjenica je banalna, ali je teško prihvatiti je. Kelly i Niimura ponudili su repertoar slika i obrazaca za to pomirenje tako što su ispričali jednu konkretnu priču. Ali, njihovi obrasci i slike mnogo su opštiji od njihove priče same po sebi. O tim obrascima i slikama pisao je Gilbert Durand u svojoj knjizi, originalno objavljenoj 1960. godine.

Durandove Antropološke strukture imaginarnog su u par decenija po objavljivanju imale u Francuskoj desetak izdanja. Ali, na engleski je studija prevedena tek 1999, što je verovatno razlog što je ostala relativno nepoznata izvan francuskog govornog područja. Nama je, pak, u prevodu bila dostupna nešto ranije, od 1991. godine.[6] Ali, ni ovde nije napravila veći uticaj. Što se engleske literature tiče, sa sličnim idejama u istoj deceniji kada i Durand, pojavila se u Britaniji, na primer, Marry Douglas,[7] pa se možda i zato tamo nije žurilo sa prevodom dela francuskog autora. Kod nas, pak, čitava poslednja decenija 20. veka potrošena je na ratove za jugoslovenske teritorije i nasleđe, pa su i mnoge druge knjige, zajedno sa Durandovom, pale tih godina u senku, a onda i zaborav.

Što se tiče širine zahvata i obima građe, Antropološke strukture imaginarnog nalik su na opštepoznatu Zlatnu granu Jamesa Georgea Frazera.[8] Ali je Durandov fokus ipak znatno uži od Frejzerovog. Durand je izričit: njega zanima isključivo krajnji smisao imaginacije, a to je suprotstavljanje smrtnoj sudbini.[9] I još: imaginarno se suprotstavlja licima vremena, ono osigurava biću, nasuprot rastačućemu protjecanju vremena, kontinuitet svijesti i mogućnost vraćanja, nazadovanja s onu stranu nužnosti sudbine.[10] Duranda tako zanimaju dva skupa predstava, slika, simbola, priča iz nasleđa naroda širom sveta (gde on pronalazi brojna preklapanja, pa tvrdi da je način na koji se suprotstavljamo smrtnoj sudbini univerzalan): prvi se odnosi na artikulaciju straha od proticanja vremena i smrti; drugi se odnosi na savladavanje tog straha, bilo pobedom nad njim, bilo njegovom eufemizacijom (umanjivanjem) ili negacijom.

Negativno valoriziranim shemama, arhetipovima, simbolima i imaginarnim licima vremena mogli bismo, točku po točku, suprotstaviti simetričnu simboličnost bijega pred vremenom ili pobjede nad sudbinom i nad smrću. Jer predočavanja vremena i smrti bila su tek poticaj na egzorcizam, tek imaginarni poziv da se poduzme terapija, s pomoću slike. Upravo se tu nazire bitno načelo imaginacije koje će rasvijetliti ovo djelo: predočiti zlo, prikazati opasnost, simbolizirati tjeskobu, to već znači nadvladati ih spoznajom. Svako iskazivanje neke opasnosti njezinim predočavanjem, umanjuje je. Utoliko prije svako simboličko očitovanje. Zamisliti vrijeme pod njegovim mračnim licem znači već ga podrediti mogućnosti istjerivanja slikama svjetlosti. Imaginacija privlači vrijeme na područje gdje će ga moći s lakoćom pobijediti. I dok projicira zastrašujuću hiperbolu čudovišne smrti, ona potajice brusi oružje koje će poraziti Zmaja.[11]

Ovaj nešto duži citat ne samo što jasno predočava Durandovo osnovno interesovanje i njegovu glavnu tezu, već nam daje i intepretativni ključ kako za analizu naše uvodne priče Ja ubijam divove tako i za dela kojima ćemo se baviti do kraja ovog teksta.

Vratimo se još jednom na strip Kellyja i Niimure. Sve slike kojima Barbara sebi predočava majčinu terminalnu bolest pripadaju repertoaru koji je izdvojio i analizirao Durand. Strašni, kosmati i rogati div pojavljuje se iz vode, a voda je, kaže Durand, gorak poziv na put bez povratka.[12] Tom divu Barbara se suprotstavlja na dva načina, baš kao da prati Durandove obrasce suprotstavljanja. Jedan je antiteza (pokušaj da se pobedi smrt), a drugi se sastoji u eufemizaciji i negaciji (pokušaj da se pobegne, to jest da se strava umanji ili opovrgne). Prvi Durand naziva dnevnim, a potonji noćnim sklopom slike.

Dnevna imaginacija, objašnjava Durand, zauzima junački stav, baš kao i Barbara u prvom delu priče. Ta imaginacija insistira na stravi, mračnom i ljudožderskom izgledu, ne bi li tako očvrsnula svoje simboličke antiteze, pripremila precizno i djelotvorno oružje što ga koristi protiv moćne prijetnje.[13] U arsenalu takvih oružja nalazi se, nabraja Durand, i malj, dakle upravo oružje koje na samom početku knjige sprema Barbara. To oružje, međutim, pokazaće se u njenom slučaju kao nedelotvorno. Zato u drugom delu priče Barbara pribegava negaciji i eufemizaciji svojstvenim noćnom sklopu slike: div ne samo što prestaje da bude strašan te spasava Barbaru od davljenja u uskovitlanom okeanu (što je negacija); povrh toga on postaje i mudri savetodavac na strani života – smrt ne možeš pobediti, kaže on, ali je možeš učiniti manje pogubnom ako prestaneš da je se bojiš (što je postupak koji Durand naziva eufemizacijom).

Važno nam je da ovde naglasimo dve stvari bitne i za naredna tumačenja. Prvo, imamo slike, poput, recimo, diva ili malja, i te slike imaju određena značenja. Zatim imamo delovanje, recimo, spremanje oružja, postavljanje zamki, upuštanje u borbu, što su sve delovi narativnog obrasca. Taj obrazac delovanja kroz priču čini da se početne slike, kao okidači za delovanje, preobraze u nove, drugačije slike, bilo pobede, bilo negacije ili eufemizacije. Ako bismo to sad predstavili kao jedan celoviti sklop, onda na početku imamo reartikulaciju realnog straha kroz sliku čudovišta; slika pokreće proces transfiguracije, to jest samu priču; ishod tog procesa je ili odbačena početna slika ili promena slike i aktera priče tako da strah bude ublažen, a život sa strahom podnošljiv. U oba slučaja reč je o simboličnoj preradi. To je formula stripa Ja ubijam divove, sasvim prema slikama i obrascima koje je izučio i predstavio Durand.

 

Slika 2

J.M. Ken Niimura, Joe Kelly — Ja ubijam divove / Ljubaznošću izdavača, Fibra, Zagreb

 

3.

Pošto smo se opremili za tumačenje, ili, kako bi to rekao Durand, pošto smo izbrusili svoje interpretativne alatke, oprobaćemo ih na još jednom delu, na tinejdžerskom hororu Neila Gaimana Koralina.[14]

Devojčicu Koralinu početak priče zatiče u novoj kući, pošto se tu doselila sa roditeljima. Preseljenje je očigledna promena, a promena je čvrsto skopčana sa vremenom, a vreme opet, sada to već znamo, tesno je vezano sa slikama prolaznosti i smrti. Naravno, svest o promeni (i neizbežnoj smrti na koju promena neminovno asocira) devojčica potiskuje – njoj je u novoj kući dosadno, roditelji je nerviraju, sve joj tu smeta. Ona bi se igrala istraživanja, ali se u novom okruženju začudo nema šta istražiti, naprosto joj ništa nije zanimljivo. Dok ne otkrije jedan tajni prolaz kojim se stiže... Zaista, gde? Pa tu gde već jeste, u istu kuću, sa istim prostorijama i sa roditeljima, koji su bezmalo isti kao njeni, a opet primetno drugačiji. U toj drugoj (istoj) kući sa drugim ocem i drugom majkom, sve je, pak, na prvi pogled mnogo zanimljivije i zabavnije nego u kući iz koje je stigla.

Da ovde nije reč o pukom navikavanju na novu sredinu ili tugovanju za starim krajem, nagoveštaje dobijamo od početka. U pravoj/prvoj kući na tavanu imamo miševe, od kojih će devojčici stići poruka da je u opasnosti. Kao insekti i zmije, objašnjava Durand, mali brzi sisavci, miševi i štakori slika su pokreta u neredu, mnoštva što se giba.[15] I dalje:

Shema ubrzane animacije kakva je vrvljenje, gmizanje ili kaotično gibanje, čini se da je asimilacijska projekcija tjeskobe pred promjenom, animalna adaptacija koja u bijegu samo kompenzira naglu promjenu drugom naglom promjenom. Međutim, promjena i adaptacija ili asimilacija koju motivira, prvo je iskustvo vremena. Prva bolna iskustva djetinjstva su iskustva promjene...[16]

Od tih nagoveštaja iz prve/prave kuće stići ćemo, sa devojčicom, do ogoljenih strašnih slika vremena i smrti u drugoj kući. Gledamo majku iz druge kuće: Druga majka je bila ogromna – glava joj je gotovo udarala u plafon – i veoma bleda, boje paukovog stomaka. Kosa joj je gmizala i uvijala se oko njene glave, a zubi joj behu oštri kao noževi...[17] Da nema mesta zabuni o čemu je zaista reč – a reč jeste o promeni, vremenu i smrti – potvrdiće nam se kada Koralina u drugoj kući naiđe na siluete mrtve dece, sa kojima je zatvorena u mračnoj prostoriji iza ogledala – što je još jedna slika smrti, budući da je, kako stoji kod Duranda, prvo ogledalo bila voda. Ovom nizu simbola pridružiće se, očekivano, i pacovi koji su u drugoj kući stali na mesto dobronamernih miševa iz prve kuće.

Tako je postavljena scena za konačni obračun između devojčice i njene tobožnje druge majke. Obračun je ustvari igra. Ko pobedi u igri dobija sve, a ko izgubi – gubi sve. Ako devojčica izgubi, pored ostalog, na mesto očiju biće joj prišivena crna dugmad, koju inače umesto očiju imaju svi ukućani druge kuće, uključujući i drugu majku, za koju sada znamo da je smrt sama. Izgubiti oči znači izgubiti sposobnost da se spozna istina, što je u svetu priče ravno smrti. Poruka je jednostavna – ako želi da nastavi da živi, Koralina se ne sme plašiti promena, mora im ići u susret i prihvatati ih širom otvorenih očiju. Da bi to mogla, mora da prestane da se plaši smrti. U sukobu sa drugom majkom, koja, naravno, igru ne igra po pravilima, te Koralina mora fizički da joj se suprotstavi, devojčica zapravo nadilazi strah od smrti, što je opet čini sposobnom da prihvati novo okruženje i snađe se u njemu.

Kada se jednom iz druge kuće vrati u svoju pravu/prvu kuću, pobedivši strah od smrti, svi loši nagoveštaji negacijom i eufemizacijom postaju pripitomljene slike ako ne baš dobra, onda svakako mnogo manjeg i stoga lako savladivog zla: miševi su sada prijateljski nastrojeni, u meri u kojoj zajednički izvode cirkusku tačku: Sviraće opa-cupa i ša-la-la, i ima da plešu, i da izvode hiljade trikova.[18]

Opet vidimo, kao i na primeru Ja ubijam divove, da između početnih, strašnih slika, i krajnjih, u najmanju ruku podnošljivih predstava, stoji akcija glavnih aktera, u ovim konkretnim pričama – glavnih junakinja. One moraju da delaju kako bi se slike promenile i postale prihvatljive.

Gaimenu je ovaj obrazac očito vrlo drag. Ako je Koralina priča iz žanra horora za tinejdžere, onda su njegovi Vukovi u zidovima – reklo bi se – horor za decu predškolskog uzrasta.[19] Tu opet imamo devojčicu koja pouzdano zna da iz zidova dopire grebanje, pucketanje i krckanje zato što tamo žive veliki i zli vukovi. Majka, otac i brat je uveravaju da to nikako ne mogu biti vukovi, nego samo miševi. A mi sad već znamo da je to praktično jedno te isto. Jedne noći vukovi zaista izađu iz zidova i nagnaju ukućane u paničan beg. Nastanivši se u kući umesto njih, vukovi počnu da se ponašaju isto kao i bivši stanari – majka, otac, brat i devojčica, što je prvi eufemistički korak u savladavanju straha: vukovi su isto što i mi. U drugom koraku, majka, otac, brat i devojčica sada treba da postanu upravo vukovi za vukove: da uđu u zidove i odatle iskoče i preplaše ih. Naravno, poput ljudi, prestravljeni vukovi će pobeći, ostavivši kuću njenim prethodnim stanarima.

Sada je već, mislim, sasvim jasno na koji način se Gaimen služi slikama i pričama kako bi identifikovao strahove, artikulisao ih kroz slike, predstavio njihov uzrok i otklonio ga ili ublažio. Kao što to radi u svojim pričama za najmlađe i nešto starije, Gaimen se obraća i odraslim čitaocima (uključujući i srednjoškolce). Pokazaćemo to na njegovom daleko najpoznatijem stripu Sandman.

 

4.

Sandman je istovremeno i zastrašujuće obiman i neočekivano koherentan strip serijal.[20] Originalnih 75 svezaka izlazilo je od 1989. do 1996. godine. Godine 2013. objavljen je u šest svezaka i svojevrsni uvod u prvobitni serijal, pod naslovom Uvertira. Kada se tome dodaju i sa glavnom pričom nešto slabije povezane naknadno objavljivane epizode između 1996. i 2013, sve zajedno imamo bezmalo tri hiljade strip tabli. Dok je Gaimen uglavnom bio jedini scenarista, crtači su se menjali, bitno preoblikujući strip. U nekim delovima serijala promena crtača bila je vezana za promenu naratora – svaki novi pripovedački glas u priči imao je svog crtača.

Uz sve to, na prvo čitanje, strip ostavlja utisak razlivenosti i gotovo razobručene širine narativnog zahvata: reč je o multiverzumu u kome su razni svetovi izukrštani skoro nasumično, a junaci koji prelaze iz jednog sveta u drugi najčešće sa tim prelaskom menjaju svoj oblik, u toj meri da, recimo, imamo jednog od važnijih junaka koji u takozvanom našem svetu ima ljudsko obličje, dok je u svetu gospodara snova krajolik. Na to se još nadodaju i stalne promene imena likova. A povrh toga, u svetu/svetovima priče, domeni snova, realnosti, mita egzistiraju kao ontološki potpuno ravnopravni.

Reklo bi se da ništa od toga ne bi smelo da čudi ako je glavni akter čitave epopeje upravo San ili Morpheus – gospodar snova. Povevši se za ovom (prividnom) narativnom razobručenošću te za tobožnjom nestabilnošću prirode glavnog junaka, tumači najčešće Sandmana opisuju kao priču o pričanju priča.[21] Na to se lako nadovezuju uvidi o decentriranosti Gaimenove naracije, o njenoj tobožnjoj postmodernističkoj svesnoj neutemeljenosti.[22] Naposletku, tvrdi se da je reč o pripovedanju koje svedoči o tome da su znaci nepostojani i da priču stoga nije moguće čvrsto sklopiti.[23]

Ovde ćemo, na tragu prethodnih razmatranja i predstavljenih interpretativnih (Durandovih) smernica, zauzeti drugačiji, oprečan stav: Sandman zaista tematizuje pričanje priča, ali ne da bi se bavio naracijom samom po sebi, nego da bi pokazao zašto su priče uopšte važne. Otuda ne samo da Sandman nije svedočanstvo o nemoći naratora, nego, naprotiv, to je upečatljiva i koherentna priča o tome da priče ne samo da mogu, već i moraju da se (is)pričaju, jer bez njih život naprosto ne bi bilo moguće živeti/osmisliti.

Dodajmo i ovo: Sandman je epopeja o odrastanju i umiranju.

 

5.

U prvoj epizodi serijala, Snu pravednika, odmah na početku imamo magijski obred čija je svrha da se zarobi smrt i stekne večni život. Umesto Smrti, pak, okultisti će prizvati i utamničiti San. Tako dobijamo osnovnu temu čitavog Gaimanovog grafičkog epa – želju da se izbegne, odnosno pobedi smrt. Odmah vidimo i kuda se kreće okosnica zapleta – od smrti se ne može pobeći, niti se ona može poraziti. Prema Durandovoj kategorizaciji, otpada, dakle, ono što on naziva dnevnim sklopom slike koji počiva na antitezi. Ostaju nam noćne slike, to jest negacija ili eufemizacija: one su pogon priče. Zato je umesto Smrti bajanjem u klopku uhvaćen San. Dosledno tom početku, u naknadno dodatoj Uvertiri saznajemo da je otac Sna Vreme, a majka – Noć.

Da neće biti epskih borbi karakterističnih za dnevne slike, kojima odgovaraju prikazi superjunaka iz drugih Marvelovih i DC-jevih strip serijala, jasno je pored ostalog i zato što Gaiman svog heroja predstavlja kao tako slabog da je moguće odmah ga savladati i lišiti slobode. Iz zatočeništva, pak, San se neće izbaviti snagom i odvažnošću, nego za superjunake netipičnim strpljivim čekanjem. San ili Morpheus, dakle, sušta je suprotnost superjunacima. To ipak ne znači da je slabić. Njegova moć leži negde drugde, a ne u pukoj fizičkoj snazi ili nekim specijalnim razornim supermoćima. Kakva je to moć, otkriva nam se u još jednom od njegovih imena – on je Oblikovatelj, stvaralac slika.

Ali, za oblikovanje slika Snu je potrebna oprema kakvu najčešće imaju i drugi superjunaci, samo što to u njegovom slučaju nisu ni plašt, ni malj, ni maska, ni magični pojas. On ima kacigu, vrećicu sa čarobnim peskom i dragi kamen. Pošto se konačno izbavi iz zatočeništva, San kreće po svoju opremu, koju su njegovi tamničari, pošto su ga uhvatili, rasuli širom raznih svetova. S jedne strane, to jeste klasičan herojski zadatak ili zadatak svojstven za junake bajki, samo što ga San ne rešava silom. Po kacigu će, na primer, u epizodi Nada u paklu, morati da siđe u pakao i bori se sa jednim od tamošnjih demona – Horonzonom. Borba je zapravo nadgornjavanje. Ili, da se poslužimo Durandovom terminologijom, negacija negacije. U igri nadmudrivanja pobediće onaj čiji pojam ne može biti savladan. To izgleda ovako (ako nije pročitao strip, neka čitalac zamisli prikladne slike):

Horonzon: Bijesan vuk ja sam, plijen vrebam, iz zasjede ubijam.

San: Ja sam lovac, na konju, probadam vuka.

Horonzon: Konjska muha ja sam, ubadam, jahača zbacujem.

San: Ja sam pauk, osmonog, što muhu ždere.

Horonzon: Zmija ja sam, pauka proždirem, iz zuba mi otrov kaplje.

San: Ja sam govedo, gazim zmiju teškim kopitom.

Horonzon: Antraks ja sam, bakterija ubojica, toplu krv uništavam.

San: Ja sam svijet, plutam u svemiru, uzgajam život.

Horonzon: Nova ja sam, eksplodiram... planete kremiram.

San: Ja sam svemir... obuhvaćam sve, sav život.

Horonzon: Protuživot ja sam, zvijer koja sudi. Tama i kraj svega. Kraj svemira, bogova, svjetova... svega.

San: Ja sam nada.

Horonzon je poražen, San uzima kacigu i odlazi iz pakla, ponizivši i samoga Satanu, to jest umanjivši/eufemizujući mu moć.

U dijalogu (ovde u odnosu na izvornik delimično skraćenom) praktično je izložena pripovedna logika čitavog Sandmana. Ona po svemu prati simbole i obrasce koje je izdvojio i elaborirao Durand.

Kao dodatnu eksplikaciju, možemo dodati i jednu zasebnu epizodu, mimo glavnog toka priče, Strah od pada. Gaimen će u toj priči pokazati da mu, pored obrasca negacije, nije strana ni eufemizacija. Na par strana, koliko ih epizoda ima, pratimo noćnu moru pozorišnog reditelja, prestravljenog pred mogućim padom/neuspehom. Strah je toliki da on odluči da odustane od predstave. U noći pre nego što treba da obznani glumcima da se povlači, on ima košmar u kome iznova proživljava strah od pada/neuspeha, sve dok se ne umeša San i ne objasni mu: Katkad je pogrešno penjati se; ali uvijek je pogrešno ni ne pokušati... Tko se ne penje, neće ni pasti. To je istina. Ali, zašto je neuspjeh tako strašan? Ili pad? ... Katkad se probudiš, a katkad, da, umreš... Ali postoji i treća opcija. Treću opciju reditelj će izreći pred glumcima: A ponekad, kad padneš, poletiš. (Nastavnice će se ovde sigurno prisetiti poznatog eufemističkog stiha jednog domaćeg, odavno već mrtvog pesnika: ... i pad je let...).

 

6.

Podsetimo se narativne formule: na početku imamo zastrašujuću sliku ili situaciju ili pretnju, zatim sledi niz događaja grupisanih oko aktivnosti glavnih aktera, da bismo na kraju dobili transformisane, ublažene prvobitne slike te razrešenje strašne situacije ili eliminaciju pretnje. Narativna okosnica duž koje se nižu događaji mahom je odrastanje ili umiranje.

Niz od šest poglavlja Sandmana pod zajedničkim naslovom Igram se tebe klasična je bajka o odrastanju, sa svim neophodnim bajkovitim elementima, od kršenja zabrane, sticanja pomoći, izvršenja zadatka, do povratka kući. Ali, to je ujedno i horor priča o odrastanju. Elementi horora pripadaju realnom, takozvanom našem svetu u priči. Taj naš svet krcat je nasiljem i nasilnim smrtima. Njemu nasuprot, stoji imaginarni svet bajke, ilustrovan kao dečje slikovnice. Naravno, kako priča odmiče, i bajka će postati – recimo to tako – krvava. Već smo to naglasili, kod Gaimana, ontološki statusi svih svetova su ravnopravni – u svetu priče, krajolik bajke i stvarni svet podjednako su stvarni. A povezuje ih nasilje skopčano sa prelaskom iz jednog u drugi svet.

Preći iz jednog u drugi svet u ovoj konkretnoj priči, za njenu glavnu junakinju – devojku Barbaru – znači uništiti svet detinjstva i devojčicu koja mu pripada, da bi se kao zrela osoba zakoračilo u svet odraslih. Gaiman je u Sandmanu brutalan, kao i u svojim knjigama i slikovnicama za decu i tinejdžere: odrasti kod njega doslovno znači ubiti dete u sebi. Na simboličnoj ravni, pak, to odgovara uobičajenim predstavama o odrastanju: reč je o krupnoj promeni, diskontinuitetu, koji se u nekim kulturama zaista obeležava promenom imena, to jest novim identitetom, dok se stari briše.

Zajedno sa prethodnim identitetom, gledamo u Igram se tebe, nestaje i čitav svet čiji je taj identitet bio sastavni deo. Na mesto tog sveta stupa novi, sa novim identitetom odrasle osobe. Tu podvojenost Gaiman u priči rešava, to jest prikazuje jednim izvanrednim narativnim rešenjem. Devojčica Barbara, u trenutku kada treba da odraste, prestaje da bude Barbara, a na njeno mesto dolazi mitsko biće, koje po uzoru na kukavice koje podmeću svoja jaja u gnezda drugih ptica, sopstveni identitet podvaljuje pod identitetom deteta, nastojeći da tako ovlada odraslom osobom i spreči je da odraste.

Gaiman zaslužuje priznanje što je, poput svog junaka Oblikovatelja, pronašao način da upečatljivo ispriča inače krajnje komplikovane procese kroz koje prolaze stariji tinejdžeri.

 

Slika 1

Neil Gaiman — Sandman / Ljubaznošću izdavača, Fibra, Zagreb

 

7.

Naravno, Sandman nije samo priča o odrastanju. Rekli smo, to je i priča o umiranju. Dva velika dela serijala, Kratki životi i završne Suđenice, u središtu imaju dve smrti: smrt Morpheusovog sina Orfeja i smrt samoga Sna. Orfeja možemo po mnogo čemu videti i kao dvojnika Sna nižeg reda. I jedan i drugi su – oblikovatelji. I jedan i drugi odmeravaju snage sa smrću i ne uspevaju da je savladaju. Po analogiji sa Igram se tebe, Orfej bi mogao biti mladi San, a njegova smrt simbolični prelazak u zrelog Morpheusa. U Kratkim životima Morpheus dolazi u iskušenje da napusti svoje obaveze gospodara snova, ali odoleva i prihvata sve svoje dužnosti, kao i pravila za njihovo ispunjavanje. To bi bila i krajnja potvrda njegove zrelosti.

Ali, tu sad ponovo imamo blistavi narativni preokret – u Suđenicama San mora odgovarati za Orfejevu smrt koju je svesno skrivio. A skrivio ju je ne tako što je pogrešio, nego upravo zato što ispunjava svoje obaveze i poštuje pravila (odraslih).

Da bismo razumeli taj zaplet, Gaiman nam je ranije u serijalu dao ključ: u prvom poglavlju Termidor, u delu Sandmana pod naslovom Daleka zrcala. Tu se prvi put srećemo i sa Sandmanovim Orfejem. Preciznije, samo sa njegovom odrubljenom glavom, što je ironična referenca na revolucionarni rad giljotine u Francuskoj s kraja 18. veka. Kao što ni do sad nismo prepričavali Gaimenove priče, nećemo to uraditi ni ovde: lišene slika, te su priče, iako savršeno sklopljene, naprosto slabije od njihovih punih verzija, pa ih ne treba skrnaviti prepričavanjem.

Zato, sasvim kratko: obuzet revolucionarnim zanosom preoblikovanja sveta u racionalni mehanizam uzroka i posledica, Robespierre želi da zauvek iz mita i sećanja izbriše Orfejev lik, vezujući za njega iracionalnu stranu ljudske prirode. San mu, naravno, to neće dozvoliti, ne samo zato što mu je Orfej sin, već pre svega zato što svet lišen imaginativne moći oblikovanja postaje mesto golog terora, to jest straha. Negde na tragu takve poruke treba onda čitati i Morpheusovu odgovornost za koju su po naplatu stigle Suđenice. Morpheus prihvata kaznu i objašnjava: Pravila i odgovornost; to je ono što nas veže. Činimo što činimo zbog toga tko smo. Da činimo drukčije, ne bismo bili mi. Učinit ću što trebam. Učinit ću što moram. Morpheus o Suđenicama: Zato što postoje pravila. I zato što su one deo nečega mnogo većeg i starijeg od običnih boginja, i vezane su, ali moć crpe iz pravila, baš kao i ja. Konačno: Svi imamo izbora. Nitko za nas ne može živjeti naš život. I moramo se suočiti i prihvatiti posljedice svojih djela.

Ali, dok sve to govori, Morpheus zna da za njim dolazi sledeći San, novi gospodar snova, za koga se sam pobrinuo da stupi na njegovo mesto, isti kao on, ali ipak nešto drugačiji. Tako se obnavlja ravnoteža između imaginarnog i krutih pravila.

 

8.

Ne čudi što tumači Sandmana posežu za psihoanalitičkim interpretativnim instrumentima. Barem neke glavne junake epa – Večne – lako je videti kao personifikacije osnovnih poriva i njihovih uticaja na svest: Strast, Smutnju, Slom, Silu, San, Smrt i Sudbinu. Ali, barem delimično, kako su dati u priči, Sila, San, Smrt, te Sudbina pogotovo, ispadaju iz takvog kalupa za tumačenje. Stoga bi se reklo da za Sandmana važi isto ono što je Durand ustvrdio za imaginarno:

Najprije možemo tvrditi da funkcija fantazije premašuje mehanizam potiskivanja onakav kakvim ga shvaća klasična psihoanaliza. Pogrešno je tvrditi da je simbolizirano samo ono što je potisnuto i da samo ono što je potisnuto treba biti simbolizirano... Misija simbola nije da sprečava ideju da dopre do jasne svijesti; on proizlazi iz nemogućnosti semiološke svijesti, znaka, da izrazi sreće ili tjeskobe što je osjeća sveukupna svijest nasuprot neminovnoj prolaznosti.[24]

Veličina Gaimanova epa jeste, dakle, u tome što je on od samih mehanizama za ispredanje priča napravio aktere svoje priče, pokazavši nam da iza priča stoji jedna velika, obuhvatna priča koja može i treba da se ispriča naprosto zato što je važna. Drugim rečima, ne samo da nam je ispričao (horor) priče o odrastanju i umiranju, nego je sastavio priču i od toga kako se i zašto same te priče sklapaju. U Sandmanu, naposletku, kao i kod Duranda, iza svih Gaimanovih priča stoji odgovor na teskobu pred neminovnom prolaznošću. Umesto da to, kao Durand, analitički obradi i izvede zaključak, Gaiman je, kako temi i dolikuje, jer se drugačije o njoj i ne može govoriti, što tvrdi i sam Durand, sve to ispripovedao i zajedno sa svojim crtačima, slikovito predstavio.

Za kraj priče o Sandmanu, treba još reći da će radoznali čitalac u serijalu lako identifikovati parove slika ili aktera po Durandovom obrascu eufemizacije. Tako, na primer, u Suđajama imamo gavranove kao crne vesnike razaranja koji prate Suđaje, ali imamo i gavrana Matthewa, kao odanog i požrtvovanog Morpheusovog pratioca. Imamo strašnog i zlog Satanu iz pakla, i ne tako strašnog Satanu po izlasku iz pakla. Imamo sam strašni pakao pod Satanom, a onda i eufemizirani pakao pod dvojicom anđela, što od pakla prave čistilište. Imamo jezivog Korinćanina, iz izvanredne, verovatno najbolje u serijalu, klasične horor epizode Kolekcionari, ali i novog Korinćanina što na kraju Suđaja po svaku cenu štiti naslednika gospodara snova. Inače, Korinćanin, sa svojim golim zubatim vilicama umesto očiju, po uzoru na noćnu moru iz Hofmanove priče Peskar (iliti Sandman), otelovljenje je samoga vremena, što se jasno vidi na tabli iz Uvertire, gde jedne pored drugih imamo dalijevske likvidne satove, paralelno sa golim zubatim vilicama. Put od jezivog Korinćanina iz jedne od ranih epizoda, do Korinćanina zaštitnika, s kraja serijala, jeste narativni/imaginativni put koji, zajedno sa čitaocem, Gaiman prelazi u Sandmanu.

Jedina koja u stripu sve vreme ostaje ista jeste vesela, privlačna, draga, dobronamerna i jednostavno neodoljiva – Smrt.

 

9.

Povežimo ovo što smo do sada rekli sa Novim zavetom i otkrivenjem, tako što ćemo ponovo o jednom stripu: delu Alfreda Castella i Corrada Roija Apokalipsa. Knjiga otkrivenja svetog Jovana.[25] Pažnju na strip ne skrećemo zato što je uspeo. Naprotiv, utisak je da su autori promašili temu. Ali baš zato je njihovo delo ne samo prijemčivo za tumačenje, nego i za nas podesno da naglasimo analogije sa prethodnim tumačenjima.

Koliko god da su Roijeve slike same po sebi upečatljive, Castellova priča je ostala nerazvijena, sa šturim i nerealizovanim nagoveštajima mogućih zapleta oko tumačenja Jovanovog otkrivenja kroz istoriju. Iako scenarista Castello bira najatraktivnije delove iz apokalipse, Roi ih ilustruje tako da u njima uguši izražajnost i dinamiku biblijskog predloška. Poslužimo se figurativnim jezikom – dok Jovanov tekst gori u jarkim bojama, Roijeve ilustracije guše se u sivim tonovima.

Za neku drugu priču to ne bi bio problem. Ali, za opštepoznati imaginarijum Otkrivenja – jeste. Tim pre što su i narativnim obrascima i samim slikama iz poslednje knjige Novog zaveta temeljno prožeta mnoga dela popularne kulture. Naprosto, popularna kultura, a ne, recimo, veronauka kakvu imamo u školama, danas je glavni posrednik između novozavetnih slika i poruka s jedne strane, i publike, s druge.

Zašto Castelli i Roi nisu pustili mašti na volju, kao kada su radili, recimo, čuvene Martija Misteriju, odnosno Dilana Doga, nema razloga da nagađamo. Umesto toga, pomenućemo neke druge stripove pod očiglednim uticajem apokaliptičnih narativnih obrazaca i slika.

Otkrivenje je priča o konačnom sukobu između dobra i zla, odnosno svetla i tame. Mnogo više nego bilo gde drugde u jevanđeljima, izuzev možda epizode kada isteruje trgovce iz hrama, u apokalipsi Isus nastupa – uslovno govoreći – kao epski junak, to jest, rečeno današnjim jezikom, kao superheroj sa supermoćima. Naravno, on nije jedini koji se tako pojavljuje niti je jedini u priči koji ima supermoći. Ali je njegova pojava najspektakularnija:

I videh otvoreno nebo, a tamo – konj belac! Ime njegovog jahača je Verni i Istiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. Oči su mu kao plamteći oganj, a na glavi mu je mnogo kruna. On ima napisano ime koje ne zna niko osim njega. Obučen je u ogrtač natopljen krvlju i ime mu je Božija reč. Pratile su ga nebeske vojske na belim konjima, obučene u belo, čisto platno. Iz usta mu izlazi oštar mač kojim će udariti narode. (Otkrivenje 19: 11–15)

U imaginarijumu apokalipse nema sive: s jedne strane su oganj, zlato, krv i čisto belo; s druge strane je uglavnom mrak ili lažni sjaj. Drugačije ne može biti. Simbolika apokalipse jeste simbolika borbe protiv smrti i haosa vremena koje sa sobom nosi smrt. Insekti, novozavetni skakavci i škorpije, u svom nasumičnom kretanju jesu slika takvog (neuređenog) vremena i smrtnog života podložnog hirovitim promenama koje sa sobom nose patnju i stradanje:

A skakavci su izgledali kao konji opremljeni za boj. Na glavi su imali nešto kao venac od zlata, a lica su im bila kao ljudska lica. Kosa im je bila kao u žena, a zubi kao u lavova. (Otkrivenje 9: 7–8)

Haosu i uništenju suprotstavljaju se Isusovi svetlo i mač: svetlom i mačem on razdeljuje dobro od zla i uređuje iznova svet iz koga će izgnati smrt.

Slike vojski u konačnom sukobu dobra i zla čine okosnicu mnogih popularnih grafičkih romana. Od Stvorenja iz močvare Alana Moorea do Hellboya Mika Mignole (uključujući i film Hellboy III). Jedna od najupečatljivijih takvih priča je Marvelov crossover Anihilacija Keitha Giffena.[26] Ako se čitalac pita kako je opise iz apokalipse prihvatala i zamišljala prvobitna publika, onda su, sva je prilika, upečatljive boje, superjunaci i supernegativci te insekti iz Anihilacije mnogo bliži tom doživljaju od ipak neočekivanog stripovskog intelektualizma i krajnje uzdržanosti Castella i Roija.

Otkrovenje nije bio tako gust, neprohodan, teško razumljiv tekst kao što ga mahom danas doživljavamo. Elaine Pagels, koju smo ovde ranije već pominjali, potrudila se da nam objasni da imaginarijum otkrovenja nije bi ni nov ni nerazumljiv za ondašnju publiku.[27] S vremenom i pod teškim doktrinarnim pritiskom crkve, ta veza između teksta i vernika se, izgleda, pokidala. Čini se, pak, da su je neka dela iz savremene popularne kulture, uključujući i stripove, ponovo uspostavila.

I to ne zato što su se autori tih dela posebno potrudili da razumeju novozavetni tekst. Pre će biti da su se vodili nekim univerzalnim slikama i narativnim obrascima koje savremeni imaginarij deli sa imaginacijom biblijskih autora. Vratimo se ponovo Durandu za trenutak: Krist, kojega smrt nosi, mijenja i obrće smisao same smrti. I još: U kršćanskim spjevovima i legendarnoj hagiografiji mogli bi se pronaći brojni primjeri takva obraćenja: sjetimo se samo primjera poznate anegdote o putu za Damask, koja pretvara progonitelja [Savla] u zaštitnika progonjenih [Pavla]. Svako obraćenje je prije svega transfiguracija.[28]

 

10.

Nije mi ovde namera da banalizujem sveti spis poredeći ga sa stripovima, niti želim da mu značenje svedem samo na priču o ublažavanju straha od smrti. Naprotiv, hoću da kažem da su se – koju god poruku da su hteli da pošalju – biblijski autori poslužili univerzalnim slikama, simbolima i narativnim obrascima koji su bili bliski i razumljivi njihovoj publici. Da su uradili drugačije, njihova poruka bi bila nerazumljiva, a publika bi ostala tvrdo neprijemčiva za nju (otprilike onako kako verujem da učenici danas slušaju svoje nastavnike veronauke).

Izdvajanjem ovih slika, simbola i narativnih obrazaca, njihovo tumačenje ne samo što bi srednjoškolcima približilo sveti tekst, nego bi ih otvorilo i za drugačije razumevanje kulture u kojoj žive, koju dele i koju, naposletku, žive tako što sopstveni život oblikuju po modelima koje u njoj pronalaze. Ironija je da u popularnoj kulturi, otvoreno prezrenoj od kreatora kurikuluma, ima mnogo više sadržaja važnih za školu uopšte, pa onda i za veronauku, nego u tekstovima koji se đacima preporučuju, odnosno nameću u školi.

Zatvorivši vrata škole za popularnu kulturu, škola je napolju ostavila upravo ono što navodno želi da nauči decu. Kako škola uopšte, tako i veronauka posebno. Za sam kraj još ovo: bilo bi odviše grubo i nepromišljeno tumačiti jevanđelja isključivo kao priču o odrastanju i sazrevanju, kako Isusovom, tako i njegovih učenika. Ali, ne može biti sumnje u to da jevanđelja, pored mnogih drugih stvari, jesu upravo i priča o odrastanju, sazrevanju i smrti. Pošto se narativni modeli obrazovanja i odrastanja predoče đacima preko dela koja bi im po svemu morala biti bliska, lako je napraviti kopču između njih i novozavetnih spisa poredeći slike, simbole i obrasce pripovedanja. Ako su sličan postupak, očito s velikim uspehom, jednom davno primenili jevanđelisti, možda ima razloga da nešto slično pokušaju i veroučitelji.

 

[1] Joe Kelly / Ken Niimura, Ja ubijam divove, preveo Nikola Pezić (Zagreb: Fibra, 2018). Strip je originalno objavljen 2008. godine, a 2017. snimljen je i istoimeni film po Kellyjevom scenariju. Reditelj filma je Anders Walter. Priče iz stripa i filma nisu sasvim iste. U filmu se nešto duže odlaže razotkrivanje razloga za neobično ponašanje glavne junakinje. Ali, okosnica ostaje ista. Radoznali čitalac može se zabaviti razlikama u postupcima prikazivanja paralelnih svetova stvarnosti i mašte u stripu i u filmu. Prikazi borbe protiv divova su u Walterovom filmu izvedeni tako upečatljivo da bez problema mogu da izdrže poređenje sa sličnim sekvencama u filmskom klasiku Terryja Gilliama Fisher King iz 1991. godine.

[2] Jedna Kellyjeva priča iz Deadpoola dostupna je u prevodu Draška Roganovića u kompilaciji Ja sam Deadpool (Beograd: Čarobna knjiga, 2018), str. 32–82.

[3] Joe Kelly / Ken Niimura, Ja ubijam divove, str. 96.

[4] Joe Kelly / Ken Niimura, Ja ubijam divove, str. 176–177.

[5] Zainteresovani nastavnik na veb-adresi Comic Book Legal Defense Fund može pronaći detaljno uputstvo kako da strip Ja ubijam divove radi na času sa srednjoškolcima. Pored smernica, tu su i reference na dodatne materijale, kojima se može potkrepiti školska analiza stripa. Posebno su korisni materijali na sajtovima za pomoć deci koja su izgubila člana porodice.

[6] Gilbert Durand, Antropološke strukture imaginarnog, prevele Jagoda Milinković i Mirna Cvitan (Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991).

[7] Osnovna Durandova ideja – da imaginarno nastaje na preseku individualnog i socijalnog, to jest da su slike kojima se uspostavlja red u haosu postojanja uslovljene podjednako i psihološki i kulturno – bliska je objašnjenjima Marry Douglas o uspostavljanju reda povlačenjem razlike između čistog i prljavog. Koristan osvrt na Durandovu knjigu čitalac može pronaći u Ross Chambers, „Narrative and the Imaginary: A Review of Gilbert Durand’s The Anthropological Structures of the Imaginary“, Narrative, Vol. 9, No. 1 (Jan., 2001), str. 100–109.

[8] Džejms Džordž Frejzer, Zlatna grana, preveo Živojin V. Simić (Beograd: BIGZ, 1992).

[9] Gilbert Durand, Antropološke strukture imaginarnog, prevele Jagoda Milinković i Mirna Cvitan (Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991), str. 364.

[10] Isto, str. 365.

[11] Isto, str. 103.

[12] Isto, str. 84.

[13] Isto, str. 102.

[14] Nil Gejmen, Koralina i tajanstveni svet, preveo Draško Roganović (Beograd: Laguna, 2003). Originalno, Coraline je objavljena 2002. godine. Roman je dobio najprestižnije nagrade za dela iz fantastike i naučne fantastike (Hugo Award for Best Novella i Nebula Award for Best Novella u 2003). Godine 2009, uz nešto krupnije izmene u priči (dodat je lik dečaka koga nema u knjizi), Henry Selick napravio je animirani (tehnikom kadar-po-kadar) film Coraline. Film je bio izuzetno uspešan u bioskopima, iako je utisak da je originalna priča nešto bolja (koherentnija) od ekranizacije.

[15] Gilbert Durand, Antropološke strukture imaginarnog, prevele Jagoda Milinković i Mirna Cvitan (Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991), str. 68.

[16] Isto, str. 69.

[17] Nil Gejmen, Koralina i tajanstveni svet, preveo Draško Roganović (Beograd: Laguna, 2003), str. 122.

[18] Isto, str. 152.

[19] Neil Gaiman / Dave McKean, The Wolves in the Walls (London: Bloomsbury, 2007). Prvo izdanje knjige je iz 2003. godine. Ilustrator Dave McKean nacrtao je i sve naslovnice za epizode iz Sandmana, do koga uskoro stižemo. Ovdašnji čitalac u prevodu Marije Vukosavljević ima Gaimenovu i McKeanovu slikovnicu Dan kada sam trampio tatu za dve zlatne ribice (Beograd: Odiseja 2004).

[20] U prevodu Tatjane Jambrišak, u šest tomova, čitav strip objavila je zagrebačka Fibra između 2014. i 2018. godine.

[21] Terrence R. Wandtke, The Comics Scare Returns: The Contemporary Resurgence of Horror Comics (Rochester: RIT Press, 2018), str. 131–154.

[22] Pored Wandtkea, takvom tumačenju, s mnogo preterivanja, sklon je, recimo, Rodney Sharkey, „’Being’ Decentered in Sandman: History, Dreams, Gender and the ’Prince of Mataphor and Allusion’“, ImageText, Vol. 4, No. 1 (Summer 2008).

[23] Zabavan je detalj da profesor savremene književnosti Univerziteta u Redingu David Brauner, na molbu da napravi listu od pet najznačajnijih stripova svih vremena, budući da drži kurs o stripu, izbegava da među najbolje stavi Sandmana, jer, kako kaže, nije jasno da li treba na taj strip gledati kao na grafičku epopeju, ili svaku priču iz njega treba čitati kao nezavisno delo. Za radoznalog čitaoca, evo najvećih pet sa Braunerove liste: 1. Alan Moore / Dave Gibbons, Watchmen (1987); 2. Art Spiegelman, Maus (1991); 3. Daniel Clowes, Ghost World (1997); Chris Ware, Jimmy Corrigan (2000); Alison Bechdel, Fun Home (2006). David Brauner, Five eye-catching graphic novels that define the genre (https://theconversation.com/five-eye-catching-graphic-novels-that-define-the-genre-135099). Teško bi se moglo reći da ova dela pripadaju istom žanru, a kamoli da uzeta zajedno mogu išta da definišu, kako to Brauner kaže. Ali, jeste zabavno praviti takve liste. Čitalac pretpostavlja da su autori o kojima smo ovde govorili, izuzev Kirkmana, koga je teško videti na vrhu, na mojoj listi najboljih.

[24] Gilbert Durand, Antropološke strukture imaginarnog, prevele Jagoda Milinković i Mirna Cvitan (Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991), str. 357.

[25] Alfredo Kasteli i Korado Roi, Apokalipsa. Knjiga otkrivenja svetog Jovana, preveo Aleksandar Marković (Beograd: Čarobna knjiga, 2020).

[26] U tri toma objavila ju je u prevodu Aleksandre Nikšić beogradska Čarobna knjiga 2017. godine.

[27] Pejgels, Elejn. Otkrovenja. Vizije, proroštvo i politika u Knjizi Otkrovenja, preveo Zoran Minderović (Beograd: Službeni glasnik, 2013).

[28] Gilbert Durand, Antropološke strukture imaginarnog, prevele Jagoda Milinković i Mirna Cvitan (Zagreb: Biblioteka August Cesarec, 1991), str. 185.

Najnovije

 
Cuke i djeca
Školegijum redakcija
06.12.2023
Francuski i može i ne može, ali turski može svakako
Smiljana Vovna
30.11.2023
Nije Facebook za škole i zvanične komunikacije
Anisa Mahmutović
29.11.2023
Nasilje nad ženama i Okvirni nastavni plan i program za devetogodišnju školu u FBiH
Fontoplumo
28.11.2023
Ima rasporede dopunske, dodatne nastave i sekcija, ali iz 2019/2020. godine.
Andrej Arkoš
24.11.2023
Hitna pomoć na putu od rata do mira
Svjetlana Nedimović
22.11.2023
Kafić s pogledom na školu
Školegijum redakcija
22.11.2023
Nacionalizam i ljepota
Školegijum redakcija
22.11.2023
Dvije polovine mozga nastavnika
Školegijum redakcija
22.11.2023
Gdje su Romi u školi?
Školegijum redakcija
22.11.2023
To je ono crveno i malo više smrdi
Školegijum redakcija
22.11.2023
Školske biblioteke, stvar prošlosti
Školegijum redakcija
22.11.2023
Od otpada do ukrasa
Školegijum redakcija
20.11.2023
U Vitezu čuvaju uspomenu na učenike generacije od 1965. do 2022. godine
Andrej Arkoš
20.11.2023
Pitanja, primjedbe i odgovori
Fontoplumo
15.11.2023
U školama Tuzlanskog kantona pištolji, prijetnje...
Anisa Mahmutović
14.11.2023
Udžbenici historije o Jevrejima i Palestini
Nura Varcar
13.11.2023
Nečitljivi rasporedi, stari školski kalendari...
Andrej Arkoš
10.11.2023
Kad je nemoguće ćutati...
Nenad Veličković
10.11.2023
Kako s djecom razgovarati o konfliktu i ratu
Školegijum redakcija
10.11.2023
Nije lako biti učitelj
Dejan Ilić
10.11.2023
Bilo bi dobro da se ministarstva obrazovanja oglase
Marko Ban
10.11.2023
Kad vašar zaigra pred školom
Anisa Mahmutović
09.11.2023
Jedan neobičan doktorat
Nenad Veličković
08.11.2023
Ono crveno što smrdi
Nenad Veličković
08.11.2023
Mitovi o obrazovanju
08.11.2023
Rendgen nastavničkog mozga
08.11.2023
Pogled sa Stijene
Nenad Veličković
08.11.2023
Sretan dan sretnih bankara ili treba li djecu voditi u banke
Svjetlana Nedimović
06.11.2023
Mnogo zastarjelih izvještaja, planova i informacija
Andrej Arkoš
03.11.2023
Dobri 100
Nenad Veličković
03.11.2023
Mentor on sentry duty
Rubina Čengić
03.11.2023
O golubovima i kišobranima
Marko Ban
01.11.2023
Na pravni sam ti put, majko, izišo
Nenad Veličković
30.10.2023
Internacionalni univerzitet Travnik: Demant
30.10.2023
Škole ne promovišu postignuća svojih nastavnika i učenika
Andrej Arkoš
28.10.2023
Hoće l' je bit', neće l' je bit'...
Anisa Mahmutović
26.10.2023
Baš osnovnu zanima gdje ćemo u srednju!
Fontoplumo
24.10.2023
Ima zapisnika sa sastanaka Vijeća roditelja, ali iz 2021. godine
Andrej Arkoš
20.10.2023
Nova školska godina će biti u znaku nadzora i kazni
Smiljana Vovna
19.10.2023
Zastava na fasadi Sveučilišta
Svjetlana Nedimović
18.10.2023
Agencija za mužu studenata
Nenad Veličković
17.10.2023
Mentor na mrtvoj straži
Rubina Čengić
16.10.2023
No phone – no problem!
Fontoplumo
09.10.2023
Subvencija za društvo u ćošku!
Svjetlana Nedimović
06.10.2023
Ima obrazaca za prijavu korupcije, ali i fotografija ravnatelja bez imena
Andrej Arkoš
06.10.2023
U oktobru 2023. daje se saglasnost za plan rada za 2023.
Nenad Veličković
04.10.2023
Inclusion in Confusion
Mumić Iskra
03.10.2023
Millions for unusable textbooks again this year
Nastavnica Na Godišnjem
03.10.2023
Zadržite još malo obrve podignute
Marko Ban
30.09.2023
Ministarstvo za odgoj i obrazovanje KS krši Dejtonski mirovni sporazum
Mumić Iskra
29.09.2023
U Sarajevu zaboravili naziv škole staviti na zvanični web
Andrej Arkoš
29.09.2023
U Brčkom ljetna škola čitanja
Adnan Pečković
26.09.2023
Neke škole prazne, neke prenapučene
Fontoplumo
25.09.2023
U ovom krugu uglavnom laka i brza navigacija
Andrej Arkoš
22.09.2023
Ne vjeruj načelnicima ni kad darove nose...
Svjetlana Nedimović
21.09.2023
Inkluzija u konfuziji
Mumić Iskra
18.09.2023
Vodi se računa o pristupu putem mobilnih telefona
Andrej Arkoš
15.09.2023
Sedlanje mrtvog konja
Nenad Veličković
14.09.2023
Ima svega, ali malo šta korisno
Andrej Arkoš
08.09.2023
Ako i preskočimo dječakovo razočarenje
Nenad Veličković
04.09.2023
Uključi me i razumjeću
Fontoplumo
03.09.2023
Ljeto kada sam naučila da sletim
Lamija Begagić
03.09.2023
Oaze u pustinji optimizma
Školegijum redakcija
01.09.2023
Mi smo smernice prihvatili, jel tako, Danice?
Ružica Marjanović
01.09.2023
Imali smo 57 radova koji nisu pisani isključivo zbog želje za nagradom
Školegijum redakcija
31.08.2023
I ove godine milioni za neupotrebljive udžbenike
Nastavnica na raspustu
31.08.2023
Autorice i autori izgubljeni u reformi
Arifa Isaković
30.08.2023
Opet brze izmjene pravilnika i ad hoc rješenja
Smiljana Vovna
29.08.2023
Sve je vrlo konfuzno i, nažalost, dolazi 5 do 12
Rubina Čengić
27.08.2023
Vizionarsko metiljanje
Nenad Veličković
25.08.2023
Niti škole znaju da li imaju nastavnike, niti nastavnice da li imaju posao
Rubina Čengić
24.08.2023
Čas o društvenim mrenama
Nenad Veličković
21.08.2023
Zgušnjavanje odsustva
Nenad Veličković
18.08.2023
Izabrano šest eseja među kojima su i tri koji će biti nagrađeni
17.08.2023
Nada umire posljednja
Fontoplumo
17.08.2023
Uzdam se u loše đake
Nenad Veličković
14.08.2023
Naziv o učešću
Nenad Veličković
11.08.2023
Gdje su danas roditelji u školi – 13 radova za drugi krug čitanja
Školegijum redakcija
10.08.2023
Kome ili čemu?
Marko Ban
09.08.2023
30 djevojaka kao 120 mladića i Sarajevo kao trećina FBiH
Marko Ban
01.08.2023
Uz morati ne ide voljeti
Fontoplumo
31.07.2023
Više odgovornosti, a ne viši stepen zaštite
Arifa Isaković
25.07.2023
Nastava povijesti jezikom vizuelne umjetnosti
Nenad Veličković
19.07.2023
Vratio se iz Engleske i sudario s tabuima
Rubina Čengić
17.07.2023
Glup, gluplji, mašine
MaiMei
07.07.2023
Čas može biti i kombinovan
Fontoplumo
05.07.2023
Dani Školegijuma: Peti dan – Kako modernizirati nastavu maternjeg jezika?
Školegijum redakcija
03.07.2023
Dani Školegijuma – četvrti dan: Obrazovanje u medijima i mediji u obrazovanju
Školegijum redakcija
03.07.2023
Šiljenje zakona
Marko Ban
03.07.2023
Od bleh muzike, preko udžbenika i upisa do pucnjave
Marko Ban
01.07.2023
Treći dan: Metodika seksualnog neobrazovanja
Školegijum redakcija
29.06.2023
Dani Školegijuma – drugi dan: Ako je bog jedan, zašto tri vjeronauke?
Školegijum redakcija
27.06.2023
Šta sa roditeljima koji ne žele odgajati djecu u duhu mira
Arifa Isaković
26.06.2023
Dani Školegijuma: Prvi dan – Izvrsnost u visokom obrazovanju
Školegijum redakcija
26.06.2023
S mature u hold mod
Fontoplumo
20.06.2023
Šta sa školom
Nenad Veličković
15.06.2023
Priča jednih cipela
Damir Dizdarević
07.06.2023
Saglasnost naša svagdašnja
Fontoplumo
06.06.2023
USFBiH: Skupština uvodi pravnu nesigurnost i provodi diskriminaciju
Smiljana Vovna
05.06.2023
Vršnjačko nasilje u porastu
Arifa Isaković
03.06.2023
Znači – nasilje se smije desiti samo između 9 i 16:30
Nastavnica Na Godišnjem
01.06.2023
Pažnja učenika i studenata na mikro i makroplanu
Samir Lemeš
29.05.2023
Zaštita djece
Damir Dizdarević
17.05.2023
Ne nedostaje nastavnog kadra, nego mnogi ne žele raditi u školama
Arifa Isaković
09.05.2023
Maturalni postizborni poklon od milion KM
Smiljana Vovna
08.05.2023
Odgovornost je kad imaš odgovore
Fontoplumo
06.05.2023
In the absence of a criminal registry, a dress code will do
Rubina Čengić
04.05.2023
Nasilje i obrazovanje
Ena Šehić
04.05.2023
Krađa digitalnog identiteta
Damir Dizdarević
28.04.2023
Tek će da se pitaju
Miloš Janković
28.04.2023
Tema Gdje su danas roditelji u školi?; jedna osoba može poslati više radova
Školegijum redakcija
27.04.2023
Knedla u grlu
Arifa Isaković
14.04.2023
U nedostastku registra, može i kodeks za oblačenje
Rubina Čengić
13.04.2023
Sovi škola ne treba, leptir je previše nemiran
Fontoplumo
12.04.2023
Pravo i književna kritika
Nenad Veličković
07.04.2023
Reklamiranje, kampanja, tabuizacija... u režiji Ministarstva obrazovanja
Lamija Begagić
07.04.2023
Statute of the University of Sarajevo
Nenad Veličković
04.04.2023
Broj pokušaja prevare u digitalnom svijetu mnogo je veći nego u fizičkom
Damir Dizdarević
04.04.2023
Obrazovanje u bh. medijima, mart 2023.
Marko Ban
03.04.2023
Oni će njih pretumbati, a možda i ukrasti zgradu i opremu
31.03.2023
Njezino veličanstvo – prezentacija
Fontoplumo
28.03.2023
Život nam se preselio na internet
Zoran Ćatić
24.03.2023
Tajni sastanci ministrice Hote-Muminović
Rubina Čengić
23.03.2023
ŽIVIO SOCREALIZAM!
Dubravka Ugrešić
20.03.2023
Plaćanje pametnim telefonom
Damir Dizdarević
16.03.2023
Statut Univerziteta u Sarajevu
Nenad Veličković
15.03.2023
Vrijeme je da mijenjamo kriterije za akademsko napredovanje
Samir Lemeš
15.03.2023
Oči jednog dječaka
Nenad Veličković
13.03.2023
Mitoza, mejoza i dekapodni rakovi
Fontoplumo
07.03.2023
Prisluškuju li nam telefone, prate li nam laptope?
Damir Dizdarević
06.03.2023
When the spaghetti blossom
Enes Kurtović
05.03.2023
Šta je tebi, školo?
Školegijum redakcija
28.02.2023
Online plaćanje
Damir Dizdarević
21.02.2023
Zavali i vladaj
Marko Ban
20.02.2023
Izbor najboljih pet radova na konkursu
Školegijum redakcija
18.02.2023
Eutanazija imaginacije i empatije
Fontoplumo
17.02.2023
Obrazovanje mora biti fleksibilno
Rubina Čengić
15.02.2023
Zaštita je moguća
Damir Dizdarević
14.02.2023
Skraćenje časa može biti korisno ili kako smo otkrili da je prava osoba na pravom mjestu
Arifa Isaković
13.02.2023
The authorities usually do the opposite of what is necessary
Rubina Čengić
12.02.2023
Out of 121 laid-off school principals who filed a lawsuit, 81 did so against their own school
Smiljana Vovna
12.02.2023
Informacija o pristiglim radovima na konkurs i prvom krugu izbora
Školegijum redakcija
10.02.2023
Lični identitet i izazovi
Damir Dizdarević
08.02.2023
Ministarske legende o prosvetiteljstvu Svetog Save
Tomislav Marković
05.02.2023
Zapošljavanje samo kada Ministarstvo utvrdi da je potreba stvarna
Rubina Čengić
03.02.2023
Sa bombom pod jastukom
Nenad Veličković
02.02.2023
San i zamajava
Nenad Veličković
01.02.2023
Za školske aktivnosti mora biti očigledno da koriste svoj deci
Miloš Janković
31.01.2023
Cilj postignut, forma zadovoljena, a suština – nula bodova
Smiljana Vovna
26.01.2023
Kriza, kriza, e pa šta je...
Nenad Veličković
24.01.2023
Sretno mjesto škola
Fontoplumo
24.01.2023
Šta će osmorka sa sedmorkom
Lamija Tanović
23.01.2023
Nastavnicima i nastavnicama treba doškolovanje ili ekvivalencija
Arifa Isaković
18.01.2023
Hoće li roboti prepisivati na ispitima?
Samir Lemeš
13.01.2023
Isključenost nastavnika iz oblikovanja obrazovanja vodi u monotoniju
Miloš Janković
11.01.2023
Iz ugla ili ćoška (moj pogled na učionicu)
Školegijum redakcija
10.01.2023
Od manjeg ka većem
Školegijum redakcija
09.01.2023
121 smijenjeni direktor podnio je tužbu, 81 protiv svoje škole
Smiljana Vovna
09.01.2023
Djeca, izbori i biranje
Fontoplumo
06.01.2023
Vlasti najčešće rade suprotno od potrebnog
Rubina Čengić
05.01.2023
Grlom u jagode, pa kud ko
Arifa Isaković
31.12.2022
Od brojeva do upitnika
Arifa Isaković
30.12.2022
urozivorter u ejnavozarbo, 2202
Nenad Veličković
28.12.2022
Đaci šampioni u Sarajevu, Banjoj Luci, Bosanskom Novom... Part 2.0
Marko Ban
28.12.2022
Više novca, manje studenata
Marina Meić
27.12.2022
Đaci šampioni u Sarajevu, Banjoj Luci, Bosanskom Novom...
Marko Ban
26.12.2022
Kazna bez objašnjenja nikom ne koristi
Rubina Čengić
23.12.2022
Komunikacija odozgo nadole
Nenad Veličković
22.12.2022
Djedovina
Sifet Karalić
19.12.2022
A onda se desilo ovo...
Nenad Veličković
15.12.2022
Kada je dobar dovoljno loš
Fontoplumo
14.12.2022
VKV programeri ili korak naprijed, nazad dva
Samir Lemeš
02.12.2022
Nema goriva i grijanja, plate pale ispod prosjeka – problem je skupštinska većina
Rubina Čengić
01.12.2022
Krenula reforma – sve isto, samo drugačije
Fontoplumo
30.11.2022
Naučno sljepilo za stvarnost
Irhad Suljić
29.11.2022
Korak prema napretku, jednakosti i slobodi ili potkopavanje obrazovne institucije
Marina Meić
28.11.2022
Nogometologija
Slavko Sušilović
26.11.2022
Duplo golo
Dejan Ilić
24.11.2022
U udžbenicima istorije u Republici Srpskoj nema ZAVNOBiH-a
Rubina Čengić
23.11.2022
Žena, majka, freelancerica
Lamija Begagić
23.11.2022
Bilješka sa javne rasprave o Budžetu Općine Novi Grad za 2023. godinu
Nenad Veličković
22.11.2022
Zanati još nisu umrli, a kad će, ne zna se
Amer Tikveša
22.11.2022
Povijest demantira sve mrzitelje i revizioniste
Rubina Čengić
21.11.2022
Nastavnice napisale priručnike o ishodima učenja
Hana Huskić
20.11.2022
Lako je dokazati napade kada se koristi metalna šipka ili sjekira, ali ima i drugih oblika napada
Arifa Isaković
19.11.2022
U miru sa dnom
Amra Penava
18.11.2022
Inercija i improvizacija
Nenad Veličković
17.11.2022
Šipak državnosti
Nenad Veličković
15.11.2022
Nedovoljno senzibiliziranosti, informiranosti i empatije
Darko Pandurević
14.11.2022
Sigurna kota 224
Enes Kurtović
10.11.2022
Pišem zlato, pamtim čokoladu
Jasmina Mršo
07.11.2022
Super-sak, tako lak
Fontoplumo
07.11.2022
Marija Kiri ili Maraja Keri?
Enes Kurtović
05.11.2022
Kad momak koji otvara e-mailove, zapravo pomoćnik ministra, dobije zadatak...
Rubina Čengić
04.11.2022
Posljedica je dugotrajno odsustvo đaka iz učionica
Marina Meić
03.11.2022
Koliko para, toliko nauke
Samir Lemeš
01.11.2022
Subjekat naprijed, ostali stoj!
24.10.2022
Plaši li se obrazovna vlast saradnje među nastavnicima
Arifa Isaković
19.10.2022
Potkolčari
17.10.2022
Gdje počinje femicid
Marko Ban
15.10.2022
Bitka za hranjenike
Nenad Veličković
05.10.2022
Nastavni plan i program izgubljen u reformskom vihoru
Arifa Isaković
23.09.2022
Neće biti djece za rat
Marko Ban
22.09.2022
O udžbenicima, rodu i emancipaciji
Miloš Janković
16.09.2022
Mnogi ostali neocijenjeni
Marina Meić
12.09.2022
Strah od obrazovnog cilja
Miloš Janković
31.08.2022
Puno verbalizma i nejasnih formulacija
Lamija Tanović
29.08.2022
Predizborna šarena laža od 4 miliona KM – zastarjeli i puni grešaka
Rubina Čengić
26.08.2022
Lana je spoj discipline i talenta
25.08.2022
Nekontrolisana privatizacija visokog obrazovanja značajno je snizila kvalitet 
Lamija Tanović
24.08.2022
Besplatni udžbenici i neostvareni ciljevi
Arifa Isaković
22.07.2022
Osnova za cvjetanje korupcije i nepotizma, ali i krađa budućnosti djece
Amna Dervišagić
20.07.2022
Staž izvan Sarajeva i muž poginuo u ratu ne pomažu, ali prave zbrku
28.06.2022
Jesu besplatni, al' džaba vam ih
Arifa Isaković
24.06.2022
Država ima obavezu da djecu nauči o demokratiji i pravima
Školegijum redakcija
07.06.2022
Dostupan jedan, a kao nijedan
Amna Dervišagić
02.06.2022
Vrijeme za promjene
Amna Dervišagić
31.05.2022
Ugrađivanje u holokaust
Nenad Veličković
30.05.2022
Reklo KAZALO
Nenad Veličković
30.05.2022
Preuzimanje
Nenad Veličković
28.05.2022
Akademska podvala 
Miloš Janković
25.05.2022
Udžbenici iz kojih djeca uče o ratu u BiH
Arifa Isaković
19.05.2022
Štivo nesavladivo đacima kojima je namijenjeno
Melisa Forić Plasto
11.05.2022
Ministrica obrazovanja odmjerila istaknute
Arifa Isaković
06.05.2022
Zašto je Prvi maj protjeran iz sarajevskih vrtića?
Marko Ban
06.05.2022
Ministarstvo nema posebne programe i škole ništa ne nude
L. Pi.
04.05.2022
Bašča i zemljište na kojem se uzgaja povrće
Arifa Isaković
29.04.2022
Zvekir i torabuša
Nenad Veličković
23.04.2022
Igrokaz u Zgradi na Koševskom potoku
Nenad Veličković
21.04.2022
U novu školsku godinu s velikim pozitivnim promjenama?
Arifa Isaković
20.04.2022
Sarajevski izdavači će pokušati oboriti tender dok neki možda već štampaju knjige
Rubina Čengić
19.04.2022
Nacrt, naprč
Nenad Veličković
15.04.2022
Može li 50 dolara promijeniti nečije obrazovanje?
Merima Dervišić
15.04.2022
Nikom se ne sviđa, ali nema veze, idemo dalje
Rubina Čengić
13.04.2022
Frljoke i tandarizmi
Nenad Veličković
13.04.2022
Topli napitak u restoranu na kraju galaksije
Nenad Veličković
12.04.2022
Rodni škrabopis
Nenad Veličković
12.04.2022
Ujdurmica
Nenad Veličković
12.04.2022
Empatikoni
Nenad Veličković
11.04.2022
Šiljenjem do tupljenja
Nenad Veličković
11.04.2022
Papir iz uhljebituta
Nenad Veličković
09.04.2022
Šuplja para
Nenad Veličković
08.04.2022
Engleska i Vels zabranjuju konverzijsku terapiju, osim za trans osobe
Merima Dervišić
06.04.2022
U Walesu zabranjeno bilo kakvo fizičko kažnjavanje djece
Merima Dervišić
31.03.2022
I higijenski ulošci i tamponi su školski pribor
Merima Dervišić
30.03.2022
Prešutni dogovor o nenapadanju (Haris)
Amer Tikveša
29.03.2022
Svi su đaci u Ulcinju jednaki, ali su neki nejednakiji
Edona Bakali
29.03.2022
Nastavničke kompetencije
Edina Međić
28.03.2022
Pritisak u šupljem loncu
Nenad Veličković
25.03.2022
Zašto djeca ne vole školu
Edina Međić
22.03.2022
Pomoć ili populizam
Nenad Veličković
21.03.2022
I kamion pun banana dovoljno je radioaktivan da pokrene detektor
Amna Dervišagić
17.03.2022
Posjete muzeju ne vode boljim ocjenama
Merima Dervišić
16.03.2022
Entitetski čiste ekskurzije
Srđan Puhalo
15.03.2022
Napušteni autobus kao kabinet muzičkog
Merima Dervišić
11.03.2022
Šest problema u vezi sa Zajedničkom jezgrom nastavnih planova i programa
Arifa Isaković
09.03.2022
Socijalni radnici u školama mogli bi biti jedno od rješenja
Mirza Herco
08.03.2022
Online biblioteka Lektira narodu, četvrto kolo
Školegijum redakcija
07.03.2022
Nacionalizam, inkluzija i obrazovanje
Nenad Veličković
07.03.2022
Florida usvojila zakon Ne govori gej
Merima Dervišić
02.03.2022
Perfekcionizam može odmoći i najboljim đacima, ali škole mogu pomoći
Merima Dervišić
24.02.2022
Šta je nama naša vjeronauka
Srđan Puhalo
23.02.2022
Nijedna sličnost sa Balkanom nije slučajna
Nenad Veličković
23.02.2022
Ishodi učenja ne mijenjaju podučavanje
Arifa Isaković
16.02.2022
I u Belgiji štrajkuju prosvjetari
Merima Dervišić
14.02.2022
Vlada u Škotskoj za bolju ventilaciju podrezuje vrata učionica
Merima Dervišić
07.02.2022
Svi smo mi jedna velika cjelina
Vedran Zubić
02.02.2022
Četverodnevna sedmica u praksi: zadovoljnije nastavnice i bolje ocjene
Merima Dervišić
01.02.2022
Demokratsko odlučivanje u decentralizovanom obrazovanju
Dejan Ilić
31.01.2022
Kako je iz programa za osmi razred izbačen strip 'Maus' Arta Špigelmana
Školegijum redakcija
31.01.2022
Ne dajite toliko sebe
Dženisa Mešanović
29.01.2022
37% ljudi u BiH misli da obrazovanje ne daje mogućnost zaposlenja
Vedran Zubić
26.01.2022
O alkoholu uče iz priručnika koje sponzorira alkoholna industrija
Merima Dervišić
25.01.2022
Smanjen broj obaveznih knjiga mogao bi biti mač s dvije oštrice
Mirza Herco
24.01.2022
Nole me tangere
Nenad Veličković
21.01.2022
U šestim i sedmim razredima djeca ne znaju čitati
Arifa Isaković
21.01.2022
Napravila sam eksperiment – nisam ocijenila testove
Maksuda Muratović
20.01.2022
Djeca u Ugandi vraćaju se na nastavu nakon dvije godine pauze
Merima Dervišić
18.01.2022
Nastavnici odbijaju da se vrate na posao zbog COVID-protokola
Merima Dervišić
17.01.2022
Lektura kao hereza
Srđan Arkoš
17.01.2022
Čas hvatanja u laži
Ines Haskić
14.01.2022
Metodika za buduće kladioničare
Lota fon Bingof
13.01.2022
Nepotpisani šamar prevodilaštvu
Amira Sadiković
12.01.2022
Potrošačka korpa i obrazovno smeće
Enes Kurtović
11.01.2022
Dokument o propadanju obrazovanja
Srđan Puhalo
10.01.2022
Opće znanje, opća kultura i kritičko mišljenje
Arifa Isaković
10.01.2022
Evo kako neznanje izaziva probleme
Vedran Zubić
08.01.2022
Komplikovane procedure i podijeljene nadležnosti
Edina Međić
06.01.2022
Eksterna matura – u čemu je problem?
Nenad Veličković
05.01.2022
Lijek protiv pandemijskog stresa – manje časova
Merima Dervišić
05.01.2022
Prvi put sam zaključio negativnu ocjenu i pitao se je li do mene
Elvir Čajić
04.01.2022
Oda krompiru, ili kratak osvrt na medijsko izvještavanje o obrazovanju
Nenad Veličković
29.12.2021
Çka është kjo?
Radoje Dangić
29.12.2021
U Sjevernoj Irskoj mole penzionisane nastavnice da se vrate na posao
Merima Dervišić
29.12.2021
Važno je i super što smo nastavnice! Koje su vaše supermoći?
Vernesa Manov
27.12.2021
Ostrvo, zid i most
Edo Hirš
27.12.2021
Šarena učiteljica, najbolja prijateljica
Amer Tikveša
24.12.2021
Kako sam uz fiziku počela predavati muzičko
Amna Dervišagić
24.12.2021
Dolče Vita, na slici i dasci
Nenad Veličković
23.12.2021
Ništa nismo naučili iz dosadašnje prakse, a ni pravilnici nisu efikasni
Mirza Herco
22.12.2021
S djecom treba pričati o pornografiji prije nego što dobiju prvi telefon
Merima Dervišić
22.12.2021
Ni humanizam ni renesansa
Vedran Zubić
21.12.2021
Ima li života na dnu?
Aida Šarić
20.12.2021
Prosvjetni radnici nemaju pravo da budu uznemireni, tužni ili nervozni
Arifa Isaković
20.12.2021
U Afganistanu pokretne biblioteke ponovo u funkciji
Merima Dervišić
18.12.2021
Osnovni preduslov za reformu je da se dnevna politika isključi iz nje
Dženeta Ajanić
17.12.2021
Stjasni apjij
Nenad Veličković
17.12.2021
Moramo djecu naučiti da uče i mijenjati pravilnik
Maksuda Muratović
16.12.2021
Priča Vođa Radoja Domanovića obavila je zadatak
Minela Škrgić
14.12.2021
Znanje, ljubav i poštenje
Nenad Veličković
13.12.2021
Pravilnik za diskriminaciju
Arifa Isaković
10.12.2021
Zgode i nezgode razrednika i razrednica
Biljana Cvjetković
09.12.2021
Ne smijem nikome reći da je moja mama jako loša učiteljica
Dženisa Mešanović
08.12.2021
Kako mališanima objasniti klimatske promjene, a ne prestrašiti ih
Merima Dervišić
07.12.2021
Zaista želim da i djeci i meni bude zanimljivo
Tijana Bašić
06.12.2021
Nadareni i poniženi
Mirza Herco
04.12.2021
Naša djeca nemaju osnovna znanja i vještine i nisu zainteresovana da uče
Amna Dervišagić
02.12.2021
Igraće Stall Catchers i ubrzati traženje lijeka za Alzheimerovu bolest
Amna Dervišagić
01.12.2021
Samoposlužni automat za knjige
Merima Dervišić
30.11.2021
Na času violine ja sam učenica
Andrea Gračanin
29.11.2021
Koderi
Irhad Suljić
25.11.2021
Obrazovnoj politici je samo neodstajala osviještenost o rodnoj ravnopravnosti
Arifa Isaković
24.11.2021
Mogli bismo pokrenuti reforme u vlastitim učionicama
Edina Međić
23.11.2021
Učenici maltretiraju nastavnike na TikToku
Merima Dervišić
23.11.2021
Kauzalnosti znanja i osnova
Vedran Zubić
22.11.2021
Online biblioteka Lektira narodu, treće kolo
Školegijum redakcija
22.11.2021
Djeca kažu da su im roditelji rekli da ne reaguju na nasilje
Maksuda Muratović
19.11.2021
Engleski kod nas i u skandinavskim zemljama
Ognjen Stepanović
18.11.2021
Politička manipulacija
Miloš Janković
17.11.2021
Hokoš-bokoš
Nenad Veličković
17.11.2021
Više obaveza za one sa otežanim uvjetima rada
Mirza Herco
16.11.2021
Škole u Teksasu odbijaju vladi dostaviti popis knjiga
Merima Dervišić
16.11.2021
Sevdalinka
Ajna Hasanbegović
15.11.2021
#MeToo #MeToo Bekrijo
Dženeta Ajanić
15.11.2021
Inspekcija upozorava, Senat zapošljava, kandidati tuže...
Rubina Čengić
12.11.2021
Homo sepsiens
Nenad Veličković
10.11.2021
Britansko Ministarstvo obrazovanja upozorava da đacima nije mjesto na protestima
Merima Dervišić
09.11.2021
Rastaju se pred školom kao da su djeca krenula u vojsku
Đorđe Lalović
08.11.2021
Djeca igraju igre prikazane u seriji i gubitnik bude izudaran
Amna Dervišagić
04.11.2021
YouTube u nastavi
Maksuda Muratović
03.11.2021
Šta studenti znaju, misle, govore... ili zašto šute
Irhad Suljić
02.11.2021
Skupili 500 hiljada funti za sprečavanje samoubistva mladih osoba
Merima Dervišić
01.11.2021
Dobra prilika za istraživanje i vježbu mišljenja
Mirza Herco
29.10.2021
Prenaglašenost u ponašanju znak je da treba potražiti savjet i psihološku podršku
Nenad Veličković
28.10.2021
Kina zakonom smanjuje obim zadaće
Merima Dervišić
28.10.2021
Povjerenje je važno, ali ga treba graditi i čuvati
Maksuda Muratović
26.10.2021
Fizika je česta tema na časovima baleta
Sara Đurić
25.10.2021
Časovi vožnje kamiona izborni predmet u srednjoj školi
Merima Dervišić
25.10.2021
Ocjenjivanje – prečica do ćorsokaka
Dženeta Ajanić
21.10.2021
Čestitka je stigla, još se čeka stvarno priznanje rada i truda
Arifa Isaković
19.10.2021
Cigle u zidu
Mirza Herco
19.10.2021
Otkriće kao poticaj za daljnje učenje
Amna Dervišagić
19.10.2021
Biblioteke više ne naplaćuju kazne zbog kašnjenja
Merima Dervišić
19.10.2021
Jedno dijete uplašila je naslovnica udžbenika za muzičku kulturu
Adelita Zagorac
18.10.2021
Botoks zabranjen mlađima od 18 godina
Merima Dervišić
14.10.2021
Uporno tvrdim da je s djecom/đacima najljepše, moji mi i naočare popravili
Elvira Šišić
14.10.2021
FUJ
Nenad Veličković
13.10.2021
Online biblioteka Lektira narodu, drugo kolo
Školegijum redakcija
13.10.2021
Nula bodova za rad u trinaest škola
13.10.2021
Roditelji u školi
Mirza Ahmetović
12.10.2021
Peti razredi spašavaju norme
Dženisa Mešanović
11.10.2021
Lubrikacija privremenih odluka naspram sistemskog rješenja
Hana Vranac
08.10.2021
Moja čestitka
Edina Međić
05.10.2021
U toj ogromnoj učionici svakodnevno boravi, uči i radi nas šestoro
Dragana Arsić
04.10.2021
Najviše prijava se odnosi na obrazovanje
01.10.2021
Igre u učionici
Amna Dervišagić
30.09.2021
Čekajući Godoa
Maksuda Muratović
29.09.2021
Pet sati pauze između nastave u dvije škole koristim da obavim neke poslove u gradu
Ognjen Stepanović
27.09.2021
Priča o čovjeku koji je tužio Nirvanu
Merima Dervišić
27.09.2021
Opće obrazovanje i kultura spavaju s ribama
Mirza Herco
24.09.2021
Razlike su minimalne
Edina Međić
24.09.2021
Trebaš biti virtuoz da smisliš kako da rade sami i imaju osjećaj zajedništva
Edina Međić
23.09.2021
Abakusi u hladu fikusa
Dženeta Ajanić
23.09.2021
Uniforme, kecelje....
Amna Dervišagić
22.09.2021
Stručno usavršavanje nastavnica
Arifa Isaković
22.09.2021
Jesmo li zakasnili s reformom?
Arnela Borovac-Bekaj
21.09.2021
Pet dana opravdanog odsustva za bolje mentalno zdravlje
Merima Dervišić
18.09.2021
Nastavnici fizike žele da poboljšaju svoje kompetencije
Maksuda Muratović
16.09.2021
Univerzitetske kantine u Berlinu služit će manje mesa
Merima Dervišić
14.09.2021
Ove godine sam i mama i nastavnica, malo je čudno
Meliha Herić
13.09.2021
Dossierr Vax Populi
Egon Muljica fon Alchak
07.09.2021
Kako odabrati zaštitne maske za djecu
Merima Dervišić
03.09.2021
Vakcina kao test medijske pismenosti
Arifa Isaković
02.09.2021
Vakcinacija u zbornici
Nenad Veličković
02.09.2021
Rezultati konkursa za Nagradu Šukrija Pandžo 2021.
Školegijum redakcija
01.09.2021
Otvorena je online biblioteka naslova iz edicije Lektira narodu
01.09.2021
Pobijedila je konzervativna struja u obrazovanju i strah od novog, ali i više posla
Ismeta Kulenović
31.08.2021
Završio godišnji odmor – počele edukacije, i to poslijepodne
Saša Knežević
31.08.2021
Uvodna pitanja za više pročitanih lektira
Mirza Herco
30.08.2021
Pisana priprema za čas
Arifa Isaković
26.08.2021
Poduzetništvo u nastavi
Maksuda Muratović
25.08.2021
U borbi protiv Covida: učionice s monitorima kvalitete zraka
Merima Dervišić
24.08.2021
Sjediti na času ili hodati kroz učionicu
Amna Dervišagić
23.08.2021
Dva sata sedmično za funkcionalnu pismenost nije dovoljno
Mirza Herco
19.08.2021
Da li je korisnije vakcinisati mlade u bogatim ili odrasle iz siromašnijih zemalja
Merima Dervišić
18.08.2021
Postojeće čitanke ne zadovoljavaju nastavničke ni učeničke potrebe
Mirza Ahmetović
17.08.2021
Kakve škole trebamo i zašto ih nemamo
Nenad Veličković
16.08.2021
Planiranje anarhijskog nihilizma
Dženeta Ajanić
13.08.2021
Američko udruženje pedijatrica: U školama svi treba da nose maske
Merima Dervišić
12.08.2021
Pismo direktora osnovne škole o inkluziji LGBTIQ+ đaka
Merima Dervišić
03.08.2021
Kakva si ti ništarija, Ahmede Nurudine
Mirza Herco
30.07.2021
Da bi motivisale učenice, nastavnice moraju raditi više
Maksuda Muratović
30.07.2021
Elitna odjeljenja
Maksuda Muratović
28.07.2021
U Kini djeca nevakcinisanih roditelja neće moći u školu u septembru
Merima Dervišić
27.07.2021
Historija – da ili ne
Arifa Isaković
26.07.2021
Sindikat obrazovanja u Chicagu gradskim vlastima uputio zahtjeve
Merima Dervišić
26.07.2021
Filmska lektira za fiziku
Amna Dervišagić
23.07.2021
Konvencije o pravima djeteta u BiH u slučaju djece s dijabetesom
Edina Međić
22.07.2021
Pravilnik jedno, praksa nešto sasvim drugo
Mirza Herco
22.07.2021
Većina nastavnika nezadovoljna je čitankama
Mirza Ahmetović
19.07.2021
Matematička lektira
Dženeta Ajanić
17.07.2021
Postoji način da mnogo više djece, od sadašnjih 17,2 posto, ide u vrtiće
Rubina Čengić
14.07.2021
Univerzitet u Manchesteru nastavit će sa online predavanjima
Merima Dervišić
13.07.2021
Epilepsija u razredu
Amna Dervišagić
12.07.2021
Rešavati, a ne nadzirati i kažnjavati
Miloš Janković
10.07.2021
Devetogodišnja osnovna škola u BiH je kao zgrada bez temelja
Arifa Isaković
09.07.2021
Mnogo je pitanja bez odgovora
Anera Zagrljača
08.07.2021
Ovo je najbolji posao na svijetu
Orhan Maslo
07.07.2021
Mora li moje dijete čitati lektiru na raspustu?
Merima Dervišić
07.07.2021
Svake godine se na naše obaveze doda nešto više
Amna Dervišagić
30.06.2021
Direktor škole napisao poruku za svakog od 459 đaka
Merima Dervišić
30.06.2021
U pripremi kvalitetnije obrazovanje budućih nastavnika i nastavnica
Rubina Čengić
29.06.2021
Tri kilograma klikera iz Švajcarske
Zehida Biorac Odobašić
29.06.2021
Stariji svakako napreduju, a mlađi...
Mirza Herco
28.06.2021
I neodobrene čitanke mogu poslužiti
Mirza Ahmetović
24.06.2021
Zašto su nastavnice sklonije depresiji nego druge odrasle osobe
Merima Dervišić
23.06.2021
Ekonomska liberalizacija visokog obrazovanja
Denis Berberović
21.06.2021
Bez izmjerene temperature nema ulaska u školu
Edina Karasuljić
21.06.2021
Mit o nenadoknadivom
Lejla Pehlivanović
21.06.2021
U Škotskoj će utakmice evropskog prvenstva gledati i u učionicama
Merima Dervišić
18.06.2021
Teški roditelji
Amna Dervišagić
17.06.2021
Novi zakon, stara nafaka
Nenad Veličković
16.06.2021
Do sada pristiglo 25 radova o bibliotekama iz cijele Bosne i Hercegovine
Školegijum redakcija
16.06.2021
Sedam minuta za tjelesno, tri za informatiku, a za fiziku manje od minut
Nusret Ahmetović
15.06.2021
Zbog čega sebi ne mogu dati dobru ocjenu
Edina Međić
14.06.2021
Sedmica zabranjenih knjiga
Merima Dervišić
12.06.2021
Opsada ili predaja
Miloš Janković
11.06.2021
Farsa demokratskih procedura – forma bez suštine
Dženeta Ajanić
10.06.2021
Isto kao direktori preduzeća
Rubina Čengić
10.06.2021
Za nastavnički posao nisu važne samo funkcionalne glasnice
Arifa Isaković
09.06.2021
Moj posao je nesiguran, sve je manje đaka
Fadil Kadrić
08.06.2021
Inovacije u nastavi
Maksuda Muratović
03.06.2021
Fizika ne smije biti učenje napamet
Maksuda Muratović
02.06.2021
Korona u doba nastave
Alma Šahović
01.06.2021
Nastavnici i nastavnice ne znaju kako se nositi sa seksualnim nasiljem u učionicama
Merima Dervišić
01.06.2021
Loš odziv, još se ne zna ko će analizirati komentare
Rubina Čengić
28.05.2021
Nerasprava o kurikulumu
Školegijum redakcija
27.05.2021
Fizička aktivnost može pomoći siromašnijoj djeci
Merima Dervišić
27.05.2021
Različita količina posla za istu plaću
Arifa Isaković
26.05.2021
Osnovci postaju analitičari
Nusret Ahmetović
25.05.2021
E, moja profesorice, da ti se vratiti da vidiš...
Anera Zagrljača
24.05.2021
Bilješka o ishodima učenja
Mirza Herco
24.05.2021
Prosvjetni nomadi iz Unsko-sanskog kantona
Almira Topić
22.05.2021
Uloga peškira kod usmene provjere znanja u online nastavi
Amna Dervišagić
20.05.2021
Doručak nakon zvona
Merima Dervišić
19.05.2021
Čitanka
Mirza Ahmetović
18.05.2021
Samo u učionici svi imaju iste šanse, online je nešto drugo
Saša Knežević
17.05.2021
Vrijednosti u našem društvu
Edina Međić
15.05.2021
Olakšice od 1.000 dolara za vakcinisane studente i studentice
Merima Dervišić
12.05.2021
Studenti i studentice traže uvođenje obaveznog testa o seksualnom pristanku
Merima Dervišić
11.05.2021
Teško je, ali ili radiš čestito ili nikako
Amila Islamović
10.05.2021
Kad nastavnica ne zna odgovor na pitanje učenika
Amna Dervišagić
07.05.2021
Škole treba otvoriti
06.05.2021
Decu treba naučiti kako da budu racionalno nepoverljivi, odgovorni građani
Miloš Janković
05.05.2021
Nema veze, ne odustajem
Dženeta Ajanić
03.05.2021
Nije normalno da svršeni osnovac ne zna da živi u 21. stoljeću
Arifa Isaković
30.04.2021
Učimo djecu da misle, a ne šta da misle
Amna Dervišagić
29.04.2021
Obrazovna arhitektura za svijet nakon pandemije
Merima Dervišić
28.04.2021
Konkurs za nagradu Šukrija Pandžo 2021.
Školegijum redakcija
27.04.2021
Fiziku treba uvesti u prvi razred osnovne škole
Maksuda Muratović
26.04.2021
Vruć krompir u rukama prosvjetara
Almira Topić
24.04.2021
Dječiji vrtić je izložen, a ni škole nisu sigurne
Amna Dervišagić
23.04.2021
Zašto je Instagram za djecu loša ideja
Merima Dervišić
20.04.2021
Hoće li fakulteti primati nevakcinisane studente i studentice?
Merima Dervišić
14.04.2021
Bilješke na času trebale bi biti obavezne
Maksuda Muratović
13.04.2021
General u borbi za obrazovanje
10.04.2021
2 naprema 25 za Bern!
Arifa Isaković
09.04.2021
Umjetnost pomaže da spoznamo kako radi mozak
Amna Dervišagić
07.04.2021
Pismena vježba
Mirza Ahmetović
07.04.2021
5 praksi koje bi univerziteti trebali nastaviti i nakon pandemije
Merima Dervišić
06.04.2021
Antigona, Sokolo i postojanje smisla
Almira Topić
05.04.2021
Uloga lijeka za virus SARS-CoV-2 u obrazovanju ili kako smo shvatili da ne mislimo
Marko Ban
02.04.2021
Osnovci u školu moraju pješke
Merima Dervišić
01.04.2021
Eksperimenti u razrednoj nastavi
Edina Međić
31.03.2021
Za one koji misle da su crtani samo crtani
Amna Dervišagić
30.03.2021
Kad kasne važne informacije
Edina Međić
30.03.2021
Svako može pospremiti svoje
Amna Dervišagić
29.03.2021
Samo je odustajanje poraz
Nenad Veličković
29.03.2021
Samoupravljanje i ugled Univerziteta
Miloš Janković
27.03.2021
Pobijedili smo strah od javnog nastupa
Mirza Ahmetović
26.03.2021
Za mene su ovakvi ljudi poklon
Maksuda Muratović
25.03.2021
Za neke đake online nastava znači bolje akademske rezultate
Merima Dervišić
24.03.2021
Kada u razredu imamo ožalošćeno dijete
Amna Dervišagić
23.03.2021
Ne moramo čekati da STEM postane zvanični dio nastave
Maksuda Muratović
22.03.2021
Između onog čemu učimo djecu i onog što im zaista treba
Amna Dervišagić
19.03.2021
U JU Gimnazija Živinice koriste nekonferencije
Maksuda Muratović
18.03.2021
Prvo riješiti postojeće probleme
Arifa Isaković
17.03.2021
28 godina od zabrane joge u školama u Alabami
Merima Dervišić
16.03.2021
Već od druge godine djeca mogu učiti da kuhaju
Merima Dervišić
10.03.2021
KWL tabela
Mirza Ahmetović
09.03.2021
Francuska omladina i pandemija
Merima Dervišić
08.03.2021
Prosvjetari naglašavaju da smo, brinući se o fizičkom, zanemarili mentalno zdravlje
Rubina Čengić
05.03.2021
Stvaramo novo ministarstvo; najveća pobjeda je fond za nauku od tri miliona konvertibilnih maraka
Nenad Veličković
02.03.2021
Pripravnici, papirologija i klikeri
Maksuda Muratović
27.02.2021
Čas odjeljenske zajednice
Maksuda Muratović
25.02.2021
Bolesna djeca ne trebaju ići u školu
Merima Dervišić
23.02.2021
Osim pandemije, postoje i epidemije, ali djeca ne uče o tome
Arifa Isaković
22.02.2021
Režimska patriotska tiranija
Miloš Janković
22.02.2021
Podcasting u službi učenja
Amna Dervišagić
19.02.2021
Prepisivanje i varanje na testovima
Maksuda Muratović
18.02.2021
Škola mišljenja i linija slaganja
Edina Međić
17.02.2021
Ljeto je za igru, a ne dodatne časove
Merima Dervišić
16.02.2021
Šta su uopšte obrazovni ciljevi u nastavi književnosti i ko ih postavlja?
Almira Topić
15.02.2021
Realno vrijeme je nerealno
Arifa Isaković
13.02.2021
Pravda, ispravnost, profit i tehničko znanje
Miloš Janković
12.02.2021
Kurikulis pubis
Nazor Ćitać
11.02.2021
Kina želi spriječiti feminizaciju muške djece
Merima Dervišić
11.02.2021
Dobrodošli u antropocen!
Seno Turković
10.02.2021
Zakoni su nam prenormirani
Rubina Čengić
09.02.2021
Pitaju me zašto mi to treba, ali sam nabavila uređaj za mjerenje zagađenja
Amna Dervišagić
08.02.2021
Reformski akti urađeni su usprkos vlastima, a ne zahvaljujući njima
Rubina Čengić
06.02.2021
Džaba analize, greške, tužbe, kad su podobni najbolji
Rubina Čengić
04.02.2021
Origami u službi učenja fizike
Amna Dervišagić
03.02.2021
Treba li omogućiti ponavljanje razreda zbog pandemije
Merima Dervišić
02.02.2021
Djeca vam se smiju
Nazor Ćitać
01.02.2021
U Brčko po prolaznu ocjenu?
Adnan Pečković
30.01.2021
Pomoć djeci ili izraz nepovjerenja
Maksuda Muratović
29.01.2021
Zašto su nam potrebne drugačije igračke
Merima Dervišić
28.01.2021
Smisao međunarodnih testiranja
Edina Međić
25.01.2021
Besplatni, pod kontrolom politike ili bez njih
Miloš Janković
21.01.2021
Radijem se emituje muk
Nenad Veličković
21.01.2021
Zašto je period od druge do sedme godine života bitan za razvoj mozga
Merima Dervišić
21.01.2021
Milorad Dodik na času vjeronauke
Seno Turković
20.01.2021
Ništa nije isto kao prije 20 godina, osim udžbenika
Maksuda Muratović
19.01.2021
Kafa s profesoricama na raspustu
Nazor Ćitać
18.01.2021
Da li metodologija tjera na kršenje zakona?
Arifa Isaković
18.01.2021
Voz u snegu
Dejan Ilić
16.01.2021
Oproštaj s Hogswartom
Nenad Veličković
15.01.2021
Nezainteresovanost đaka za takmičenja
Amna Dervišagić
15.01.2021
Samopovređivanje
Mirza Ahmetović
14.01.2021
Zašto igrati videoigrice sa porodicom
Merima Dervišić
12.01.2021
Ovo nije škola!
Maja Abadžija
11.01.2021
Drvo problema protiv lošeg uspjeha
Maksuda Muratović
07.01.2021
Tango, kino Zovo i plišana igračka
Zoran Ćatić
06.01.2021
Direktori škola u Engleskoj tuže ministarstvo
Merima Dervišić
05.01.2021
Zakon spojenih posuda
Maksuda Muratović
31.12.2020
Kritičko mišljenje je kada nastavnik kritikuje učenika
Arifa Isaković
30.12.2020
Zašto je prihvatljivo da djeca misle da Djed Mraz postoji
Merima Dervišić
30.12.2020
Kako približiti rezultate i preporuke međunarodnog istraživanja
Nenad Veličković
29.12.2020
Magija na času fizike
Amna Dervišagić
28.12.2020
Odgoj i obrazovanje u naslovu
Zoran Ćatić
25.12.2020
Teorije zavjere
Mirza Ahmetović
25.12.2020
Mnogo korisnih istraživanja provedeno je tokom 2020. godine
Merima Dervišić
24.12.2020
Neformalni sažetak informisanja o temi obrazovanja u bh. medijima
Nenad Veličković
23.12.2020
Tehnika Šest šešira
Maksuda Muratović
22.12.2020
Obrazovne vlasti koriste prava, ali ne ispunjavaju obaveze
Arifa Isaković
21.12.2020
Za normalnu nastavu vakcinacija školskog osoblja je prioritet
Merima Dervišić
16.12.2020
Kad je Sheldon Cooper gost na času fizike...
Amna Dervišagić
15.12.2020
Šta ćeš biti kad porasteš?
Zoran Ćatić
14.12.2020
Heroji pandemije
Edina Međić
12.12.2020
Treba uskladiti nastavne planove srodnih predmeta
Maksuda Muratović
11.12.2020
Google kursevi kao konkurencija fakultetskom obrazovanju
Merima Dervišić
10.12.2020
Ako su informacije iz TIMSS istraživanja biseri, ko su svinje?
Nenad Veličković
09.12.2020
Ko to tamo puca?
Enes Kurtović
08.12.2020
Pitanje stila, ali i povjerenja
Maksuda Muratović
07.12.2020
Teže, ali ljepše
Amna Dervišagić
05.12.2020
Fali mi potvrda
Samir Lemeš
04.12.2020
Kockice za jamb dobrodošle na čas fizike
Maksuda Muratović
03.12.2020
Zašto je volontiranje korisno za djecu u neizvjesnim vremenima
Merima Dervišić
01.12.2020
Kuhinja kao laboratorija
Maksuda Muratović
30.11.2020
Uloga odjeće u nastavi
Amna Dervišagić
30.11.2020
Jedan sat i jedan posto
Arifa Isaković
30.11.2020
Vakcinacija u potiljak
Nenad Veličković
27.11.2020
Pokret Loši đaci na Tajlandu traži promjene u državi
Merima Dervišić
23.11.2020
Izumiranje dinosaura
Irhad Suljić
21.11.2020
Humor na času
Amna Dervišagić
18.11.2020
Nakon lockdowna neka djeca zaboravila su koristiti pribor za jelo
Merima Dervišić
17.11.2020
Svjetsko, a hrvatsko
Nenad Veličković
16.11.2020
Nauka je važna, ali često biva zloupotrijebljena
Maksuda Muratović
13.11.2020
Najsiromašnija djeca na velikom gubitku
Merima Dervišić
13.11.2020
Neophodno je podsticati razvoj dječije kreativnosti i poticati njihovu samostalnost
Rubina Čengić
12.11.2020
Provjera znanja bez imena i ocjene
Maksuda Muratović
10.11.2020
Mikroskop zalutao u učionicu
Amna Dervišagić
09.11.2020
Zašto univerzitet u Bristolu testira drogu za studente?
Merima Dervišić
05.11.2020
Poruka u boci
Mirza Ahmetović
30.10.2020
Breza, sretno!
Irhad Suljić
29.10.2020
Avatari za lakše učenje stranih jezika i drugih predmeta
Amna Dervišagić
28.10.2020
Pandemija i procvat mikroškola
Merima Dervišić
27.10.2020
Nastavnica u kombinovanoj nastavi
Edina Međić
26.10.2020
Nema istraživanja, znanja, lijekova, dijagnoza...
Edo Marić
26.10.2020
I nastavnica uči dok je živa
Maksuda Muratović
23.10.2020
Kritičko mišljenje i vrijednosti zajednice protiv teorija zavjere
Merima Dervišić
23.10.2020
Ministar u Zemlji društvenih mreža
Rubina Čengić
23.10.2020
Kombinovani model
Mirza Ahmetović
22.10.2020
Za boju čaja odgovorna je difuzija, a za plač od luka syn-Propanethial-S-oxide
Amna Dervišagić
20.10.2020
Национална вриједност и политичко јединство
Vedad Smailagić
19.10.2020
Nauku treba uvesti u petom razredu
Maksuda Muratović
16.10.2020
Pokazali dobre nastavne prakse, iz kojih nastavnice širom svijeta mogu učiti
Rubina Čengić
16.10.2020
Mladima sa depresijom dati šansu da parcijalno polažu ili odgode ispite
Merima Dervišić
15.10.2020
Trema i strah od javnog nastupa
Maksuda Muratović
14.10.2020
Desant na šikaru
Nenad Veličković
13.10.2020
Koronavirus nije toliko opasan za djecu, ali jeste za mlade
Merima Dervišić
09.10.2020
Kokošarenje po skraćenom postupku
Nenad Veličković
08.10.2020
Igrom djeca stiču kompetencije
Edo Marić
07.10.2020
Pandemija i univerziteti širom svijeta
Merima Dervišić
07.10.2020
Dan učitelja
Edina Međić
05.10.2020
Eratostenov eksperiment u Živinicama
Maksuda Muratović
30.09.2020
Malo o zvuku
Amna Dervišagić
30.09.2020
A onda su se pojavili vatrogasci – kao kad u filmu negativci samo što nisu pobijedili, ali se pojavi konjica
Irhad Suljić
30.09.2020
Djeca kao faktor planiranja u obrazovanju
Nenad Veličković
29.09.2020
Trka s pet vremena
Irhad Suljić
25.09.2020
Grad New York još jednom odlaže početak nove školske godine
Merima Dervišić
25.09.2020
U školama u Bristolu istraživat će se zaraza među đacima
Merima Dervišić
24.09.2020
Đaci bolje razumiju i više nauče
Maksuda Muratović
23.09.2020
Djeca koja odrastaju u zelenilu imaju viši IQ
Merima Dervišić
10.09.2020
Obične junakinje: Irena Sendler, Diana Budisavljević, Kate Evans
Dejan Ilić
09.09.2020
Posljedice mogu biti veće od fizičkog međuvršnjačkog nasilja
Rubina Čengić
07.09.2020
Obrazovanje je prostor za rast
Rubina Čengić
04.09.2020
Sloboda u školi
Nenad Veličković
02.09.2020
Savjeti za roditelje pred novu školsku godinu
Merima Dervišić
01.09.2020
Djeca trebaju učiti praktične vještine koje život čine lakšim
Maksuda Muratović
31.08.2020
Čelnici sindikata rade prvenstveno za svoju korist, a ne za radnike
Marina Stojaković
31.08.2020
Online nastava – online čitanke
Nenad Veličković
29.08.2020
Dva citata i jedno lukavo pitanje
Nenad Veličković
27.08.2020
Lov na svjetlost ili svjetlopis trebao bi biti dio nastave
Amna Dervišagić
27.08.2020
U Madridu će nova školska godina početi nastavničkim štrajkom
Merima Dervišić
26.08.2020
Mala anketa za teške spoznaje
Amna Dervišagić
25.08.2020
Obrazovanje treba reformu, ali vlast treba loše obrazovanje
Školegijum redakcija
24.08.2020
Upravljanje razredom – sedam grešaka i sedam rješenja koje nudi nauka
Merima Dervišić
21.08.2020
Online nastava – za i protiv
Saša Knežević
20.08.2020
Površna i neznalačka improvizacija
Nenad Veličković
19.08.2020
Film
Mirza Ahmetović
17.08.2020
Gimnazijalke iz Bosanske Krupe odbrojavale sekunde do polijetanja rakete
Amna Dervišagić
13.08.2020
Obrnuta učionica kao rješenje
Maksuda Muratović
12.08.2020
Nazad u školske klupe prepolovljene pilama
Merima Dervišić
11.08.2020
Obrazovna inicijativa kao borba za pravedno obrazovanje
Marina Stojaković
09.08.2020
Analiza treba dati odgovore, a ne praksa
Edina Međić
03.08.2020
Ulice oko škola zatvoriti za saobraćaj i tako dobiti dodatni prostor
Merima Dervišić
03.08.2020
Više od 50% đaka s natprosječnim sposobnostima ne prolazi dobro u školi
Maksuda Muratović
03.08.2020
Strah od odgovornosti ili neuspjeha
Amna Dervišagić
03.08.2020
Višak šaka za stolom za obaranje ruku
Nenad Veličković
03.08.2020
Ivica Vanja Rorić: Više gube djeca nego izdavači koji ostaju bez posla
Rubina Čengić
30.07.2020
Vitalno postihnuće
Nenad Veličković
30.07.2020
Od akuzativa i novog vokabulara do kolonijalizma i ljudskih prava
Marina Stojaković
29.07.2020
Grad New York plaćat će dnevnu skrb za 100 hiljada djece
Merima Dervišić
27.07.2020
Kako s djecom pričate o pandemiji?
Merima Dervišić
24.07.2020
Per prevara ad astra
Osman Zukić
23.07.2020
Dragi roditelji, pedijatri, ministri...
Maksuda Muratović
22.07.2020
Nije lako zapamtiti sva nova imena u razredu, ali i za to postoji način
Amna Dervišagić
21.07.2020
Nova normalna škola
Enes Kurtović
20.07.2020
Direktori škola trebaju biti dio pregovaračkog tima o kolektivnom ugovoru
Marina Stojaković
20.07.2020
Šta znamo o rizicima koje koronavirus predstavlja za djecu školskog doba
Merima Dervišić
18.07.2020
Monitori u polumraku
Nenad Veličković
16.07.2020
Oportunizam i politika ćutnje
Marina Stojaković
13.07.2020
Uramljeni junoša
Marko Ban
11.07.2020
Mogle bi ići u drugi krug, ali...
Amna Dervišagić
09.07.2020
Uloga grupe Queen u podučavanju fizike
Amna Dervišagić
08.07.2020
Menstruacija u toku pandemije
Merima Dervišić
07.07.2020
Treba prestati djecu učiti da je prevođenje učenje jezika
Marina Stojaković
06.07.2020
10 hiljada snimljenih časova kao plan B za septembar
Merima Dervišić
03.07.2020
Vlada imenovala pregovarački tim
Rubina Čengić
01.07.2020
Rezultati konkursa za Nagradu Šukrija Pandžo 2020.
Školegijum redakcija
01.07.2020
Protuzakonito izabrani predstavnici
Marina Stojaković
29.06.2020
TikTok i mikroučenje/male lekcije
Merima Dervišić
27.06.2020
Pristigli radovi na konkurs za nagradu Šukrija Pandžo 2020.
Školegijum redakcija
26.06.2020
Ima načina da se đaci potaknu da misle, samo treba vremena i truda
Maksuda Muratović
26.06.2020
Veliko srce, pogled svisoka i pumpe koje hrane mozak i srce
Amna Dervišagić
25.06.2020
Djeca ne vole gimnaziju jer...
Amna Dervišagić
24.06.2020
(Ni)gdje s njima
Adnan Pečković
23.06.2020
Kako škole mogu pomoći đacima koji nemaju stabilnu internet-konekciju
Merima Dervišić
22.06.2020
Phet simulacije u nastavi fizike
Maksuda Muratović
20.06.2020
Saradnja porodice i škole
Edina Međić
19.06.2020
(Ne)spremnost nastavnika
Mirza Ahmetović
18.06.2020
Kako je izgledao povratak u školu širom svijeta
Merima Dervišić
17.06.2020
Još 10 dana za radove
Školegijum redakcija
08.06.2020
Ovaj svijet se preporađa
Marina Stojaković
04.06.2020
Britanska vlada ohrabruje odrasle da se besplatno školuju u vrijeme karantina
Merima Dervišić
03.06.2020
Mobilna mreža 5G
Amna Dervišagić
02.06.2020
Popušite, studenti!
Nenad Veličković
01.06.2020
Sve što se ne vidi
Maksuda Muratović
01.06.2020
Djeca su hrabra i pametna, samo ih treba potaknuti
Marina Stojaković
01.06.2020
Deset metara za studente
Nenad Veličković
01.06.2020
O mogućem rješenju za egzistencijalno mrcvarenje radnika Zemaljskog muzeja
Nenad Veličković
29.05.2020
Poruka dečaka iz pakla: Hellboy
Dejan Ilić
29.05.2020
KJKP Park: Moje dvije bašte
Irhad Suljić
29.05.2020
Kako nam kokice mogu pomoći da bolje razumijemo uticaj pritiska i temperature na brzinu kretanja?
Amna Dervišagić
29.05.2020
Šta smo naučile tokom pandemije
Merima Dervišić
28.05.2020
Učenice iz BiH nisu mogle razgovarati s astronautom – bile su na online nastavi
Amna Dervišagić
27.05.2020
Mišljenje učenika i učenica
Edina Međić
26.05.2020
Privilegija je jedino što ocjenjujemo u doba pandemije
Merima Dervišić
23.05.2020
KJKP Rad – Front u pozadini
Irhad Suljić
22.05.2020
Škola za malinare
Enes Kurtović
20.05.2020
Kabineti fizike nemaju opremu za eksperimente
Maksuda Muratović
19.05.2020
Trebaju li škole plaćati internet nastavnicama
Merima Dervišić
15.05.2020
Podijeli ako se slažeš
Samir Lemeš
14.05.2020
Dio nas kojeg se svakodnevno odričemo (Vodovod i kanalizacija, 2. dio)
Irhad Suljić
13.05.2020
Zašto videopozivi toliko umaraju
Merima Dervišić
11.05.2020
Leševi putuju u Sarajevo
Nenad Veličković
09.05.2020
Stripovi kao alat
Maksuda Muratović
07.05.2020
Najbolje rukavice su one za pranje mozga
Egon Muljica fon Alchak
06.05.2020
Šta ja to radim?
Nenad Veličković
05.05.2020
Konkurs za nagradu Šukrija Pandžo 2020.
Školegijum redakcija
05.05.2020
Elektrodistribucija
Irhad Suljić
04.05.2020
Ništa vas ne čujem
Anes Osmić
04.05.2020
Zdravstvo u improvizatoriju
Nenad Veličković
04.05.2020
Kao Dodikova predizborna kampanja
Saša Buljević
30.04.2020
Kako će škola izgledati (ako se vratimo na nastavu)
Merima Dervišić
30.04.2020
Za svako pitanje postoji odgovor
Amna Dervišagić
29.04.2020
Ne smijemo zaboraviti rezultate PISA testa
Rubina Čengić
29.04.2020
Konkluzija u džipu
Marko Ban
28.04.2020
O platama prosvjetara odlučivat će struka
Rubina Čengić
28.04.2020
Čarolija cijevi
Irhad Suljić
27.04.2020
Online nastava odvija se uspješno, iznad očekivanja
Rubina Čengić
27.04.2020
Aleksandra Elbakian – Robin Hood savremene nauke
Samir Lemeš
24.04.2020
Ocjena iznad svega?
Mirza Ahmetović
24.04.2020
Štala, pašnjak, štala, pašnjak
Enes Kurtović
23.04.2020
Zamislite da naša država odluči da počne ulagati u budućnost
Edina Međić
23.04.2020
Dan planete Zemlje u online učionici
Maksuda Muratović
22.04.2020
Inspekcija kao tehnološki višak
Nenad Veličković
22.04.2020
Grah i pravoslavne kašike
Egon Muljica fon Alchak
21.04.2020
Neki univerziteti povratak na nastavu planiraju tek 2021. godine
Merima Dervišić
21.04.2020
Povratak u vrtiće – čeka li nas isto
Jeppe Wedel-Brandt
20.04.2020
Prosvjetare bole ramena – nose težak teret odgovornosti
Amna Dervišagić
20.04.2020
Pogrešno podučavamo
Maksuda Muratović
17.04.2020
Platforme su bolje rješenje, na Viberu roditelji preuzimaju kontrolu
Enes Butković
17.04.2020
Trebaju li svi dobiti prolaznu ocjenu u vrijeme pandemije?
Merima Dervišić
16.04.2020
Od euforije do pregorijevanja
Lamija Begagić
15.04.2020
Virus, penzioneri i 5G mreža
Egon Muljica fon Alchak
15.04.2020
Kad špagete procvjetaju
Enes Kurtović
13.04.2020
Gdje ministarstva zakažu, struka spašava
Merima Ražanica
13.04.2020
Nastavnice predviđaju ocjene za otkazane ispite
Merima Dervišić
11.04.2020
Uticaj virusa na potenciju
Egon Muljica fon Alchak
06.04.2020
Korisne lekcije roditelja djece s poremećajem autističnog spektra za doba pandemije
Merima Dervišić
01.04.2020
Pojedinci kriju zdravstvene probleme
Adnan Pečković
31.03.2020
Organizovali smo je kako smo znali
Edina Međić
30.03.2020
Štiti li maska od virusa ozada?
Egon Muljica fon Alchak
28.03.2020
Škole u ekranima
Adnan Pečković
27.03.2020
Online nastava u očima nastavnika
Mirza Ahmetović
26.03.2020
Krečenje u nedoba
Nenad Veličković
25.03.2020
Uputstva za online nastavu u vrijeme pandemije
Merima Dervišić
24.03.2020
Pandemija i nespremnost škola za online učenje
Merima Dervišić
23.03.2020
Mobiteli u nastavi
Adnan Pečković
21.03.2020
Valja naučiti učiti
Amna Dervišagić
18.03.2020
Hranu ne treba koristiti kao nagradu ili kaznu
Merima Dervišić
14.03.2020
Gimnazijalci iz Bosanske Krupe s lakom za nokte ušli u finale International STEM-a
Amna Dervišagić
13.03.2020
Strah od (utopije) zombija/živih mrtvaca
Dejan Ilić
13.03.2020
Oprez, panika i zdrav razum
Egon Muljica fon Alchak
12.03.2020
Hir, hir, niko nije kriv
Nenad Veličković
11.03.2020
Ah, ti roditelji…
Maksuda Muratović
10.03.2020
Podvedi me nježno
Nenad Veličković
08.03.2020
Korona virus i nastava na daljinu
Merima Dervišić
07.03.2020
Očev i majčin posao
Mirza Ahmetović
03.03.2020
Nema smisla dok ne bude individualnog vrednovanja rada
Maksuda Muratović
29.02.2020
Adolescenti/ce i kafa
Merima Dervišić
28.02.2020
Ponekad i ne slutimo šta sve djeca razumiju
Amna Dervišagić
27.02.2020
Marionetska demokratija
Nenad Veličković
27.02.2020
Roditelji nisu obučeni za roditeljstvo
Edina Međić
26.02.2020
Sloboda u Prijedoru (?)
Enes Kurtović
26.02.2020
Djeci treba vratiti kreativnost i prijateljstvo
Lejla Kovačević
24.02.2020
You-tu-be-ha-es
Lamija Begagić
21.02.2020
Kako je sjedenje povezano s depresijom
Merima Dervišić
20.02.2020
Učitelj svom djetetu
Amna Dervišagić
19.02.2020
Prvi put s Pisom na izbore
Nenad Veličković
19.02.2020
Učeničke zadruge: Radišna Mladost iz Foče
Enes Kurtović
18.02.2020
Eshatologija i futurologija iz močvare
Dejan Ilić
18.02.2020
Hladna glava u učionici
Maksuda Muratović
17.02.2020
Internet
Mirza Ahmetović
15.02.2020
Nauka o pričanju na času
Merima Dervišić
14.02.2020
Status studenta na Facebooku isto što i psovka asistenta u učionici
Rubina Čengić
13.02.2020
Ni nastavnicima nije lako biti novi kolačić
Maksuda Muratović
12.02.2020
Dobar glas daleko se čuje
Maksuda Muratović
11.02.2020
Obrazovanje o lažnim vijestima već u osnovnoj školi
Merima Dervišić
10.02.2020
Aplikacija za lakši put do zaposlenja
Midheta Omić
08.02.2020
Uvid u nastavu i susreti s kolegama unapređuju kompetencije
Maksuda Muratović
07.02.2020
Kad se male ruke slože
Enes Kurtović
07.02.2020
Čas odjeljenske zajednice
Mirza Ahmetović
06.02.2020
Šta poslije PISA-e?
Edina Međić
06.02.2020
Kako obrazovati dječake da ne postanu nasilnici?
Merima Dervišić
05.02.2020
Ima STEM-a, nema STEM-a
Ilhana Dukić
04.02.2020
Manipulatori u učionici
Amna Dervišagić
03.02.2020
Razmišljam da napravim priručnik za eksperimente, ali mi za to treba kredit
Amna Dervišagić
27.01.2020
Strategija bez pokrića
Marina Stojaković
25.01.2020
Učitelj lutkar
Osman Zukić
24.01.2020
Psihijatrice od društvenih mreža traže podatke i novac za istraživanje
Merima Dervišić
23.01.2020
Ledeni dječak
Amna Dervišagić
22.01.2020
Nastavnici vagaju da li je to prihvatljivo ponašanje
Maksuda Muratović
21.01.2020
Škole tuže proizvođača elektronskih cigareta zbog epidemije među mladima
Merima Dervišić
20.01.2020
Roman o novčiću
Mirza Ahmetović
18.01.2020
Ne studira ti se više? Nema problema! Ili ima?
Marina Stojaković
17.01.2020
Imaju funkcionalno znanje, ali i problem s čitanjem i pisanjem
Arifa Isaković
16.01.2020
Naučna fantastika i fantazija u kurikulumu veronauke
Dejan Ilić
15.01.2020
Roditeljski sastanak
Marko Ban
15.01.2020
Škola kao sigurna zona
Lamija Begagić
14.01.2020
Bolja plaća neće poboljšati motivaciju nastavnica
Merima Dervišić
13.01.2020
Od izrabljivanja do dana za pamćenje
Maksuda Muratović
10.01.2020
Plavom tipkom do Mjeseca
Amna Dervišagić
09.01.2020
Slobodan dan za proteste
Merima Dervišić
06.01.2020
Vojnici UN-a i samohrane majke tinejdžerke
Merima Dervišić
31.12.2019
Budimo prijatelji
Edina Međić
28.12.2019
Ipak biram smanjenje obima posla
Arifa Isaković
27.12.2019
Po čemu se pamte direktori
Maksuda Muratović
26.12.2019
Osamnaesti čas: Napojnica
Ferhat-beg Vuković
25.12.2019
Najbolji način da učimo je da u 15% slučajeva griješimo
Merima Dervišić
24.12.2019
Naučna fantastika u službi akademske karijere
Samir Lemeš
23.12.2019
Vijeće mladih Brčko distrikta traži stipendije
Adnan Pečković
20.12.2019
Vrtlog dobrote i nade
Nenad Veličković
19.12.2019
Sedamnaesti čas: Ruždija sa Bara
Ferhat-beg Vuković
18.12.2019
Solidarnost je jača od sažaljenja
Školegijum redakcija
17.12.2019
Pilot-projekat u Dublinu: nema više zadaće za osnovce
Merima Dervišić
16.12.2019
...- --- .-.. .. -- / - . znači volim te
Amna Dervišagić
12.12.2019
Oni imaju stav o tome kakvu školu žele i šta bi bilo da je nema
Edina Međić
11.12.2019
Historija je pogrešno postavljena
Arifa Isaković
10.12.2019
Ocjenjivanje
Mirza Ahmetović
09.12.2019
Priče ili anegdote iz života velikana
Amna Dervišagić
07.12.2019
Svijetla tačka na beskraju tunela
Nenad Veličković
06.12.2019
Šta uslovljava želju za studiranjem
Merima Dervišić
06.12.2019
Projekat Dositej i treća sreća s 27 miliona KM
Enes Kurtović
05.12.2019
Sveti Sava na zidu, Dositej u ormaru
Enes Kurtović
04.12.2019
Evo zašto nam je kako nam je
Nenad Veličković
04.12.2019
Odjava
Nenad Veličković
04.12.2019
Pepezjanija
Nenad Veličković
03.12.2019
Ispod prosjeka, u zadnjoj četvrtini od 80 zemalja
Školegijum redakcija
03.12.2019
Pročitajte PISA 2018 Izvještaj za BiH
Školegijum redakcija
03.12.2019
BiH prvi put uključena
Školegijum redakcija
02.12.2019
Ajtizacija
Nenad Veličković
02.12.2019
Originalni anđeo
Dejan Ilić
02.12.2019
Vjerodostojni i međunarodno mjerljivi pokazatelji rezultata obrazovanja
Školegijum redakcija
01.12.2019
Jedno ili dva ministarstva
Nenad Veličković
01.12.2019
Lastavica nisko leti pred kišu jer padne pritisak, pa i mušice lete niže
Amna Dervišagić
30.11.2019
I Ajnštajn se zamislio oko paradoksa u šoljici
Maksuda Muratović
30.11.2019
Zakon u Kukuruzu
Nenad Veličković
30.11.2019
Na roditeljskom samo jedan roditelj
Midheta Omić
29.11.2019
Centar provincije
Nenad Veličković
29.11.2019
Zašto penzioneri žive u univerzitetskom kampusu
Merima Dervišić
29.11.2019
Kulikularna reforma
Nenad Veličković
28.11.2019
Neuspjeh đaka je neuspjeh nastavnika
Ljiljana Kranjc Tekavec
28.11.2019
Za šta spremamo djecu
Edina Međić
27.11.2019
Tri kamere
Nenad Veličković
27.11.2019
Istorijska sjedeljka
Nenad Veličković
26.11.2019
Neka svako preuzme svoju odgovornost
Edo Čelebić
26.11.2019
Nisu sva djeca za inkluzivno obrazovanje
Ines Kavalec
26.11.2019
Nastava fizike pokazala da je ova metoda učenja veoma korisna
Maksuda Muratović
23.11.2019
Da prava uđu u glavu
Adnan Pečković
22.11.2019
Šta razumiju petogodišnjaci, a ne razumije Federalna vlada
Lamija Begagić
21.11.2019
Nepodobni vojnik sa Krfa
Vanja Šunjić
21.11.2019
Tri prijedloga za kvalitetnije obrazovanje
Arifa Isaković
20.11.2019
Škole brinu o hrani za učenike koji je nemaju dovoljno
Merima Dervišić
20.11.2019
Zašto ukoso ako može ravno
Nenad Veličković
18.11.2019
Šume važnije od ljudi
Enes Kurtović
15.11.2019
Profesorica je malo pričala s njima…
Maksuda Muratović
14.11.2019
Nije bilo lako definisati vrijednosti modernog vremena
Saša Buljević
13.11.2019
Zašto svi moramo razumjeti nauku
Merima Dervišić
12.11.2019
Povodom malog istraživanja: kultura čitanja
Mirza Ahmetović
11.11.2019
Knjiga koju bi trebao pročitati svaki profesor istorije jer propituje granice znanja
Saša Buljević
09.11.2019
Najvažniji dio je klasifikacija
Amna Dervišagić
08.11.2019
Nije sotonistički već sekularni praznik
Saša Buljević
07.11.2019
Mogu li odrasli bar malo biti djeca?
Mirza Ahmetović
06.11.2019
Nacionalizam vs. nacionalizam
Saša Buljević
06.11.2019
Univerzitet nije zamišljen da služi ženama
Merima Dervišić
06.11.2019
Važnost mjerenja atmosferskog pritiska
Maksuda Muratović
02.11.2019
Radni dan đaka
Edina Međić
01.11.2019
Dok palme njišu grane
Enes Kurtović
31.10.2019
Đaci kao džokeri
Ines Haskić
30.10.2019
Besplatna školarina na fakultetima u Novom Meksiku
Merima Dervišić
30.10.2019
Naopaki čas i kamera na nastavi
Mirza Ahmetović
29.10.2019
Kultura i prosvjeta biće naša osveta?
Enes Kurtović
29.10.2019
Povodom dana osnivanja Mense: uloga pamćenja u nastavi fizike
Amna Dervišagić
28.10.2019
Zašto u američkim školama prestaju slaviti Halloween
Merima Dervišić
28.10.2019
Slijedi još jedna naopaka reforma
Arifa Isaković
26.10.2019
Baterija od limuna
Maksuda Muratović
23.10.2019
Znanje za čovjeka
Nenad Veličković
22.10.2019
Dečak koji je upregao vetar
Dejan Ilić
21.10.2019
Kurikulumi koji podržavaju fragmentirani obrazovni sistem
Arifa Isaković
21.10.2019
IT Akademija, Jala Brat i obrazovanje
Anes Osmić
17.10.2019
Inkluzivna nastava preko leđa nastavnika
Mirza Ahmetović
16.10.2019
Zagrli učiteljicu za bolje ponašanje u školi
Merima Dervišić
15.10.2019
Empatija, druga riječ za inkluziju
Nenad Veličković
14.10.2019
Vrata na kojima piše s. z. r. Oštrica
Irhad Suljić
12.10.2019
Klik na submit za škljoc aparatom na svemirskoj stanici
Amna Dervišagić
11.10.2019
Parada inteligencije
Samir Lemeš
09.10.2019
Je li nam u školi potrebna policija?
Merima Dervišić
09.10.2019
Neki od izvora spoznaje
Ferhat-beg Vuković
08.10.2019
Topla kuća u podnožju Bjelašnice
Irhad Suljić
08.10.2019
Mnogo je neusklađenosti
Rubina Čengić
07.10.2019
Izvini, gospođo reformo
Edina Međić
07.10.2019
Nekoliko reči za naše učitelje
Školegijum redakcija
05.10.2019
Meritokratija i emancipacija
Dejan Ilić
05.10.2019
Zagađenje bukom izaziva traume
Amna Dervišagić
04.10.2019
Program digitalnog odvikavanja za tinejdžere Južne Koreje
Merima Dervišić
03.10.2019
O izvorima filozofije – ekstaza, religija, umjetnost, znanost i svakodnevni život
Ferhat-beg Vuković
01.10.2019
Obrazovne vlasti ne razumiju inkluziju
Rubina Čengić
30.09.2019
Analiza pismene vježbe
Mirza Ahmetović
26.09.2019
Platforma osnovna.ba opet tema
Školegijum redakcija
25.09.2019
Novac je novac: duhanska industrija gradi škole
Merima Dervišić
25.09.2019
Šta je moral?
Ferhat-beg Vuković
24.09.2019
Treba nam institut za srednjovjekovnu Bosnu
Saša Buljević
24.09.2019
Pismenost i sjećanje
Enes Kurtović
21.09.2019
Mesto radnje: škola
Dejan Ilić
20.09.2019
Vole piće iz limenke, ali ne znaju o štetnosti aluminija
Amna Dervišagić
19.09.2019
Barbie lutke dobile izgled stvarnih žena značajnih za historiju
Merima Dervišić
18.09.2019
Fiskultura na časovima jezika i književnosti
Mirza Ahmetović
16.09.2019
Vuk, Petrol i Vitapur
Nenad Veličković
16.09.2019
Sindikat obrazovanja – društvo jednog lica
Nenad Veličković
14.09.2019
Brojke&postoci: Šestomjesečni obračun
Školegijum redakcija
12.09.2019
Najveći problemi u obrazovanju
Merima Dervišić
12.09.2019
Zašto i kako u Singapuru svi uče kodirati
Merima Dervišić
05.09.2019
Kako sam postala tehnološki višak
Amna Dervišagić
04.09.2019
Rezultati konkursa za nagradu Šukrija Pandžo
Školegijum redakcija
02.09.2019
Egipat kopira japanski sistem obrazovanja
Merima Dervišić
31.08.2019
Cedulja
Nenad Veličković
30.08.2019
Problematični đaci
Mirza Ahmetović
28.08.2019
Dan 7: Udisanje poezije
Lamija Begagić
28.08.2019
Dan 6: Na kraju krajeva
Lamija Begagić
27.08.2019
Natpis U Boga vjerujemo u školama SAD-a
Merima Dervišić
27.08.2019
A da promijenimo Okvirni?
Samir Lemeš
26.08.2019
Dan 5: Nije malo što je malo
Lamija Begagić
26.08.2019
Dan 4: Neočibne rejči
Lamija Begagić
25.08.2019
Dan 3: Ja, ja, ja
Lamija Begagić
24.08.2019
Dan 2: Normalni i nenormalni zec
Lamija Begagić
23.08.2019
Dan 1: Ne, nismo sami
Lamija Begagić
22.08.2019
Stranačke sofe i obrazovanje
Nenad Veličković
22.08.2019
Djeca koju roditelji umiruju dajući im mobitel ponašaju se gore
Merima Dervišić
20.08.2019
Djeca u Kantonu Sarajevo čekaju poštivanje prava na predškolsko obrazovanje
Irhad Suljić
19.08.2019
Djevojčice ne biraju STEM predmete jer su bolje u čitanju
Merima Dervišić
14.08.2019
Pomiriti obrazovanje i tržište rada
Adnan Pečković
14.08.2019
Bioritam
Mirza Ahmetović
08.08.2019
Dara više ne stanuje ovdje
Enes Kurtović
05.08.2019
Kako TV-program niske kvalitete zaglupljuje djecu (i pomaže populističkim političarima)
Merima Dervišić
02.08.2019
Nisu imali hrabrosti da nam kažu da smo razdvojeni po nacionalnoj osnovi
Anes Osmić
01.08.2019
Predložite temu i osvojite poklon
Školegijum redakcija
30.07.2019
Četiri lekcije za roditelje o seksualnom zlostavljanju djece
Merima Dervišić
29.07.2019
Škola u prirodi
Mirza Ahmetović
27.07.2019
Retardirani plan i program za djecu sa intelektualnim poteškoćama u razvoju
Anes Osmić
25.07.2019
Roditelji protiv LGBT časova
Merima Dervišić
23.07.2019
Ne stati na zmiju predrasuda
Nenad Veličković
22.07.2019
Oksimoron koji zorno oslikava stanje nauke i visokog obrazovanja u BiH
Samir Lemeš
22.07.2019
Djeca i novac
Merima Dervišić
19.07.2019
Možda jesam najlošiji nastavnik, ali mogu raditi na sebi
Mirza Ahmetović
18.07.2019
Upis u sudijskoj nadoknadi
Marko Ban
17.07.2019
Izvještavanje pod svadbenim velom ili uloga jedne svadbe u obrazovnom sistemu u BiH
Anes Osmić
17.07.2019
Šta je nama Amazon, a šta smo mi Amazonu?
Enes Kurtović
16.07.2019
Učenje o rodnim identitetima će pomoći učenicima da kritički misle o tome da je nešto prirodno ili normalno
Saša Buljević
16.07.2019
Izručenje bez osnova kao osnov za dobre prijateljske odnose
Irhad Suljić
15.07.2019
Plod stručne, intelektualne i moralne inercije
Nenad Veličković
15.07.2019
Nastavnici istorije u sjeni istorijskog falsifikata
Saša Buljević
12.07.2019
Mlijeko ili šta je istina
Ferhat-beg Vuković
10.07.2019
Elma Hodžić i Sanela Husić-Musabašić: Bajka o muzejskom kraljevstvu
Saša Buljević
09.07.2019
Životinje u učionici
Merima Dervišić
09.07.2019
Čitanka nije udžbenik
Mirza Ahmetović
08.07.2019
Preduniverzitetsko obrazovanje, what the facts
Nenad Veličković
08.07.2019
U potrazi za medijem
Dejan Ilić
06.07.2019
Fukare
Ferhat-beg Vuković
02.07.2019
Kulturno blago, fenomen ili pseudonauka na policama školskih biblioteka
Saša Buljević
01.07.2019
Starosna diskriminacija može se smanjiti obrazovanjem
Merima Dervišić
29.06.2019
Suđenjem Mladoj Bosni do kritičkog mišljenja
Saša Buljević
28.06.2019
I nastavnice bi u prirodu
Merima Dervišić
26.06.2019
Hiltijevka
Ferhat-beg Vuković
25.06.2019
Pogodite ko sam
Mirza Ahmetović
24.06.2019
Nije za žensko škola
Lamija Begagić
24.06.2019
Anketa koja spašava živote
Merima Dervišić
22.06.2019
Kada su emocije rukovodeći element političkog odlučivanja – odluke su pogrešne
Saša Buljević
21.06.2019
Drama ili lakrdija
Nenad Veličković
21.06.2019
Sibir
Ferhat-beg Vuković
20.06.2019
Djeca bez greške, a sistem bez razmišljanja
Lamija Begagić
20.06.2019
Higgsov bozon u Oštroj Luci
Enes Kurtović
14.06.2019
Neko je gurnuo ruku u nastavnikovu torbu
Mirza Ahmetović
13.06.2019
Pojo vuk konje
Irhad Suljić
11.06.2019
Samoubistvo treće na listi uzroka smrti djevojčica od 10 do 14 godina u SAD-u
Merima Dervišić
11.06.2019
Jedan čas – jedan kviz – ponovljeno gradivo iz cijelog polugodišta
Mirza Ahmetović
09.06.2019
Stidite li se svoje maturantske slike?
Enes Kurtović
08.06.2019
Gospođa direktorka
Anes Osmić
06.06.2019
U školi Doull u Denveru joga umjesto kazne
Merima Dervišić
06.06.2019
Opšti osvrt na Istočnu i Zapadnu Evropu
Saša Buljević
01.06.2019
Istoriografija i politička kultura u Srbiji
Saša Buljević
01.06.2019
Izložba Jugoslavija 1989.
Saša Buljević
01.06.2019
Slom socijalizma kao okosnica promjene u istočnoevropskim društvima
Saša Buljević
30.05.2019
Treba je ugraditi u obaveznu nastavu, bar za djecu koju to interesuje
Adnan Bajrović
28.05.2019
Skype pomaže da se u nastavi prošire znanja, ali i steknu prijatelji
Merima Dervišić
27.05.2019
Mi smo malo zaribali
Rubina Čengić
27.05.2019
Slabo divanim mađarski
Enes Kurtović
24.05.2019
Medalja s Infomatrixa za BiH ove godine kao kiše
Irhad Suljić
23.05.2019
Deveti čas: Šta je metafizika
Ferhat-beg Vuković
21.05.2019
Šta nam je važnije – popljuvana vrata učionice ili zdravlje djeteta
Damir Dvorniković
20.05.2019
Pidžama nije adekvatna odjeća za roditelje koji dolaze u školu
Merima Dervišić
20.05.2019
Jedna od 60 kockica u svemir ide iz BiH
Amna Dervišagić
17.05.2019
Čega se škola stidi, tome se djeca raduju
Anes Osmić
16.05.2019
U Arizoni poništili zakon koji diskriminira LGBT
Merima Dervišić
15.05.2019
Osmaši iznenadili stavovima o kažnjavanju i školovanju kod kuće
Nastavnica koja čeka godišnji
30.04.2019
Kakvo seksualno obrazovanje imaju zemlje širom svijeta
Merima Dervišić
30.04.2019
Konkurs za nagradu Šukrija Pandžo
Školegijum redakcija
27.04.2019
Zbog naknade od 3 KM direktor završio na sudu
Adnan Pečković
27.04.2019
Škole u Barseloni čiste školske biblioteke od stereotipa i seksizma
Merima Dervišić
24.04.2019
Osmi čas – Klasifikacija znanosti
Ferhat-beg Vuković
23.04.2019
Rupa po rupa – zakrpa
Enes Kurtović
23.04.2019
Inspekcija uređuje SPUS
Irhad Suljić
20.04.2019
Nezamislivo je da učenice izostaju iz škole zbog menstruacije
Merima Dervišić
18.04.2019
Sedmi čas: Filozofsko preispitivanje znanosti
Ferhat-beg Vuković
16.04.2019
Zagađenje zraka može imati katastrofalne posljedice po zdravlje ljudi
Merima Dervišić
16.04.2019
Novi naziv predmeta bi mogao biti Bosanski jezik i književnost, Hrvatski jezik i književnost i Srpski jezik i književnost
Merima Ražanica
12.04.2019
Šesti čas: znanost i nauka
Ferhat-beg Vuković
09.04.2019
Mene mama šalje u školu samo da joj ne smetam kući
Anes Osmić
08.04.2019
Muke po bolonji
Nenad Veličković
08.04.2019
U Velikoj Britaniji kazne za roditelje čija djeca izostaju zbog jeftinih odmora
Merima Dervišić
05.04.2019
Čas peti: Odnos filozofije i znanosti
Ferhat-beg Vuković
02.04.2019
Izložba Plavi artizam u Umjetničkoj galeriji BiH
Saša Buljević
30.03.2019
Stereotipi su prvi korak ka netoleranciji
Sandra Josović
30.03.2019
15.000 nastavnika štrajkuje u Rabatu
Merima Dervišić
30.03.2019
Koje bakterije sjede u školskim klupama?
Armin Stefanović
29.03.2019
Spremačica i gluhoprde
Anes Osmić
28.03.2019
Zašto je pješak prešao ulicu?
Enes Kurtović
28.03.2019
Kad bi pas bio učitelj...
Lamija Begagić
26.03.2019
Za 12 sati moguće je uraditi mnogo toga
Irhad Suljić
26.03.2019
Moba
Ferhat-beg Vuković
26.03.2019
U Holandiji nedostaje prosvjetara
Merima Dervišić
20.03.2019
Šifranje
Ferhat-beg Vuković
19.03.2019
Ministrice u Vladi ne garantuju manje rodno zasnovanog nasilja
Merima Dervišić
19.03.2019
Samo u Kantonu Sarajevo moglo bi oboljeti 60.000 ljudi
Rubina Čengić
16.03.2019
Lektira na staklenim nogama
Anes Osmić
14.03.2019
Ritam sekcija
Ferhat-beg Vuković
12.03.2019
Apsolventska sindžirijada
Nenad Veličković
09.03.2019
Instagram i opasnost online groominga
Merima Dervišić
09.03.2019
Matematika u raskoraku
Nenad Veličković
08.03.2019
Školski YouTube kanal donosi nagrade
Irhad Suljić
08.03.2019
Prepakivanje krova
Ferhat-beg Vuković
05.03.2019
n 4- za 10+
Nenad Veličković
05.03.2019
Rekonstrukciju mora inicirati rukovodstvo škole
Irhad Suljić
05.03.2019
Nastavnice se pridružuju zahtjevima učenika za više ekologije u nastavi
Merima Dervišić
04.03.2019
Da, djeca konzumiraju pornografiju
Merima Dervišić
26.02.2019
Dva časa o Vrapcima Van Pea
Ružica Marjanović
22.02.2019
Sezona gripe i dezinfekcija
Merima Dervišić
22.02.2019
TIMSS 2019 počinje u maju u Bosni i Hercegovini
Školegijum redakcija
20.02.2019
Autor tuđe pjesme
Damir Šabotić
19.02.2019
Globalizacija, digitalizacija i starenje najveći izazovi u obrazovanju 2019.
Merima Dervišić
18.02.2019
Bazen i nadgradnja
Irhad Suljić
18.02.2019
Lektira i selotejp
Nenad Veličković
15.02.2019
Plate ne kasne, Sindikat je dogovorio isplatu do 20. februara
Rubina Čengić
15.02.2019
Traže bolji status
Adnan Pečković
12.02.2019
Prvo Pedagoški zavod, pa onda ostalo
Nenad Veličković
11.02.2019
Djeca protiv klimatskih promjena
Merima Dervišić
08.02.2019
Raspust Adios!
Damir Dvorniković
08.02.2019
U Engleskoj ohrabruju studente na komunikaciju licem u lice
Merima Dervišić
31.01.2019
Ka obrazovanju kao privilegiji bogatih
Hana Huskić
28.01.2019
Win-win situacija za sve igrače
Enes Kurtović
25.01.2019
Kenijci koji znaju mandarinski bit će u prednosti
Merima Dervišić
24.01.2019
Ekonomija pažnje
Dejan Ilić
23.01.2019
Krov mimo temelja
Irhad Suljić
22.01.2019
Zlatokosa i tri medvjeda: šta je prevruće, a šta prehladno u pričanju priče
Merima Dervišić
14.01.2019
Jako loša saradnja između institucija
Adnan Pečković
30.12.2018
Novogodišnje darivanje koje izmiče kontroli
Merima Dervišić
27.12.2018
U timu vlada dobra atmosfera
Irhad Suljić
25.12.2018
SPUS više nema pravo donositi odluke, ali ih donosi
Irhad Suljić
25.12.2018
SPUS praktično ne postoji – oteo ga predsjednik, koji to više nije
Irhad Suljić
25.12.2018
1.500.000 KM bez plana i strategije
Merima Ražanica
19.12.2018
Diskriminirajuće plaće na prestižnim univerzitetima u Britaniji
Merima Dervišić
11.12.2018
Nacionalizam ili samo ljubav prema učiteljici
Adnan Pečković
10.12.2018
I Amerikanci revidiraju istoriju
Merima Dervišić
06.12.2018
Jedna večer s filozofijom ili kako objekt želi postati subjekt
Gabrijela Bešlić
05.12.2018
Nove mjere američke vlade prema migrantima ugrožavaju zdravlje djece
Merima Dervišić
28.11.2018
Organizacioni nered
Irhad Suljić
26.11.2018
U školi u Liverpulu zabranjena skupa odjeća
Merima Dervišić
22.11.2018
Volontiranje i plaćanje mentora
Merima Ražanica
22.11.2018
Poezija o nejednakom tretmanu žena u nauci
Lamija Begagić
20.11.2018
Djecu zanima, ali ko ih pita
Adnan Pečković
16.11.2018
Djecu treba učiti da vjeruju u ljepotu svojih snova
Rubina Čengić
14.11.2018
Djeca iz imućnijih porodica imaju lakši pristup internetu
Merima Dervišić
13.11.2018
Što bliže SNSD-u to bliže donacijama
Saša Buljević
12.11.2018
Vlada mora učiniti mnogo više kako bi sva djeca imala jednake mogućnosti
Merima Dervišić
09.11.2018
Korak unazad u pravom smjeru
Saša Buljević
08.11.2018
Čudesni svijet privatluka u brčanskim školama
Adnan Pečković
07.11.2018
Kad nemaš udžbenik – napravi internet-stranicu
Školegijum redakcija
05.11.2018
Djevojčice koje govore u kodovima i informatika koje nema
Marina Veličković
04.11.2018
CEU tvrdi da mađarska vlada kažnjava programe studiranja za izbjeglice
Merima Dervišić
31.10.2018
Čemu nas uči videoigrica Fortnite
Merima Dervišić
26.10.2018
I može i ne mora, a utiče na ocjenu
Merima Ražanica
25.10.2018
Pobeda novca nad kulturom i politikom
Dejan Ilić
24.10.2018
Korisno je đake pozdraviti na ulazu u učionicu
Merima Dervišić
21.10.2018
Na drumu, uz piletinu i pomfrit
Damir Dvorniković
20.10.2018
Bosnian Art Deco
Enes Kurtović
19.10.2018
Školegijum rastjeruje strah i mrak u obrazovanju
Školegijum redakcija
18.10.2018
Besmisleno je pričati o inkluziji naglašavajući nečiju invalidnost
Zoran Ćatić
17.10.2018
Dodjela nagrade Šukrija Pandžo i promocija novog broja
Školegijum redakcija
15.10.2018
AntiOna
Neda Monti
15.10.2018
Fotokopiranje fotokopije fotokopijine fotokopije
Enes Kurtović
13.10.2018
U Londonu 81 % nastavnika razmišlja da napusti profesiju
Merima Dervišić
10.10.2018
Stranački volonteri neznalice, a stranke nezainteresovane
Saša Buljević
05.10.2018
Kratki mandat za jednog ministra obrazovanja, cijela vječnost za pokusne kuniće njegove reforme
Roditeljka
05.10.2018
Do kraja godine biće osnovan brčanski univerzitet
Adnan Pečković
03.10.2018
UNICEF kreira pasoš za učenje
Merima Dervišić
01.10.2018
Odluka je na roditeljima
Saša Buljević
01.10.2018
Nauka pokreće svijet
Amina Magoda
30.09.2018
Poštenje se u pravu ne isplati
Ines Haskić
27.09.2018
Izbori za obrazovanje
Nenad Veličković
26.09.2018
U SAD-u na izborima nikada više kandidatkinja-nastavnica iz Demokratske stranke
Merima Dervišić
25.09.2018
Iako je pogrešno postavljena, kaldrma je završila na cekerima i bedževima
Saša Buljević
24.09.2018
Kandidati i stranke ne govore o obrazovanju
Saša Buljević
21.09.2018
Matematika i računica
Nenad Veličković
19.09.2018
Djeca nisu boce
Zoran Ćatić
18.09.2018
Šah kao kazna za maloljetne delikvente
Merima Dervišić
17.09.2018
Nagradu dijele Indira Buljubašić i Mirza Ahmetović
Školegijum redakcija
15.09.2018
Zloupotreba poginule djece u predizborne svrhe
Saša Buljević
14.09.2018
Nema interesa i nema sindikata
Adnan Pečković
14.09.2018
Izbori (se) Za obrazovanje: Odgovori stranaka (II)
Školegijum redakcija
10.09.2018
U Amsterdamu oko 8.000 djece nema dovoljno nastavnika i nastavnica
Merima Dervišić
10.09.2018
Izbori (se) Za obrazovanje
Školegijum redakcija
08.09.2018
Vesela, antologija: Iz recenzija
Školegijum redakcija
06.09.2018
Uticaj carskog reza na uspjeh u školi
Merima Dervišić
04.09.2018
Podjele poslova na muške i ženske nemaju smisla
Saša Buljević
03.09.2018
Kairo i kairo nije isto
Dino Šiljak
02.09.2018
Gomila nesklada
Zoran Ćatić
02.09.2018
Izgubljena generacija bez šanse za obrazovanje
Merima Dervišić
30.08.2018
Pristigli radovi na konkurs za nagradu Šukrija Pandžo
Školegijum redakcija
28.08.2018
Nastavnicama i nastavnicima je najteže
Dino Šiljak
27.08.2018
Ništa ne bih uradio da sam čekao saglasnost učiteljica
Rubina Čengić
24.08.2018
Zelenilom u školskim dvorištima protiv terorizma
Merima Dervišić
22.08.2018
Volim što sam Ero
Zoran Ćatić
22.08.2018
Odgoj djece nije trka, svako se razvija po svom ritmu
Merima Dervišić
17.08.2018
Podijeljene table kao vrhunac demokratije
Adnan Pečković
17.08.2018
Krotki kolektiviteti, kratke pameti
Jasmina Bajramović
12.08.2018
U Delhiju uče da budu sretni
Merima Dervišić
12.08.2018
Pismenost, imenica muškog roda
Marina Veličković
10.08.2018
Sistemski njegovano neznanje
Nenad Veličković
09.08.2018
Monetarna politika Zubotehničke škole
Amer Tikveša
09.08.2018
Arheologija i san o veličini naroda
Saša Buljević
06.08.2018
Odgoj prije obrazovanja
Nenad Veličković
01.08.2018
Pričajmo o smrti u školi
Merima Dervišić
01.08.2018
Skepsa iz baze
Nenad Veličković
29.07.2018
Edukacija nastavnika i mentorstvo
Nastavnica na raspustu
28.07.2018
Školski kalendar nema logike
Nastavnica na raspustu
28.07.2018
Tramp-efekat
Adna Bašić
26.07.2018
Dugo gledanje TV-a, migracije... ugrožavaju uspjeh u školi
Merima Dervišić
24.07.2018
Zašto još književnost?
Dejan Ilić
24.07.2018
Previše je od nastavnika tražiti da budu policajci
Merima Dervišić
17.07.2018
Naučena bespomoćnost
Sandra Muratović
17.07.2018
Djeca ne idu u školu
Dino Šiljak
16.07.2018
A na Filozofskom fakultetu svi u kabanice
Amina Magoda
14.07.2018
Došao na red i pravilnik o oblačenju
Jasmina Bajramović
13.07.2018
Malo bazirani na činjenice, ali moraju kritički razmišljati
Saša Buljević
12.07.2018
Genocid u nastavi – opasnosti po pedagoške i obrazovne ciljeve
Saša Buljević
10.07.2018
U SAD-u roboti ocjenjuju ispite
Merima Dervišić
10.07.2018
Novi broj Školegijuma je u prodaji
Školegijum redakcija
09.07.2018
Sloboda i demokratija za usaglašavanje nastavnih planova
Jasmina Bajramović
05.07.2018
Online upis bez greške ostao samo obećanje
Jasmina Bajramović
30.06.2018
Šestosedmični program čitanja za đake s traumama
Merima Dervišić
28.06.2018
Pozorište protjerano iz škola u RS-u
Sandra Josović
27.06.2018
Ministarstvo ne odgovara na zahtjeve
Merima Ražanica
23.06.2018
Matematika puna proizvoljnosti
Školegijum redakcija
22.06.2018
Zabranom mobitela do boljih ocjena
Merima Dervišić
20.06.2018
Kraj školske godine
Pipirepka
19.06.2018
Mrtvo slovo inkluzije na papiru
Jasmina Bajramović
18.06.2018
Uzoravanje nastavnika
Nenad Veličković
14.06.2018
Gaokao polagalo 9,7 miliona đaka
Merima Dervišić
11.06.2018
Treba omogućiti smjenu loših
Rubina Čengić
09.06.2018
Najavljen elektronski upis bez grešaka
Jasmina Bajramović
08.06.2018
Turpijanje zraka kao obrazovni cilj
Osman Zukić
07.06.2018
Naučno dokazano – ne moš učit kad je vruće
Merima Dervišić
07.06.2018
Svaka platforma sama o sebi najbolje govori
Školegijum redakcija
06.06.2018
Ponos škole – sajdžijski zanat
Hana Huskić
04.06.2018
Zašto se kroz brile vidi dalje nego kroz teleskop
Nenad Veličković
03.06.2018
Od 41 posto za dvojku do 1.000 KM kazne
Merima Ražanica
01.06.2018
Sindikaliste posvađao 1,5 milion KM
Rubina Čengić
01.06.2018
Škole bez krova, štrajk, nepismeni...
Školegijum redakcija
31.05.2018
Matematika izaziva anksioznost
Merima Dervišić
30.05.2018
Mostarski prosvjetari opet štrajkuju
Rubina Čengić
29.05.2018
Borba za duše (2): Kako stoji srpska stvar
Dejan Ilić
29.05.2018
Reklama po glavi studenta
Merima Ražanica
28.05.2018
Borba za duše (1): Jezik i/ili crkva
Dejan Ilić
27.05.2018
Kad se ministrima ne da nagraditi
Školegijum redakcija
24.05.2018
Američki nastavnici sami kupuju pribor za nastavu
Merima Dervišić
23.05.2018
I nastavniku je glava ponekad puna pitanja
Pipirepka
22.05.2018
Zašto Finska ruši zidove u školama?
Merima Dervišić
21.05.2018
Posljednja izbjeglica
Osman Zukić
19.05.2018
Posjeta kinu kao povod za restigmatizaciju
Merima Ražanica
19.05.2018
Da djeci koja dolaze bude bolje
Osman Zukić
18.05.2018
Alternativni kurikulum za historiju/istoriju/povijest u BiH
Saša Buljević
16.05.2018
Štrajkovi prosvjetara i zapošljavanje asistenata – paradoks u malom
Školegijum redakcija
16.05.2018
Materijalne greške, prepisani zadaci, netačna rješenja...
Školegijum redakcija
14.05.2018
Pogrešna pitanja i pogrešni odgovori
Školegijum redakcija
13.05.2018
Cijena gradnje sa ugradnjom
Školegijum redakcija
12.05.2018
Netačni odgovori, nema slušanja
Školegijum redakcija
10.05.2018
Zagrebi i uči
Rubina Čengić
09.05.2018
Uloga grudi u školstvu
Merima Dervišić
08.05.2018
Ljudska prava u zbornici i van nje
Pipirepka
07.05.2018
Samo još da deklaraciju usvojimo…
Sandra Josović
03.05.2018
Zakona ima, ali nema primjene
Ines Haskić
30.04.2018
Gdje li su, Bože, Ždrimci?!
Osman Zukić
29.04.2018
Književna nagrada Šukrija Pandžo 2018.
Školegijum redakcija
27.04.2018
Konaković: Moje opredjeljenje je obrazovanje kao temelj društva
Rubina Čengić
26.04.2018
Osnovci žele zanimanja za koja škole još ne postoje
Školegijum redakcija
24.04.2018
Djecu vam neću oprostiti
Saša Buljević
23.04.2018
Školegijum nas upućuje na realnost
Školegijum redakcija
20.04.2018
Sto protesta za platu, jedan za kvalitet
Školegijum redakcija
20.04.2018
Otvaranje škole na Aneksu i dalje neizvjesno
Merima Ražanica
19.04.2018
Školegijum u Banjaluci
Školegijum redakcija
18.04.2018
Pedagogija laži
Dejan Ilić
18.04.2018
Koeficijent 50
Nenad Veličković
17.04.2018
Svakodnevno ponižavanje struke
Nenad Veličković
12.04.2018
Riječ o tehnološkim i etičkim inovacijama
Školegijum redakcija
12.04.2018
Pješčana kutija za geografiju
Hana Huskić
10.04.2018
Novi broj Školegijuma je u prodaji
Školegijum redakcija
10.04.2018
Izložba pronašla školu
Elma Velić
09.04.2018
Ime bez škole
Školegijum redakcija
06.04.2018
Škole bez učenika u državi sa 62 fakulteta
Školegijum redakcija
05.04.2018
Toplo druženje u hladnom
Hana Huskić
04.04.2018
Kriza (visokog) obrazovanja
Dejan Ilić
03.04.2018
Kad fiskalni račun stane na put odličnoj ideji
Hana Huskić
02.04.2018
Imate li ideju vrijednu dijeljenja?
Školegijum redakcija
01.04.2018
Učenici oduševljeni, mogu sve
Rubina Čengić
31.03.2018
Prirodno-naučna pismenost: Primjeri zadataka (3)
Školegijum redakcija
30.03.2018
PISA na vrata, znanje kroz prozor
Školegijum redakcija
30.03.2018
Matematička pismenost: primjeri zadataka (3)
Školegijum redakcija
30.03.2018
Čitalačka pismenost: Primjeri zadataka (3)
Školegijum redakcija
29.03.2018
U prosvjetu uvedena elektronska evidencija prisustva na radnom mjestu
Merima Ražanica
29.03.2018
Prirodno-naučna pismenost: Primjeri zadataka (2)
Školegijum redakcija
28.03.2018
PISA 2018 je investicija u BiH
Osman Zukić
27.03.2018
Matematička pismenost: primjeri zadataka (2)