Прва сезона серије Жица (The wire) емитовала се 2002. године, али упркос одличним критикама није добила нити једну награду, а ни по гледаности није била у врху. Исто се поновило и наредне године. Тек кад се појавила на ДВД-у и постала лако доступна публици изван Америке, добила је пажњу какву заслужује. До 2008. снимљено је пет сезона, укупно 60 епизода, а и данас се на интернету могу наћи њени фанови који размјењују снове о наставку снимања.
Аутори сценарија, један новинар и један полицајац, успјели су испричати широко засновану причу о трговини дрогом у Балтимору. Информације којима су располагали, стечене дугогодишњим искуством (у полицији и редакцији црне хронике) у комбинацији са режијом у документаристичком маниру, уз одличан кастинг и изврсну глуму махом непознатих глумаца, резултирали су увјерљивошћу какве на малим екранима никада није било. Критичари су, без много претјеривања, цијелу сагу назвали најбољом социолошком студијом икада виђеном на малим екранима. Свака од пет сезона провоцирала је многобројне дебате, о темама отвореним у серији расправљало се на универзитетима, писале су се и браниле дисертације, објављивале књиге и зборници радова.
Балтимор је, за неупућене, лучки град на источној обали Сједињених Држава, у сусједству Вашингтона, Филаделфије и Њујорка. Већинско становништво је црначко, насељено махом у сиромашним четвртима, у којима цвјета трговина дрогом. Прва епизода прати лов на вођу Берксдејл клана који држи источни дио града, у коме специјална полицијска јединица прислушкујући телефонске разговоре (отуда назив серије; жица се у жаргону односи на прислушкивање) постепено открива цијелу једну војнички строгу и ефикасну организацију.
Велики број ликова и скоро исто толико паралелних прича (због чега испрва гледаност није била велика, јер је све то било тешко пратити, из седмице у седмицу) дали су простор сценаристима да проблему приђу с различитих страна и освијетле практично све аспекте нарко-бизниса – од спреге политичара и дилера, неопходне за прања новца (али и за финансирање изборних кампања), преко корумпиране полиције и неефикасног судства, до дјеце која практично од основне школе бивају регрутована и раде на улици асистирајући дилерима.
Управо су дјеца у средишту четврте сезоне, која је тема овог осврта, а која је по многима можда најбоља од свих пет емитованих. Истина, конкуренција је оштра: трећа сезона базирала се на експерименту једног од шефова полиције, који је на три локације у Балтимору практично легализовао продају дриге. (Укуцајте Хамстердам.) Друга прати борбу лучког синдиката, чији вођа, да би обезбиједио довољно новца за лобисте у градској управи, за пројекат оживљавања докова, улази у дил с кријумчарима и трговцима бијелим робљем; пета анализира допринос медија нерјешавању проблема. Али неке теме протежу се на више сезона. Тако су избори једна од њих, или пак бирократизација полиције.
Школска година
Два бивша полицајца, Колвин и През (први је онај који је легализовао дрогу, након чега је пензионисан, а други је отпуштен из службе јер је случајно у акцији убио полицајца; иначе је у специјалној јединици био аналитичар података), ангажована су почетком школске године у школи коју похађају махом црначка дјеца. Пратимо овог другог, који као наставник математике наилази на потпуну опструкцију ђака, која не виде разлог да се баве једначинама, нити било чим што је у програму предмета. Међу њима су четворица дјечака, сваки на другачији начин повезан с дрогом.
Најмон је син убице из клана Берксдејл који је у првој сезони осуђен на доживотну робију. његова размажена и приглупа мајка од њега очекује да крене очевим стопама и зарађује продајући дрогу. Мајкл живи с мајком која се дрогира, и млађим братом о коме се углавном он брине, и очухом који га је некада сексуално злостављао. Ренди нема родитеље, живи са старатељицом, у страху да га не врате у дом. Дјукијеви родитељи су такођер овисници. Дјукијева одјећа смрди јер нема другу, све што добије родитељи продају да би купили дрогу...
Немогуће је на овако малом простору препричати како се све кроз њихове четири различите животне ситуације комплексно и дубоко улази у проблем наркоманије, а заправо кризе цијелог система заснованог на нехуманим вриједностима. Покушаћемо се овдје осврнути само на један аспект, школу, која је у четвртој сезони серије одабрана као једно од кључних мјеста за разумијевање балтиморског синдрома. Практично, радња четврте сезона серије уоквирена је трајањем школске године.
Школа је, судећи по начину како је приказана у другим серијама и филмовима, типична америчка јавна школа у сиромашним градским четвртима. У њу се улази под строгим надзором професионалног обезбјеђења, дежурних наставника и саме директорице. Директорица је фокусирана на одржавање дисциплине, јер је то једини начин да се смањи насиље (па ипак ће једна ученица изрезати лице другој). Осим тога, њен други циљ је испунити стандарде пролазности. Уколико дјеца покажу лоше резултате на завршном тестирању, она и наставници могу остати без посла.
Наставници су усредсређени на тај циљ и настава се своди углавном на припрему за завршни годишњи тест. Једини изузетак је През, који се тој рутинизацији знања противи и који успијева придобити пажњу дјеце тек кад их уведе у теорију вјероватноће и кад она на улици захваљујући том стеченом знању почну добијати на бацању коцки.
Секвенце с његових часова вриједило би убацити у силабусе методике, не само за предмет математике. Заправо, то је скривени разлог зашто овај текст настаје: агитујемо да серија Жица, четврта сезона, уђе у планове стручног усавршавања!
Вјежбе хорског говорења
Неколико тема у вези с њом могло би се покренути на састанцима стручних и педагошких актива.
Прво, зашто понављамо туђе грешке и уводимо екстерну матуру на начин који се показао погрешним. Масовна тестирања ученика не могу дати праву слику њиховог знања, него само неколико нивоа, и то оних нижих. Осим тога, она су дискриминирајућа, на различите начине, јер немају сва дјеца ни исте услове, ни ресурсе за учење, ни исте стартне позиције, ни једнако отворене перспективе. Најзад, она су фрустрирајућа за наставнике и уништавају креативни аспект тог посла.
Друго, шта је сврха семинара и радионица које окупљају наставнике. У серији имамо прилику видјети цијелу зборницу окупљену испред платна са power-point презентацијом, натјеране да углас одговарају, или гласно читају методичке формуле, као дјеца у вртићу. Паралелно с том трагикомичном секвенцом монтирана је још једна врло слична, с полицајцима, којима такођер неко досадан и некомпетентан соли памет. Ко може тврдити да се исто не догађа и овдје, у смислу губљења времена и понижења наставника?
И треће, коме се исплати да невладин сектор држи даље од учионица, односно зашто је различите иницијативе, које су у правилу боље од онога што нуде важећи курикулуми, немогуће укључити у редовне школске активности? У серији видимо како цијели академски тим, састављен углавном од дјечијих психолога, настоји кроз специјално осмишљен програм помоћи дјеци неприлагођеној раду у групи и разреду. Школа, уз одобрење надлежних власти, полакоми се на новац који с тим пројектом долази у школу, и одобрава пројекат, али другачије методе изазивају у школском колективу и градској администрацији подозрење и добар дио енергије стручног тима одлази на бирократско препуцавање, умјесто на рад с дјецом.
Незадовољство сценариста стањем у образовању лако се може ишчитати из начина на који воде причу. Као и у случају с либерализацијом дроге у претходној сезони, по угледу на концепт Хамстердама, и овдје се нуде нека практична рјешења. Али без лажног оптимизма; аутори серије не вјерују да рјешења могу успијевати селективно. Управо дубина и ширина њиховог захвата у балтиморску (а заправо америчку) стварност показује како се мијењати мора све, истовремено. И медији, и закони, и изборна пракса, и школа, и однос локалне заједнице према изворима проблема.
Околности у којима ће се наћи четири дјечака на крају сезоне персонализираће (то је још један адут серије) сву сложеност проблема. Пажљивом гледатељу њихове приче биће више него довољне да схвати гдје су слабе тачке постојећег система и како треба вршити притисак на њих.
Управо у том умјетнички снажном позиву гледаоцима да се ангажују, тако што неће даље учествовати у деструкцији људских вриједности, видимо главни разлог за нашу агитацију: да се четврта сезона Жице уврсти у програме стручног усавршавања наставника, као вид критичког промишљања американизације нашег школског система.
Текст пјесме са шпице серије
Tom Waits
Way Down In The Hole
When you walk through the garden
you gotta watch your back
well I beg your pardon
walk the straight and narrow track
if you walk with Jesus
he’s gonna save your soul
you gotta keep the devil
way down in the hole
he’s got the fire and the fury
at his command
well you don’t have to worry
if you hold on to Jesus hand
we’ll all be safe from Satan
when the thunder rolls
just gotta help me keep the devil
way down in the hole
All the angels sing about Jesus’ mighty sword
and they’ll shield you with their wings
and keep you close to the lord
don’t pay heed to temptation
for his hands are so cold
you gotta help me keep the devil
way down in the hole
Дубоко на дну рупе
Кад пролазиш вртом
чувај се
то јест, пардон,
ходај правим путем
ако ходаш с Исусом
спасиће ти душу
а врага мораш држат
дубоко на дну рупе
ватром и бијесом
управља он
али бринут не мораш
ако се држиш чврсто Исусове руке
ништа нам не може Сотона
када загрми
само ми помоћ мораш задржат врага
дубоко на дну рупе
Анђели сви пјевају о Исусовом моћном мачу
они ће те својим крилима штитити
и чувати уз господара
нека те не одврате
његове ледене руке
само ми помоћ мораш задржат врага
дубоко на дну рупе
